Deadletter – Hysterical Strength ( SO Recordings 2024 )

 

Hysterical strength je debi album ubrzanog post punk arty Yorkshirskog sastava na trenutnom radu u Londonu.

Ploca podseća po mahnitosti na momente na špic u saobraćaju i na pojedinim mestima priziva isprekidanost u ritmovima koje nisam baš voleo kod Franza Ferdinanda, ali mi ovde začudo ne smeta. Mozda zato što se kao daleki eho daju da se čuje uticaj post punk sastava sa kraja sedamdesetih ili početaka osamdesetih, možebiti istih onih koji su slusali i poznati škotlandjani. No nema tu puno sličnosti, sem skakutavog povremenog intermezza.  Deadletter su energičniji, lakše se razdraže, ne libe se da to svi primete oko njih, a kada im to uspe dostignu i soničnu razgaljenost. Plus ili minus, čisto da pokažu da to umeju da dostignu. Prisustvo saksofona tu samo pomaže, neko bi rekao da im je to zaštitni znak, ne sećam se kada sam cuo ploču na kojoj se forsira saksofon. I to ni malo ne odmaže u odmaku od novog soja britanskih bandova, koji ruku na srce, posle nekoliko pokušaja slušanja na kraju počinju da liče i u mraku bez napipavanja mogu da se izvuku ploče koje su slušali dok su pravili pesme. Kod Deadletter to nije slučaj. Zato zaslužuju i novi pokušaj, ako ne uspe iz prve ili druge.

Ploča koja nece promeniti svet svakako, ali koja ih je nagradila strpljenjem i upornošću  da posle nekoliko EPijeva gurnu u lice svoju viziju, a nama daju zadatak da u teško pronadjenom vremenu nadjemo nešto smisleno da čujemo.

https://deadletter-band.bandcamp.com/

https://www.wonderlandmagazine.com/2024/09/13/deadletter-hysterical-strength/

The Chameleons – Tomorrow Rememeber Yesterday EP ( Metropolis 2024)

Iznova snimljeni neki od klasika ( pre 1981 ) Manchesterskog banda koji nikada nije dostigao visine koje zaslužuje, uprkos kult sledbeništvu i uvek dobrim kritikama. Mala bara-puno krokodila, neko bi rekao.

Ep je predvidjen da obuzda nestrpljenje i prazan proctor do najavljenog albuma Arctic Moon ( glasine kazu tamo u prvom kvartalu 2025) I The Chameleons su odlučili da ponovo snime neke od pesama za koje su kazali da ih doživljavaju kao nedovršene i da su želeli da daju nagoveštaj onoga kako band zvuči danas, posle svih onih herojskih godina iza sebe.

Ono sto su uradili je zaista odlično i čini i njih i nas nasmešenim, Iskra je jos uvek tu, posebno gitare koje naprosto teraju slušaoca da mirišu krv koja skoro da ne procuri po prstima dok se pritežu žice i zato je vera u ovaj bend na najvišem nivo. Tolika je želja ienergija, skoro da to može da se vidi. Ostali deo instrumentarijuma prati sve na nivou. Motivacija po svemu sudeći važna, ali disciplina, mentalitet i etika u pristupu su ti pokretači stvari. Oni su svakako pozeljni i ima ih taman toliko da The Chameleons svoje fanove nagrade za sve godine strpljenja. Bilo je skoro slučajeva recikliranja i ponovnih vraćanja na starije klasike legendarnih bandova ( U2, Bunnymen) I rezultati su u najboljem slucaju bili nesrecni I konfuzni (Bunnymen) negde I tragični ( U2) ), ali ovde to nije slucaj.

Sve ono što je početkom osamdesetih krasilo bendove tipa The Sound, Comsat Angels i slične je nesumnjivo ovde, možebiti i zešce, ali vreme je pred Marka Burgessa i kohortu bacilo razne izazove,nedoumice, teskobe, radosti ili šta već i oni žele da se to ponovo i jače čuje. Da konačno izadju sa onime što su tada hteli , ali nisu po sopstvenim rečima uspeli. Fanovi su svoje davno rekli i ne bi se složili, svakako.

 Nekad su postojali Peel Sessioni koji su bandovima davali prostor da urade ono što mozda nisu mogli da izguraju na sopostvenim pločama ili su hteli da celine zaokružuju na neki drugi način. Ovaj EP je jedan takav samorganizovan EP imam smelosti da kazem, samo u rikverc. Pozeljno i u pravo vreme, kada ovakve muzike ipak nedostaje. Da ne kažem, neophodna je.

https://chameleonsuk.bandcamp.com/album/tomorrow-remember-yesterday

Gut Health – Stiletto ( 2024)

Jedno od najprijatnijih i najodvaljenijih (ne volim izraz, naprotiv, ali nisam odoleo) iznenadjenja godine i to skoro pri kraju stiže iz Australije. šestočlani sastav sebe predstavlja kao hipnotički dance-punk iz Naarma / Melbourna i to bi mozebiti sasvim dovoljno. Jer to jeste to, ali zelim da dodam par reči.

Odavno me neki bas (genije bas gitare!?) nije vozio ovako i neki glas toliko vukao, odgurivao, stezao I na momente čačkao po usima. Bas reži, nadjačava i takmiči se sa svim oko sebe, posebno sa navedenim vokalom koji odskače kao rikošet, vreba svaku prazninu u basu da bi još naglasio svoju naraciju

 Nije to naravno jedino, jasno je i po broju članova. Gitare su kao one koje su bile nekad otkrovenje i uzbudjenje kod Gang of Four ili ostalih bandova iz Leedsa, recimo Delta 5 ili iz nekih drugih krajeva UK kao sto su bili Au Pairs. Ili preko velike vode New York i No Wave. Da navedemo kod nas Obojeni Program u trenucima kada puste ruku. Frenzija i Abrazija. Izlomljena dance kognitivna koreografija. Moze još hiljudu takvih opisa, ali nema potrebe - put ka oduševljenju polpločan je Gut Health namerama.

https://guthealthband.bandcamp.com/album/stiletto-digital-album

Starflyer 59- Lust For Gold ( Velvet Blue Music 2024)

Na svom  albumu broj 17- Starflyer 59 rekapituliraju svoju i inu muzičku prošlost na način koji rifrešuje i apdejtuje novostečena iskustva kroz protok vremena. Sopstvenu ranjivost su složili tako da žestine ne manjka, gitare umeju da zareže, basovi uporno puckaju, od bubnjeva ume da se odbija prašina u vis, a glas pokriva sve to emocijom i mozebiti pre svega revoltiranošću mnogim blokadama oko sebe. Bend se ovakvim pristupom se ne miri sa situacijama, menja položaje i percepciju i žele( čini mi se) da malo išetaju iz muzičkih okvira (tekstualno). Nivo je(ste) lični.  

Svaka promena ritma koja ubrzava ili usporava tempo albuma donosi u jednom trenutku krešenda koja samo vec čuli I(li) naslućivali, ali efikasnost je uvek efektna i ubedljiva i deluje sveže da u jednom trenutku dolazim na ideju da duže vreme ne skidam ovu ploču.Pri tome, album je pametno tempiran. Kao nekada na 40 minuta. Taman da se spali nagomilani trulež unutar nas dok bend to već radi uveliko uspešno.

Za one koji ne znaju, Starflyer 59 koriste sonične obrasce shoegazea da bi iskazali svoje opsesije, razmišljanja, potrebe,reagovanja i sugestije na nacin koji je bliži onom starijem pristupu, a meni je to dobro I prija mi. Uzeo bih slobodu da preporučim I mojim ispisnicima koji ih ne znaju da to provere, kao I novim generacijma da otkriju novu stvar ili utvrde ili promene mišljenje o bendu. Oni koji znaju i prate ih, mogu samo da zavidim na vise vremena koje im posvećuju.

Starflyer  59 su iz Kalifornije i vodi ih Jason Martin koji ima čitav niz projekata, pa ko voli nek izvoli. Ova ploča jeste primarno za shoegaze fanove, ali po nekim aspektima šeta i iskoračuje u neke posvećenicima poznate ( za mene nepotrebno definisane)sub-žanrove I samim tim ima potencijala da zainteresuje širi krug publike od regularnih fanova. Potcenjen band u širem smislu svakako, ali uvek ima vremena da se stvar ispravi.

Lično, voleo bih da ih uparujem sa bendovima koji podsećaju na Jesus and Mary Chain. Da svedem stvar na jedno ime. U nekim momentima kada stvarno sijaju, pre bi mi ruka ka njima posla.

https://starflyer59.bandcamp.com/album/lust-for-gold

The Wolfgang Press – A 2nd Shape ( Downwards 2024)

Fantastičan album legendarnih Wolfgang Press, I to posle 3 decenije. 4AD je još jednom pokazao da se pravi mrtav i ovaj dragulj nepovratno propustio, ali to je već druga priča. Moje mišljenje jeste da je sunovrat etikete počeo kada se Ivo pod uticajem američkih distributera odrekao svog najvernijeg banda koji je bio oslonac 4AD dugo vremena. Za mene su  The Wolfgang Press za etiketu bili žarka težnja i mladalacki dzuboks kao i The Birthday Party, Cocteau Twins ,Dead Can Dance ili This Mortal Coil. Ali to je daleka prošlost. Uhlebljenje im je dala etiketa Regisa (Karl O'Connor), Downwards, još jednog zanimljivog čoveka kojega treba proveriti, ako vec niste.

Posle nekih pokušaja pod drugim imenima i inkarnacijama, bend se vratio reformisan bez Marka Coxa , ali pojačan bratom Andrew Graya iz originalne postave, Stephenom Grayom  tako da su TWP I dalje trio.

Album počinje sa This Garden of Eden i vrtoglavica već ljulja tlo. Lagano, potmulo i povratka sada nema. Odjeci Suicide i Cabaret Voltaire koji se više uvijaju, nego što voze stvar nam kažu da ovo nije obična ploča, čak nije samo još jedan album The Wolfgang Press. Minimalizam izraza je disperzivno bacan naokolo sa toliko čekanom familijarnom unikatnom naracijom i retorikom, koja nas uvodi u svet današnje distopije. Nema ovde 4AD aure koja nas je usisavala u druge svetove, ali je osećaj i dah nas posvećenika još uvek tu. Post punk koreni ubrzavaju puls i lament nad sadašnjim svetom ovi veterani okreću u svoju korist i grade paralelni svet. Minoran možebiti po veličini i uticaju, ali za nekoga sasvim dovoljan.

Reset Your Mind naslov jedne od pesama jeste indikativan.  Ploca diže sistem polako, na par mesta se čak igraju sa šlagerskom sekvencom koja brzinom svetlosti prelazi u podsećanje šta su svojevremeno radili na neprežaljenoj 4AD etiketi.  Istraživali i išli dalje, pa kada stignu naprave korak više. Radi uroka I afirmacije. Zato su The Wolfgang Press danas ovde, a oni drugi nigde! Na svaciju žalost!

Album se završava sa zvučnom kilusom koja podseca na hod po tankom ledu, a to nije mesto gde treba stajati i čekati šta će da se desi! Zato se nadam da je ovo samo početak novih legendarnih I hvalisavih priča!

Ne bih smeo da kažem da mi je ovo album godine ( da li je rano za to?), jerbo još trazim pogodno vreme za novi Godspeed You! Black Emporer, ali mi je zasad najbliži srcu. Iskreno, nisam očekivao ovako moćan album, iako sam kompletista benda, zato mi je sve i draže. Nostalgija je upravo dobila novu boju!

Dragi prijatelji, The Wolfgang Press. Vise puta dnevno, kontraindikacija nema!!!

https://regis-dns.bandcamp.com/album/a-2nd-shape-2

(neuromemo) # Memorials – Memorials Waterslides ( Fire Records 2024)

Britanski duo sastavljen od ljudi koji su bili u bendovima koje smo voleli i još uvek volimo.

Mathhew Simms je nekada bio deo It Hugs Back ( kratko bili deo 4AD rostera), a zatim postao član legendarnih Wire. Diskografski debi je imao na albumu Change Become Us, mada je Simms gitarske dužnosti na sebe preuzeo još ranije. Usput je radio kao deo Fitted ( formacija sastavljena od Wire I Minuteman). Svoje solo radove je iznosio javno  kao  Slows.

Verity Susman je osnovala i upravljala Electralane koji su osim materijala kojim smo se nasladjivali bili pod snimateljskom nazočnošću Stevea Albinija. Njen naknadni solo project je bio poznat pod aliasom Vera November. Do dan danas ima nebrojeno aktivnosti.

Elem, njih dvoje su se udružili pod imenom Memorials, bilo je tu već nekih aktivnosti i evo ih na debi albumu Memorials Waterslides.  Spojili su svoje kreacije, vizije i namere i rezultat je ujednacen, pravilno i ukusno doziran materijal sa mnogo toga što intrigira. Oboje su ljudi od znanja, iskustva i vestine. Od zvuka koji nije daleko od indie scene koja je pocela da se formira sredinom osamdesetih do devedesetih  I nadalje posle post punka iliti new wavea, duo svoje umetničke pretenzije gura čak prema hipnogogiji, ali im samo dozvoljava da je ponekad dodirnu.  To naravno ne utiče da kvalitet muzike ne bude na visokom nivou, bez banalnih intermezza i padova. Mene lično bi naterali ( da je muzika kompetecija)  da ih stavim u neku ligu gde bi merili svoje mišiće sa bendovima gde bi izraziti favoriti bili Stereolab. Taj nivo i ekspresija, otprilike. Za sinemaskopiju fali mozda samo još malo,nisam siguran da je baš toliko priželjkuju, introvertnost je ta koja vlada pločom. ali uz maštu i kreativno slušanje, to možemo sebi priuštiti bez ikakvih problema.

 Prijatno iznenadjenje i ime koje treba svako malo nadzirati, ako je nekom potreban zaključak. Sa ovakvim pedigreom i muzikom, zaslužuju mesto u tefteru.

https://memorialsmusic.bandcamp.com/album/memorial-waterslides

(neurobaza(a)r) # Einstürzende Neubauten _ “Ist Ist,” ( Dubfire Remixes ) ( 2024)

Einstürzende Neubauten ne miruju.

Jedno vreme pisari(u stvarnosti nisu-za nas jesu) stigli iz budućeg vremena opisujući distopiju koja je već tu ili prošla pre nekog vremena su se konačno oglasili sa albumom. Avaj ---i pored svih bravura, zatrpani smećem i ponekim plodom, sve je prošlo nekako usput

 .šteta. Velika! No, i pored toga  Einstürzende Neubauten ne odustaju. Ovako ili onako. 

Evo ih ponovo da nas obodre,ozare, da im se klanjamo, ignorišemo ili kako ko već voli.

Vešti u oblikovanju atmosfere,silni u mašti ,ponovo su se uspravili za Ist Ist remikse,neki bi rekli odabrali su drugo najsvečanije odelo posle onog koje su nasli za predstavljanje albuma . Onomad skoro.

želeo bih ovu dub avanturu predstavim kao njihov Blue Monday. Da ga toliko dugo i besomučno slušaju.  Da iskopamo temelje za nekog ko ih još ne poznaje,ali ne znam ima li koga da ih nalije.Ljudi lažu da slusaju i “slusaju”. Nije ni bitno, svet će se dalje okretati.

Lična utopija jeste za putnike slične nama ili njima.

 Sve se već zna. Zato su nam Einstürzende Neubauten istovremeno savetnici  i prijatelji.

Inace, ove remikse je radio Dubfire, negdašnji Deep Dish čovek koji navodi Einstürzende Neubauten kao bend koji ga je oblikovao. Nije mi jasno da li samoinicijativno ili na nagovor nekoga iz benda, ali nije ni važno.

Preporuka kao kod lekara. Hrana za razmišljanje I šećer koji se rastvara kako valje I ne ide u mast. Pojačavanje kognicije-garantovano.

https://dubfire.bandcamp.com/album/ist-ist-dubfire-remixes