Shower Curtain – words from wishing well (Angel Tapes/Fire Talk 2024 )

Još jedno prijatno iznenadjenje  i poželjno boravište pred kraj godine. Prvi dugosvirajući produkt necega što se krstilo kao roomgaze(!?), a nisam fan beskrajnog nizanja ili izmisljavanje žanrova, pod-žanrova i pod-pod-žanrova, ali to jeste u ovom trenutku odredjena disciplina kojom se zabavljaju novinari a mene to takodje zabavlja. žalosno je samo što je to nekad zanimljivije od upadljivog odsustva kvaliteta muzike koju ti žanrovi pokusavaju da definišu. Ovde to, bar po meni, nije slučaj!

Uglavnom, izgleda da je roomgaze vremenom sa povremenim špaciranjem, aktivnijim životom naokolo prerastao u  ogoljeni-skeleton-indie-go—shoegaze ( moj doprinos izmisljanju) eksponat i meni to u ovom momentu kada se prilagodjavam novom satu u danu jako prija. Da sam sklon shoegazeu, a jesam-jerbo mislim da je nastao iz muzike koju sam najviše voleo i koja se utvrdila u jednom ćošku post-punka, a zatim su se začini dodavali kako se koji hajpovan ili inercijom nabavljao iz raspoloživih uticaja shodno ličnostima koji su ga upražnjavali.

Na momente Shower Curtain zvuce kao My Bloody Valentine koji su zdumali da ubace Pixies ( Doolittle ) zvučnu post Albini estetiku ili je možebiti obrnuto. Sve-jedno-JE! Takodje neki žešći upadi sugerišu da su shodno svojim godinama posle toga kupovali zvučne nastavke indie scene , one plemenitije iz grungea koja je bila bliža ovim izvorima, a ne heavy quilty pleasures uticajima i to je možda taj zadnji začin koji daje dodatan ukus.To je za Shower Curtain bazicna struktura, i da, možda su zato na bandcampu dodali I izraz grungegaze. Možda i ja ovih dana počnem da izmišljam prefixe pre žanra(?) gaze. Pre- spring gaze, na primer! 

Lepa ploča, kojoj će vreme, posebno sa porastom sunčanih dana I bezanja od sumornih mesta samo dodavati dodatnu vazdušastu ekspresiju. Ono, taman kada sivilo kopni,a ima ga još dosta u vidokrugu..

Inače, band predvodi Victoria Winter koja je svoj brazilijanski šareni sinemaskop zamenila za  užurbanost i meliranost Bruklina, I mozda je tu jedno od objašnjenje muzike. šta I kako god to bilo, ko  ima vremena, dole je bandcamp link, pa povremeno može da se približi boljem raspoloženju. Sve je na klik daleko.Odricatelji dobrih  osećaja sa manjkom strpljenja, ako odbiju ponudu su na gubitku.

https://showercurtain.bandcamp.com/album/words-from-a-wishing-well-2

Thus Love-All pleasures ( Captured Tracks 2024)

Pre dve godine sam preslusaoThus Love ponukan poredjenjima i na kraju sam se pismeno zapitao o njihovoj dugovečnosti. Dopali su mi se, pomislio sam da odskaču od poprilično uniformisane i večim delom nezanimljive brit nove scene.Evo ih ponovo sa nagoveštajima da će potrajati, posto imaju profilisanu i vernu publiku. A kolika je, to je već pitanje, koje nije uvek najvažniji segment pop muzike.. Reference su iste, I dalje mi zvuče kao mešavina Suede i Arctic Monkeys samo žešci, grublji za vreme koje ih je izgrebalo, ali su sad jos zanimljiviji, koncizniji i sasvim kvalitetno ispunjavaju vreme. Britanske novine pokušavaju da naprave mini hajp oko njih, zaslugom ploča i hvaljenim zivim nastupima, i to bi bilo skroz u redu ako bi se u jednom trenutku odlepili i hrabrije upustili u neke neizvesnije muzičke avanture i da dodatno budu prepoznatljiviji. Ovako, ovaj band zvuči solidno, cvrsto, jako sa uverljivom koncepcijom, samouverenost im, cenim daje ujednačeni materijal.

Dovoljno oprezni da se udalje od nasledstva brit popa, ali dovoljno lukavi da podsećaju na to, taman toliko da privuku I neke nostalgičare. Thus Love zvukom koji jednoga dana moze postati materijal za neke komercijalnije i popularnije (polu)krugove, zasluzuju da se I dalje isprate i proveravaju.

https://thuslove.bandcamp.com/album/all-pleasure

  

NOVEMBAR - 24. 61. 63.

 

01.   The Horrors – The Silence That Remains

02.   The Smile – Bodies Laughing

03.   Propaganda – Tipping Point

04.   Morrisey – Christian Dior

05.   Radiotehnika – иж-412 (slowed & reverb)

06.   Radiotehnika - иж-412

07.   The Cure - Alone

08.   The Declining Winter - Mother's Son

09.   Primal Scream - Ready To Go Home

10.   Dean & Britta & Sonic Boom - "Pretty Paper" (Official Music Video)

11.   Ela Minus – Broken

12.   Eastern Souvenirs – Colors

13.   Kim Deal – A Good Time Pushed

14.   Gut Health – Stiletto

15.   Gut Health – Uh Oh

16.   Kim Deal – Crystal Breath

17.   Godspeed You Black Emporer – Grey Rubble Green Shots

18.   Xiu Xiu – Veneficium

19.   Thee Oh Sees – Earthling

20.   The Cure – Fragile Thing

21.   Echo and the Bunnymen – Rust

22.   Primal Scream – Centre Cannot Hold

23.   Kit Sebastian – Bul Bul Bul

24.   Voyeur –Whisper

25.   Kim Gordon – Bangin on the Freeway

His Name Is Alive – How Ghost Affected Relationship 1990-1993 ( 4AD box set, 2024 )

Livonia, debi album His Name is  Alive me je u onomad u jednom trenu maltene razneo, a zatim zaledio kao neki spooky audio eksponat koji je u glavi neodoljivo podsećao na This Mortal Coil. Tada se NME redovno kupovao u knjižarama po Nekropoli, I bio je neka verzija mini, mini Interneta tog vremena za nas, koji smo to od srede do srede bez daha jurili po svoje sledovanje.

His Name is Alive -  često smo zamišljali zašto takvo ime, a onda smo odlučili da enigma ostane. Nikakva elokvencija, niti tumačenje nije smelo da dodje u obzir. Ovako je bilo misterioznije. Pravi bend za 4AD. Zanimljivo je da je Waren, gazda benda uporno slao svoje demo snimke u 4AD, Ivo Watts-Russel je tvrdoglavo odbijao bend, ovaj je iznova I iznova slao trake i na kraju razbio gard Ivou. Kakva bi grehota bila da Ivo nije naposletku popustio.Mom iznenadjenju nije bilo kraja kada sam shvatio da su HNIA Amerikanci, 4AD je počeo da protežira Amerikanske bendove tipa Pixies, Throwing Muses, Breeders. Uz sve franšize tih bandova i njihovi kućnih i svih ostalih projekta, ovo mi je delovalo kao nesto što će da nam cepa srca i sve ostalo što moze da se polupa. Kao u ona stara vremena. Moram da priznam da je utisak samo pojačao  EP Dirt Eaters koji nas je sve više nagnuo nad slatkasto etericni bezdan, a onda su HNIA izdali dva albuma, napuštajući formu, dva ultra zanimljivih, enigmatičnih čak, ali se meni nisu uklapali u veliku shemu stvari. Vreme leči sve, vreme ispravlja stvari i verovatno mi je učinilo uslugu dok sam ponovo otkrivao te albume kroz godine, tražeći razne nijanse i skrivene detalje u njima. A Warren Defever, čovek koji stoji iza HNIA je dovoljno elokventan da majstorski to radi stalno. Izmišlja poena gde ih nema I Jedan od redjih koji je uporan da iznese svoje vizije, na način kako on to hoće, a ne ostali ( uključujuci I mene, naravno). Traje to i danas u različitim oblicima, recimo osnivač je dve etikete - Brown Rice I timeSTEREO, da ne idemo u silne kolaboracije I neobične aktivnosti, golem je to broj.

No, tema ovog pisanija su tri prva albuma za 4AD ( Livonia,, Home is in Your Head I Mouth by Mouth ) uz propratne neobjavljene bonus stvari medju kojima ima i live snimaka. Naravno tu je i fantastičan Dirt Eaters EP koje je proslavio i video za pesmu Are We Still Married ? koji su rezirali The Quay Brothers.

Ova kompilacija je idelna za proučavanje, istraživanje benda i sebe, nasumično preslušavanje ( tu mislim na drugi i treci album, i bonuse, Livonia je nešto specijalno za mene) u wild mood swing danima. Na Wikipedii su bend nazvali kameleonski, a zbog čega, to već ostavljam drugima da otkrivaju. 4AD je bila etiketa koja nas je sve menjala, sad nas je naterala da se za trenutak posle silne kuknjave ujedemo I za jezik. HNIA nisu možda njen najznačajniji deo, ali da jesu jedno od zanimljivijih imena sigurno jeste.Vreme jeste lupa koja uveličava sve, pa tako i His Name Is live postaju veliki da bi se tako lahko preskočili. Unikatna pojava, generalno.

https://hisnameisalive.bandcamp.com/album/how-ghosts-affect-relationships

VA – Valley of the Sun ( Not Not Fun 2024 )

Osnovana 2004. etiketa Not Not Not Fun je dočekala svoje 400. izdanje i obeležila ga kompilacijom Alley od the Sun. Impresivan roster počevši odX.Y.R, preko White Popppy,Soda Lite,Chaneleers. H Takahashi, Les Hailes, Rangers, Sapphire Slows, Maria Minerva, Ensemble Exonimique… su samo neki kojih mogu da se setim iz glave ili sam nekad spustio koju reč o njima u nadi da će neko da se zainteresuje, Nisam neki optimista, mada znam nekoliko njih koji to prate, ali nije to nešto ni bitno. Neko dobija, neko izgubi-stara shema stvari. Uglavnom do onoga do koga treba da stigne, stigne. Ovako ili onako.

Ono sto je najvažnjie je da NOT NOT FUN etiketa i muzika koji promoviše jeste generalno jako intrigantna, ima puno elemenata pogodne ne samo za slušanje,već i za introspekciju i moze se slušati u cilu poboljšanja raspoloženja, time i zivota,našeg iskupljena prirodi, etc i zato im puno hvala. Kovid je pomalo obezglavio pozornost oko tih manjih, polu legendarnih etiketa  koja su jedno vreme u alternativnim krugovima bila često spominjana, ali ni to ne mari. Vidim da se polako vraćaju pod originalnim imenima ili su ljudi koji su imali te etikete ponovno aktivni, mozebiti pod nekim drugim imenom ili aktivnostima. Sto jeste dobra stvar u današnjem svetu, ne zaboravite da će nas samo iracionalna vedrina spasiti. Svetlost i sklad,to je naša, a i etiketina intencija.

Evo nas pred jubilarnim izdanjem posle 20 godina etikete. Lepo su to oni uklopili. Preko dva vinila, etiketa nudi nešto, što bi za njih u ovom trenutku bio presek sadašnjeg  rada i kao i sve kompilacije, pored relaksa , treba i da privuku znatiželjnike da bliže istraže legat. Današnje stanje je takvo  da je muzika skrajnuta, razoreno joj je sampouzdanje, ali cijenim da je s narastajućom bahatošcu, nekulturom i vredjanjem inteligencije svesnijeg dela pučanstva, jedan od izlaza bi mogao biti i muzika. Ona dobra. Nije baš svaka dobra, kao sto se trude da nas uveravaju,neke i jesu konačno uverili. To su oni odustali. Sto više njih odustanu, lakše će zavrsiti posao.. Neće to biti u slučaju Not Not Fun neka megalomanska brojka, ali svaki čovek je važan, kao i svaka cigla u domu. Zato napred! Otvorite oči i načulite uši i naštelujete svoje receptore ka Not Not Fun i slicnim ljudima

 

https://notnotfun.bandcamp.com/album/alley-of-the-sun

Teodora Okiljevic ( 14 god.) . Skica za pismeni iz maternjeg jezika- Muzika

Umetnost koja me ispoljava i cini radosnom bi bila muzika, ja muziku volim jer mislim da je to umetnost koja daje boje i prosvetljuje tamu. Ritmicnost i melodicnost su sastavnideo jacina muzike, bez njih muzika ne bi bila ono sto jeste. Za muziku se moze reci da je "lek" jer u sebi sadrzi veoma zanimljiv materijal koji meni ili bilo kome drugom pomaze i pokrece hormone srece. Muzika moze biti svakakva, od klasicne do zabavne, od uzbudljive pa do ambijentalne i jos svakakvih primera, ja volim svaki žanr ali najviše volim popularnu muziku jer kada god se osecam neraspolozeno, ona me razveseli ali tako i za sva moja raspolozenja imam odredjeni žanr, klasičnu muziku slusam kad sam opustena, ambijentalnu zbog koncentracije, dzez kada sam umorna... ali, na kraju dana svakakva muzika me cini radosnom, jer mislim da je to jedna od vrsti umetnosti koja postoji zbog unutrasnjeg i spoljasnjeg veselja!

Death Cult – Paradise Now ( Beggars Banquet 2024)

 

Prvo je bio Southern Death Cult koji je uprtio staze za tzv.punk pozitivizam koji je Goth pokret iskoristio da bi se raširio i pokrenuo neku novu subkulturu.  Njihov istoimeni debi album ( objavljen nakon raspada benda) i danas je uzbudljiv i simpatičan sa svojom na momente naivnošcu. Umetanje sve većeg broja akorda, umesto punk jednostavnosti je bio ne samo odmak od već umorne formule, već i dah i nagoveštaj nekih novih aroma i boja.

Ubrzo nakon raspada SDC Ian Astbury se spojio sa Billy Duffyjem koji se pre toga muzički intenzivno družio i sa Morriseyom ( često spominjani Nosebleed ) i bio član legendarnih Theatre of Hate, Ta inkarnacija se nazvala Death Cult i nakon raspada iste, muzičko partnerstvo pod imenom The Cult ( svaka Astburyjeva inkarnacija je imala reč manje! ) se nastavlja do dan danas uglavnom kao provodnik Duffyjevih riffova.  On usmerava čitav muzički smer cele ove avanture koja danas ne može da bude udaljeniji od tadašnje svežine.

Karijera Death Cult je počela EP-ijem Brothers Grimm koji se šepurio po indie listama , usledio je ubrzo jos jedan - Gods Zoo , a diskografska avantura je završena  kompilacijom Ghost Dance, koji je uz već objavljeni materijal sadržao snimke sa sesiona za Kid Jensena. Beggars Banquet, etiketa iza njih sada je očito,namirisala krv (novac) i aktivno su jahali na novom talasu koji se oslanja na post punk, psihodelične, rokerske i goth elemente.

Prosle godine su Astbury i Duffy reformisali Death Cult za povremene istupe u javnosti, a ove su izdali Paradise Now vinil, gde su ponovo naštampali Ghost Dance sampler sa izmenjenim izborom pesama. The Cult su kao novi bend predstavljali iznenadjenje koje je počelo sa vrlo dobrim albumom Dreamtime, kome je vreme samo dodalo neke nove kvalitete, a čuveni difficult second album Love je mogao da bude Nevermind pre Nevermind da je bio na nekoj major etiketi. Ali -Nevermind - album  Love je bio fantastičan, miks post punka I hevi preliva, naprosto neodoljiv. Singl  She Sellls Sanctuary je razarao liste i samo ga je duh i etika i markentiška i geografska (ne)rasprostranjenost sprečila da bude Smells Like Teen Spirit svog doba. Muzički I žanrovski ne, ali kao materijal pogodan za plasiranje I uzimanje rente od pesme svakako jeste bio.

Ovo vinilno reizdanje u sklopu čitavog recikliranja kojoj diskografska industrija sve češće poteže  je ne samo podsetnik, nego I uvodnik za one koji su preskočili rana predavanja ovih muzičara. Treba I spomenuti da su svojevremeno Death Cult koristili materijale iz legata SDC, a Cult neke od pesama Death Cult.

Na ovom izdanju vidi se već odmak od SDC (ocito jer je  intrumente navodio drugi covek) i diskretno približavanje The Cult avanturi. Zvuk je bio čvršci I strukturisaniji. Zato i ne čudi sto ljubitelji The Cult ( oni koji su ih otkrili nakon što su definitivno postali rok band ) lakše prihvataju DC nego SDC.  

Uprkos svemu SDC, DC i inicijalni period The Cult ostaju lepa epizoda u obrazovanju punk I post punk generacije kome se rado vraćamo. To je bio kraj jedne I početak druge ere. Tu se put već račva na razne strane. Posle zlatnih godina post punka The Cult I slični bendovi su iznova definisali neki otklon od glavne struje, na manje ili više uzbudljiv način. Sada su samo jedni od rokera koji nas secaju na neke ispuštene prilike. O ukusima, svakako ne vredi trošiti reči, niti nekog vući za rukav.

https://en.wikipedia.org/wiki/Death_Cult_(EP)