Укупно приказа странице

петак, 24. мај 2019.

Simon Scott – Soundings ( Touch 2019 )


Do onomad sam Simona Scotta znao kao dobošara Slowdive i deo benda Televise, a onda su me zatekla ambijentalno-eksperimentalna izdanja za etikete kao sto su Miasmah, Slaapwel 12K. Svako ko je pratio Slowdive zna da je tu bilo pasaža koji su kroz soničnu mladost dozivali ambijente, ali je ovakav transfer- još ako se uzme u obzir muzičko vrludanje ostalih članova Slowdive – bio dobrodošlo iznenađenje.

Na Soundings (debi za legendarnu Touch etiketu) Scott nadogradjuje glazbene strukture snimcima sa terena koje je gomilao putovanjima po svetu. Nije ovo old skul ambijent, niti neki pase eksperiment, traži sa merom aktivniju ulogu, pa ko želi da u svemu ovome potraži i/li pronadje sopstvene sličnosti, ide veliko dozivanje.



уторак, 07. мај 2019.

Lau Nau – Amphipoda (2019 Longform Editions)



Poseidon (Beacon Sound) koji je 2017. izdala Lau Nau (Laura Naukkarinen) je jedan od viđenijih i poželjnijih gostiju u Zauberquelleu. Zato sam sa uzbuđenjem dočekao komad Amphipoda. Lau Nau se bavi produkcijom i osmišljavanjem muzike za pozorište, film irazne instalacije. Ukratko sve što joj padne u ruke, pretoči u nesto tečno, sa puno stila, ukusa i inspiracije za kreativno slušanje Primetio sam da mi sa godinama najviše prijaju individualci koji uz viziju imaju i samokontrolu da to smisleno sprovedu.

Amphipoda je sešn iz Elektronmusikstudion EMS u Stockholmu sa sintisajzerom Buchla 200. Nesvesno je kao i mnogi albumi sa ovoga bloga povezan sa vodom. Ovoga puta se radi o biomasi planktona na Baltiku i kako na njih utiče salicitet, temperatura i nivo kiseonika.Za nekoga možebiti apstraktno, ali svako može da zamisli uz ovo mnogo toga sta poželi.




четвртак, 25. април 2019.

Benoît Honoré Pioulard, Sean Curtis Patrick ‎– Avocationals ( Beacon Sound, 2019 )


Svojevremeno sam pisao o Voyage , ambijentu Harryja Towella (Spherulus) kojom je opisao put broda od nastanka do rastakanja. Post je negde na blogu, mislim u januaru 2016.

Ovde se Thomas Meluch i Sean Curtis Patrick bave brodskim olupinama potonulim i/li nestalim u 20.veku u Velikim jezerima. Meditacija o njihovim ostacima I duhovima ljudi se zove Avocationals. Velika Jezera su skup povezanih jezera na granici izmedju Amerike I Kanade. To su Gornje Jezero, Mičigen, Hjuron, Iri i Ontario. Ukupno čine petinu svetskih slatkovodnih jezera.

Meluch (a.k.a Benoît Pioulard) je muzičar koji iza sebe ima izdanja na Kranky, Desire Path, Morr, dok Curtis Patrick sebe vidi i kao vizuelnog umetnika. Kada navodim etikete preko kojih umetnici ovog profila iznose muziku, mislim da upućenijima govori više od opisa muzike.

Avocationals opčinjava melanholijom, tumačenja I razumevanja su otvorena za nijanse. Samo da kažem da kroz cepkanje zahrdjale gvoždjurije pokušava I da uhvati eho nesrećnih mornara.






субота, 13. април 2019.

New Order ‎– Movement (Definitive edition, Rhino Records 2019)



Revizionizam koji se javlja kroz knjige, forume i sajtove se utrkivao ko će da debi New Order album plastičnije definiše ( ipak, bez naopakih optuzbi) kao nešto nesazrelo i da Martin Hannet pri produkciji albuma starateljski nije bio na nivou koji je sam vaspostavio. Moje mišljenje nije takvo, imao sam priliku da album zahvaljujući mančesterskim vezama dobijem čim se pojavio, uvukao me u rilne i držao neprekidno.

Joy Division jesu moja omiljena grupa i stvar koja me je pomerila u stranu pri upoznavanju sa Movement jeste ipak drugačiji izraz koji je grupa prikazala. Bilo je tu nešto elektronike, pesme su od JD konciznosti razvučenije, ali udes kroz tugu, zbunjenost i melanholiju je podebljan na taj način. Impresije su bile da bend ne želi da se otrese uspomene na Iana Curtisa, da želi da se to vidi, a opet ide dalje bez obzira u sta će to da se pretvori.

Utisak drži posle svih godina. Boks set daje priliku ne samo za konzumentsko uživanje, vec i svojevrsni analitički pristup (demo verzije, snimci sa proba) pa ko želi može da proživljava mladost iznova i na taj način. Jedan od važnijih albuma odrastanja.















субота, 30. март 2019.

Ana Never - Small Years (Fluttery Records, 2012)





Small Years pripoveda kako je Ana Never nakon istoimenog debija (Ana Never, 2006 Fokus ) nastavila sa uspostavljanjem sopstvene gravitacije. Post Rok je i dalje primarni izražaj, a vreme i off projekti su im darivali dodatno umeće i strpljenje.



Možebiti da se ideja i građa za arhitekturu albuma skupljala sa dve strane. Sa jedne je sličnog modusa kakvim William Basinski gradi svoju mađiju - (k)ako Basinski trake namotava na beskrajne lupove, tako i Ana Never upornim pokazivanjem melanholične matrice stiže do mesta gde (im/nam) horizont prazni um. Skoro (pa) zen. Na drugoj strani, piano i gudalo umešno prikazuju moguću dinamiku interakcije The Cure (Disintegration) i Dirty Three, nagoveštavajući gubitke, za koje nije nužno da su racionalni - nije li to  svačija stvar. Negde tu je i poenta ploče koja nema samo muzičku vrednost. 



Jedan francuski pisac je opservirao pesimizam kao najveći radikalizam. Gledajući tako, ovo je prilično konvencionalna ploča, poistovećujući prostornost kao žudnju za svetlom. Srednji put te borbe i ono što balansira spomenute strane je jedna od osnovnih alatki AN zanata - krešendo. Uostalom sva razonoda i polazi iz stomaka.






 







уторак, 12. март 2019.

Masaki Batoh - Nowhere ( Drag City 2019)


Onda kad sam ti se javio, slušao album Masaki Batoha u metrou. Skroz se zaboravio i odvezao me metro u garažu. Bila mi frka. Zaključan vagon. Kad sam ugledao u mraku masinovodju, počeo da mu lupam na prozor. Kazao mi „ostani priseban „. i poslije nekoliko minuta otvorio vrata. Jos mi se išlo na WC. Mogao sam da prenoćim u tunelu i u mraku. Luda sreća.


 https://masakibatoh.bandcamp.com/
 https://www.discogs.com/Masaki-Batoh-Nowhere/release/13174934
 https://www.dragcity.com/products/nowhere