Múm su jedna od bolje čuvanih tajni u današnjem pop svetu, razlog je uzalud tražiti. Egzistiraju na nekom svom meta-nivou koji je toliko blizu
ultra-normali da prosečnom konzumentu zadaje glavobolje.
Da li je stvarno istina, kako je zapisano, da se sve melodije
nalaze u vazduhu (ili vodi koju tako često spominju Múm) i da je samo problem
naći ih, uhvatiti i napraviti transfer? Grupe naizgled običnih ljudi, kao što
su Mogwai, Sigur Ros ili Múm, mistifikuju svojom demistifikacijom ceo proces.
Ono što je pred nama je reizdanje prvog albuma koji je davne 2000. (mart), realizovan na etiketi ThuleMusik .Tada je
kombinacija dečijih melodija liferovanih u etar uz pomoć elektronskih i
akustičnih instrumenata pomerila čitav jedan žanr na poseban način. Čistotai jednostavnostsu godinama dobile na težini, iako je
jasno da su uticaji imena kao što su Aphex Twin, Kraftwerk ili Orbital (čuje li
se to direktna posveta Box na Smell Memory?) verovatno bili i presudni na
krajnje oblikovanje čitavog Múm izraza.
Ispod naizgled dečije snohvatice se krije svet koji pulsira,
zavodi, opija i dramatiku uvodi kao disciplinu ukreativnom procesu slušanja muzike. Kreativnom - Múm
mame da se ovaj album (a i ostali) testira na svim mogućim lokacijama i
aktivnostima.U raznim intervjuima članovi banda sugerišu da su najbolji izbori
vožnja biciklom i negde tamo pod vodom.
Naslovi pesama su, gledano sa distance i poredeći sa sledećim
albumima, gotovo programski i mogu pomoći u shvatanju ideje koju Múm nude, a
koju naravno vi ne morate prihvatiti. Činjenica je da je ova ploča izdržala
test vremena i sigurno uticala na izgradnju savremene elektro scene sagigantima kakvi su vremenom postali Four
Tet i Boards Of Canada.
Múm su uspeli da povrate prava nad pločom i jedina izmena u odnosu
na originalno izdanje je remastering koji je uradio Helmut Erler, poznatiji i kao
Hey iz Hey O' Hansen. Producenti su Múm iFinnur Björnsson.
Da, treba li rećiza one koji
ne znaju da su Múm sa Islanda? SigurRos, Stafraen Hakon i Olsen, i ko zna šta
tamo još kriju vazduh i voda.
r.e.m - driver 8. = ben watt - some things don't matter. - esmerine - the
neighbourhoods rise. = björk – losss. = fader - first light. = john foxx -
burning car. = eric random - fade in. = bitchin bajas – jammu. = colleen - winter
dawn. = nico - fearfully in danger. = public image ltd.- albatross.= in camera
– die laughing. = josef k - the missionary. = grad – šetaliste. = dorian gray – kuća.
= der plan - wie der wind weht. = brockmann // bargmann – baldwin dreamland. = sumie
– fortune. = preoccupations – espionage. = david byrne - everybody's coming to
my house. = le révélateur - bleu nuit. = fly pan am - l'espace au sol est
redessiné par d'immenses panneaux bleus. = metal urbain - paris maquis. = the fall - mod mock goth (Interim)/ = alan rankine - can you believe everything
I see
Işık Sarıhan se onomad zaglavio u Serbistanu u nekropoli, slušao i gledao
muziku i naposletku imao dobre pomagače da sastavi dobru kompilaciju. Sve je za
slušanje digitalno pripremila turskaInverted Spectrum Records etiketa, a info i
pojedinačni artistički linkovi se mogu pronaći na Bandcamp stranici
kompilacije, koja je uzgred i fraj za download.
Na njoj se dešava mnogo toga, svetovi se otvaraju i entropično sudaraju gde
stignu, donose znatiželju i razonodu.
Počinje balkansko KUDirano uprljanim surfom Moussaka, a završava je Ђани
Друид za kojim Laibach mora da posegne ako umesto u Koreji kredibiltet bude tražio
na Ibarskoj.
Sledeći su grčki uticaji koji variraju u zavisnosti kakvu mehanu
preferirate i sa koliko promila u nju ulazite (Hotel Makedonija, Dunavski
Buzukije).
The Cyclist Conspiracy i vivliotekarska glasolalija mega psihodelika
Virility, benda koji ima najviše postova na blogu. Da je negde, bend bi možebiti
bio mamipipara za razne menažere i trabante. Zato mi je i drago što su zbog samovaspostavljenog
artizma ovde, ali mi nije drago što nemaju šansu da snimaju i nude dobra na
regularnijoj bazi.
Nedohvatljivi za definiciju Bicikl prete zaustavljanju kompilacije dok se
broj ne izvrti jedno polovinu od tucet puta.
Trešteno neobuzdani Crno Dete se dvoume izmedju nju vejva i no vejva- na Morricone
Shadows način. Uslovno rečeno.
Lenhart Tapes Orchestra u sličnoj je dilemi samo sa metalize post punk gitarama. Nisam
fan pcovanja i korišćenja verbalnih banalnosti kao dosetke u muzici, ali
instrumentalni deo ( u skladbivažniji? manje važniji? ) je paklen i uzbudljiv. Lenhart
ima svoj svet i jos mi je u sećanju veče kada je sa Fenneszom I Blixom
Bargeldom delio binu, brljanje organizatora kroz ping-pong šetnju sa početka na
kraj. Jednostavno sam morao da odem pre nastupa i jako mi je žao zbog toga.
Mangulica FM referiše kako bi obrada morala da da zvuči ili neko je iz
okolice primetio ne sme da zvuči. Svejedno je uz ishod , a to je definitivna
verzija ove pesme.
Fragment sentiš meditacije i Transkatarza, za koje nakon čitanja info-a,
vidim da imaju veze i sa Dunavskim Buzukijem.
Za slučajnog prolaznika, kompilacija je opravdala vatanje za rukavi to već nakon jednog-dva
opuštena slušanja bez dumanja.
Osvežavajuće /oslobađajuće je od svakojake mrzovolje
setiti se sa koliko su entuzijazma i iracionalnosti škotski punk/new wave i svi
istekli i od toga od/tekli bendovi uspevali da spevaju i isklešu melodije, a da
ne skliznu u šablonsku vulgarnost. Egzemplari kao artistička(e) serpentina(e)Associates, evropska artificijalnost ranih Simple Minds, eholalijaCocteau
Twins, infantilnostAltered Images, brutalno ogoljena intro/outro spekcijaGordon Sharpa (CindyTalk)otmenostBlue Nile, Scarsangsti revitalizovanatradicijaPostcard
Recordsgovore o želji da se ne robuje trendu i već tada oformi myspace u
svom/tuđem (!?) svetu. Između toga tušta i tma imena sve do "zamke za
slonove" koju su postavili Jesusand Mary Chain i stavili tačku na i.
Posle toga je ipak vreme teklo drugačije.
Cuban Heels su nastali iz Johnny and The Self Abusers, kada je
dvojac Jim Kerr-Charlie Burchill (alias Pripton Weird-CharlieArgue) otišao da
formira Simple Minds. John Milarky - sa isto sve punk aliasom Johnny Plague,
čija su JATSA bila vizija, okrenuo se novom projektu
i tako su nastali Cuban Heels. Sa nekoliko singlova bend je dočekao album
"Working Our Way To Heaven" i u konkurenciji trača na nekoliko meseci
osvetlio novu zvezdu na britanskom nebu. Shodno zvuku koji je vladao na Virgin
etiketi CH su zvučali potpuno adekvatno vremenu i kalemljenjem gitarskih baraža
tada popično mutiranih The Skids i popično artiziranih XTC dobijaju svoj zvuk i
ono što je svaki bend toga doba imao - integritet i raspoznatljivost. Ključna pesma albuma je pesma "Liberty Hall" koja je
najčešće emitovana u tadašnjim programima na radio stanici Studio B, koje je
vodio i uređivao legendarni Slobodan Konjović. Skoro
pa proglas u korak do refrena u "no mercy, no mercy" iskazuje
neoficijelni zeitgeist doba. Albumi su se pravili kao albumi, u 40-50 minuta se
bez kalkulacija radilo iskreno, od raskošnih refrena kojih se nije u to doba
stidelo, do sviračke adekvatnosti, bila ona savršena ili taman dovoljna.
Teorija kreacije, a ne teorija imitacije je bio lajt-motiv dana.
Misc. & trivia no. 1 - podatak da su upravo Cocteau Twins
iskoristili naziv jedne od JATSA pesama da bi sebi dali ime.
Misc. & trivia no. 2 - ne mešati ime Cuban
Heels sa gomilom latino/bluesy kombo/projekata, ne bi me čudilo da nema neki i kod nas na nekom splavu.
Kada smo već kod imitacije, nema bolje prilike nego pomenuti jedan
od ključnih bendova, a opet nikada dovoljno priznat i poznat. Josef K! Ha, kao
što su deceniju kasnije Garbage
najprljavije pokrali Curve i uzeli novce, tako se i Franz Ferdinand ogrebao (uglavnom) o
Postcard etiketu i uzeo nasleđe njegovih bendova + vise od prstohvataGang Of Four, malo Skidsa i nekako sve to skarabudžio na radost instant
tastaturske generacije. UH! toliko opšte
mesto, da je inspirisalo i britansku administraciju da u najavi sponzoriše
nastanak novih Franz Ferdinandova i sličnih koještarija. Razlog što sam ih ipak
spomenuo (FF) je i Domino etiketa, koja, pokušava malo karmicki da vrati dug keširanjem na sceni i skrene pozornost na ove sjajne
momke. Ako nista drugo, možda ovo i jeste prečica da se ovaj bend pročuje po
prvi put u Americi, s obzirom na to da je tamo naći britanska izdanja sada,
isto kao nama početkom 80-ih. Uvozni po visokoj ceni, ako imaju sreće i volje
da ih negde uopste nađu.
Uvek pokušavam da iznađem i zaobilazan put i navedem ljude da ulože
dodatan napor pri slušanju. Verujem da oni koji su odvojili vreme da ovo
iščitaju znaju ko je Paul Morley. Mislim da je Morley je jedan od najboljih pop rok propovednika i novinara koje je UK obznanila. Niko nije
morao da se složi sa njim, ali tako niko bez
odgovora nije mogao ni da prigovori njegovom delanju. Čovek koji je od najzaslužnijih za
promociju Joy Division (citat - "bili su očajni, ali sam ja stalno govorio
da su sjajni, ne bi li zadržali bilo kakvu volju.") The Sound, itd.
Naravno, gurao je i Josef K,
koji su viđeni u najprobranijem društvu za preporuku, a zahvaljujući njemu (Morleyu) je nemačka grupa Propaganda obradila na svom prvom albumu jedan od
JK sinonima - "Sorry For Laughing".Znam nekoliko
ljudi koji znaju tu pesmu, a ne znaju da je tvorevina Josef K. Kao što ni ne
znaju da to nije i bilo baš tesko učiniti, s obzirom na to da je Morley imao
uticaja u ZTT, a i Claudia Brucken iz
Propaganda mu je bila supruga.
Entomology? Kao i kod svih kompilacija mogao bi neko da nađe zamerku nedostatku ovoga ili onoga, kao i propuštenu
priliku da se umetne još neki "raritet", no bend zaslužuje pozornost
i nema mesta bilo kakvoj zajedljivosti (Paul
Morley je zapisao par misli za liner notes). Ovo i jeste inicijacija za one koji su
JK propustili, tako da je jedan od domaćih zadataka za brucoše i serijal
naslova iz 2002. na sjajnoj LTM etiketi (skoro, pa ceo Factory katalog na
njihovom katalogu je u opticaju) sa nazivima kao što su The Only Fun In Town /
Sorrry For Laughing i Young & Stupid, na kojima se nalaze albumi, rariteti
poput sessiona za Johna Peela, live verzije, singlovi itd.
Za mlađe osobe, naviknute na današnje "naslednike"
ovakvog zvuka, verovatno će problem predstavljati pomalo sirova i za današnje
"alternativne-indie(?)" bendove i prilike primitivnija produkcija,
ali u tome se upravo i (iz)nalazi čar traganja. Nisu li najbolji The Fall
albumi oni najraniji, kada MES nije ni znao šta je to producent. Gitare, gitare
uz nonšalanciju koju Paul Haig peva možda neće novonaviknute uši odmah
oduševiti, ali je ovo potpuni blagoslav za nas odrasle u to doba. I dodatak i
zahvalnost ljudima koji su ovo gurali svojevremeno na našim prostorima. Dragan
Gojković i Radio Novi Sad, na čijim talasima sam po prvi put čuo i Josef K.
Treba i to spomenuti , tu su se za nase usi premijerno vrteli i Luna, Obojeni Program,
The Sound, Modern Eon, Scars.
Dva ključna čoveka benda Josef K su nakon raspada benda i dalje
pokušavali da osmisle nastavak "radova". Paul Haig se nije vratio
mirnom načinu životu (ako ga je ikad i imao) te je sarađivao na raznim
projektima sa velikanima scene koja se oblikovala početkom 80-ih od kojih je
najznačajnija/kvalitetnija sa pokojnim Billyjem MacKenziejem iz Associates )
koja je rezultirala i najkonkretnijim rezultatima, drugim Associatesom Alanom
Rankinom, a tu su imena kao Barney iz New Order, Anton Fier. Paul Morley
ga je zajedno sa još dva Škota (pomenutim MacKenzijem i Jimom
Kerrom iz Simple Minds) i jednim Englezom (Martin Fry iz ABC) promovisao u
nešto što je nazvao spasiocima Pop kulture. Tada i jeste imao sve razloge za
to, naravno. Sada smo pametniji za post/produkciju, pa možemo i sami doneti
zaključak da li je bio u pravu, ili opet pokušao da usmeri tok pop istorije u
lepšem pravcu!? Haig je menjao stilove, od elektro croonerskog pristupa, dance
prilagođavanja, ali uvek sa razlogom koji se morao poštovati.
Malcolm Ross, gitarista benda Josef K, čak je jedno vreme koncertno
pomogao Paulu Haigu, na kratko bio član benda AztecCamera, zatim pratećih
bendova kao što su elektro heroji Blanchmange, radio je sa Momusom, snimao solo
albume, bavio se i produkcijom, a trenutno je aktivan kao član live benda još
jednog pionira i inovatora iz punk/new wave doba - Barryja Adamsona (Magazine, Bad Seeds, Visage).
Sve se
nekako vrati na svoje mesto. Josef K. Skoro pa savršen b(r)end.
