Vorwärts (3) Sankt Otten (feat Klaus Tiehe ) Tanz das Kraut

Retro suplementi; sekvenceri, anologni sintisajzeri,zvuk koji se najbolje izvlači iz tranzistora ( nema greške) i zarazna melodija. Asocira na Kraftwerk, ali nema veze. Ovo je lekovito tako da ništa ne kvari ugodjaj, pa čak i privremena vrtoglavica od hodanja unazad. Refren nudi Gerovital, noge koje su mladje pola zivota, glava je fala Bogu još uvek ista, ali pametnija i draga muzika je ponovo tu, mada nikada nije ni odlazila uprkos zastrašujućoj ponudi besmisla preko muzičkih instrumenata i diskografske industrije. Barem ova koju smo voleli pre pola veka. Otten u pesmi nabrajaju junake kraut rocka,a kraut rock je moja prva ljubav, Can ploča Soon over Babaluma mi je promenila diskografski i u širem smislu život (Da, muzika je tako važna, čitali ste Ničea) i otad ništa više nije isto. Tako je moralo da bude,

Da ne bude nefer igre prema njima, Sankt Otten su duo iz Osnabrücka u Germaniji. Rade za Denovali Records koja ima mnogo toga lepog na etiketi, pa se i Zauberquelle pomalo onomad bavio njihovim izdanjima, tako da ništa novo, sem ažuriranog zaključka da je kvalitet i etikete i dua i dalje visok, ovako neposredno.

Dance , dance to the( kraut) radio!

https://sankt-otten.bandcamp.com/album/tanz-das-kraut

NevroAtem (03) 09.04.2026

 

 

01.   Bill Fay – Jesus, etc

02.   Can- Bring me Coffee or Tea

03.   Sparks – This Town Ain’t Big Enough for Two of Us

04.   R.Beny – Novation Peak

05.   Johann Johannsson – Krokodill

06.   Johann Johannsson –Sun Gone Dim

07.   Peter Hook and The Light –Love Will Tear Us Apart

08.   Breathless – Please be happy

09.   The Ministry of Wolves –Rumpelstiltskin

10.   Filthy Huns – Infinite Ride

11.  Alva Noto/William Basinski/Martin L.Gore –Subterraneans

12.   Yard – Big Shoes

13.   Cocteau Twins- Pearly’s Dewdrops Drop

14.   Echo and the Bunnymen- Stars are Stars

15.   Vangelis – 12 O’ Clock

Vorwärts(2) The Clockworks – Best Days

 

Često razmišljam kako je bilo lekovito slušati radio i nove pesme, nekad i cele albume. Čovek nije ništa znao o bandu ili pesmi – bilo je jedan na jedan, poštenje pre svega, ili ti se svidja ili ne. Ovako, hiporprodukcija nas navodi da li sami vladamo našim sledećim koracima i mišljeniima, a odgovor je da očito to nije tako. Naleteo sam na recenziju The Clockworks albuma, puno reči, a nisam mogao uopšte da stvorim sliku o onome šta se nalazi na albumu. Zato sam rešio da imitiram radio, nasao sam na Youtubeu njihov kanal pustio ga kao radio i pustio, pa šta bude. Algoritam je mešao nove pesme i stare, tako da sam stekao neki utisak, koji je možda ispravan, možda i ne.

Po spotovima (dalje sam se informisao) reč je o očito bandu iz Irske stacioniranim u Londonu, kritika i mediji su im naklonjeni ( nije to nikako loša stvar!), koji zvuče kao pripitomljeni Franz Ferdinand (ili bar polufabrikat), dodatno raznežen time sto zvuče kao novogeneracijski post punk indie band preko kanala. Nema greške da je sa tih prostora. Nisam bio fan Franz Ferdinanda, ali nikada nisam imao ništa protiv njih. Pojavili su se u trenutku pogodnom da usmere nove generacije ka njihovim idolima i tako učine nešto bolje za svet. Nekim sledećim koracima ili bandovima nastalim pod njihovim uticajem. Prepoznavao sam mnogo toga u zvuku FF, to je za mene bila mana, zeleo sam jači odmak, mada je muzika bila jako dobro osmišljena i odsvirana. Njihova ili moja greška, nije ni bitno.

Clockworks su mi prvo zvučali kao dobar band za relaksaciju posle posla-čak poželjan za prvih sat vremena vraćanja u zonu komfora, kada rešim da se ne naprezem, ali kako je album odmicao, počeo je da bude nesto više od toga. Video sam po mnogim spotovima i snimcima da imaju lepo sledbeništvo, koje im je verovatno za sada dovoljno, a da li će vremenom narasti - vreme će pokazati. Iza sebe vidim imaju V2 etiketu, bili su support Johnnyju Marru, znači da su ipak u prednosti u odnosu na druge indie bandove. Best Days mi se najviše dopala na prvih par slušanja i evo da je preporučim ovde, možda ima još nekoga ko se slično bavi muzikom. Posle sam se dodatno informisao i shvatio da sam što kažu klinci “random” uhvatio jedan od najvećih live favorita banda. Nikada nije zgorega podeliti nešto prijatno. Band za praćenje, čisto radi pop kulture, ako vam se ovo ne dopadne. Možebiti ovo jednoga dana bude neko raspoznatljivo ime.

NevroAtem (02) 05.04.2026

 

01.   PIL- Albatross(Metal Box, Virgin 1979)

02.   The Cure – Foolish Arrangement (Wish 30th Anniversary, Fiction 2022)

03.   Antonio Carlos Jobim – Meditation(Meditation , Verve 1963)

04.   Magazine – Definitive Gaze (Real Life, Virgin 1978)

05.   OM- Sinai (Advaitic Songs, Drag City 2012)

06.   Emeralds – Just To Feel Anything (Just To Feel Anything ,Editions Mego2012)

07.   Even As We Speak –Bizzare Love Triangle (Sarah Records)

08.   Death and Vanilla-Cul de sac (Death And Vanilla, Hands In The Dark 2012)

09.   Death and Vanilla-Vampyr (Vampyr, Fire Records 2017)

10.   Death and Vanilla – From Above ( From Above, Fire Records 2016)

11.   Mono – Are you there? (You Are There, Temporary Residence Limited 2006)

12.   The Jam – David Watts (David Watts, Polydor 1978)

13.   July Skies – Countryside of 1939 (The English Cold, Caroline True Records 2017 )

14.   Can – Vitamin C (Vitamin C, United Artists 1972)

15.   Heidi Berry – Northshore Train (Below The Waves, Creation 1989)

(Rückwärts14)Buzcocks – Sixteen Again

 

Obozavam sinhronicitete. Nesto sam citao i neko se bavio van punk aktivnostima i sklonostima Petea Shelleya iz Buzzcoks i posle par minuta sam otvorio sajt ( nisam ga ranije posecivao!) gde sam saznao da se tamo prodaje knjiga upravo o Peteu Shelleyu. Tu nema razmisljanja, samo vizitiranje budjelara i revizija finansijske konstrukcije,akrobacije i amputiranje nekih tada vec sekundarnih potreba i posle par dana grebao sam noktima artiju-volim taj zvuk i osecaj, to je jedan od rituala kada je stampa u pitanju.

Buzzcocks su generalno jedan od mojih najdrazih sastava, a njihova prva tri albuma neka od omiljenih mesta za boravljenje tokom odrastanja. Nema tu tajne,najviseje pustan Love Bites za koga nemam reci da ga dovoljno nahvalim, a na njemu je moj favorit Sixteen Again. Secam se da sam dok sam cekao plocu iz Engleske ( cuveni Cob Records, instant sifra za nas koji koracamo kroz muziku vec dugo) na kaseti imao ovu pesmu snimljenu na nekoj od emisija Slobe Konjevica ( Vibracije ili Parada Albuma?) sa usnimljenim njegovim glasom kako odjavljuje pesmu. Kao da je bilo pre par dana!. Vracao sam je nebrojeno puta. Shelley u knjizi o svakoj pesmi prica posebno, ali ono sto je meni zanimljivo je njegovo uporno spominjanje Martina Rushenta kao producenta i srodnu dusu (zove ga cak i petim Buzcocksom) i slobodom koju su uspeli da izbore kod velike etikete (United Artists) i u tom kontekstu je kao cimere sa etikete spominjao The Stranglers. Rushent je radio i sa The Stranglers kao producent. Po prvi put, mada i posle toliko vremena znam svaku sekundu pesme, sam primetio neke slicne elemente izmedju ove pesme i zvuka The Stranglersa.

Sixteen Again , nije nekakva pesma , vec sonicni oblak koji je kao neki mocni duh tog doba izleteo iz zvucnika I usisao me, dok su Buzzcocks pevali o kultnih 16 koje su nekako bile i ostale opste mesto raskrsca. Shelley je u knjizi rekao par reci, prosto je preleteo preko nje, samo je spomenuo da je Sixteen Again mogla da bude singl umesto Ever Fallen In Love. Tako da neki oreol misterioznosti, kako je uopste taj mladalacki duh tako volsebno prenesen u rilne i nekako mi je sve postalo jos bliskije i milije posle toliko decenija, kao da smo i tad Iisad bliski prijatelji, i da ce tako ostati zauvek. Mnogi ce razumeti to.

NevroAtem (01) 02.04.2026

 

01.   The Fall – Touch Sensitive (Touch Sensitive, Artful Records 1999)

02.   Tangerine Dream- Wahn (Atem, Ohr 1973)

03.   The Shamen – Move Any Mountain (En-Tact, One Little Indian 1990)

04.   Epic45- Summer’s First Breath (May Your Heart Be The Map, Make Mine Music 2007)

05.   Epic45 – Monument (Monument EP, Wayside And Woodland Recordings 2014)

06.   Termiti – Vjeran Pas (Vjeran Pas, Dallas 2022)

07.   TV Moroni – Pada Noc (Artistička Radna Akcija - Beograd '81, Jugoton 1981)

08.   Pankrti – Totalna Revolucija (Dolgcajt, RTV Ljubljana 1980)

09.   Paraf – Ruzan San (Izleti, RTV Ljubljana 1981)

10.   Red House Painters – San Geronimo (Ocean Beach , 4AD 1995)

11.   Modern English – 16 Days (Mesh & Lace, 4AD 1981)

12.   This Mortal Coil – 16 Days/Gathering Dust (Song To The Siren / Sixteen Days, 4AD1983)

13.   Julia Holter –Evening Mood (Something In The Room She Moves, Domino 2024)

14.   Peter Murphy – Final Solution(Final Solution, Beggars Banquet 1985)

15.   Scars – Your Attention,Please (live)(ID magazine flexi disc 1981)

(nevrospazierung) Fennesz – The Last Days of May (Longform Editions 2024)

 

Austrijski maestro se onomad ponovo dohvatio gitare, sintesajzera, laptopa i kroz njih uposlio sve svoje efekte, pedale i sve što mu nije bilo podalje na vidiku te rešio da nam da jednu simulaciju špacirunga kroz prirodu i nadu da ćemo da povratimo sebe ili barem neki deo. Sigurno je i na sebe mislio. Od ovoga se bolje čovek oseća i lepše spava kada je vreme. Indoor field recordings, ja sam to tako doživeo.

Nešto mi pada na pamet i ta priroda i ti opažaji i odnos ka svetu koji ga privlači i odbija i tera na razne stvari, njemu znane na takovi način tako da može da ih pretoči kroz svoje veštine u muziku! Nekako mi pada Rembo na pamet. Ovo je idealna muzika za čitanje Remboa. Ima u njoj i boli i slame i dolova i livada i staza i bogaza i svega i odrastanja i dorastanja i povratka prirodi da zaokružimo ideju. Da izvrnem i malo izmenim naslov jedne knjige ‘”Duga pesma za kratak rastanak”!

Fennesz kaže da je neposredno pre stvaranja ove pesme slušao Rowlanda S. Howarda (The Birthday Party, Crime and The City Solution….) koji je možebiti bio neka vrsta Remboa za svoju okolinu. Eto, ima neka javna veza, uradio ju je prošle godine za autralijsku etiketu Longform Editions koja svako malo angažuje ovakve umetnike da jednokratno nešto urade, a ovoga puta je to bila za jednu konstelaciju koja je bila izdanje prosle godine,a Fennesz ju je tek sada okačio na svoj bandcamp, jednostavno kao uradak.

O Fenneszu neću da pišem. Nisam baš subjektivan kada je on u pitanju. Njegov Endless Summer je infuzija za duh i telo uvek bila i biće. Jedan od najintrigantniojih I inspirativnijih albuma zadnjih decenija. Ne znam da li se nalazi u onim edicijama “1000 albuma koje morate,etc,tec, blah, blah,blah” niti me interesuje.ali da vredi-vredi!

Pesma se odavno završila, ali i dalje luta unutar ličnog polja i vaspostavlja nove sinapse. A preporučio mi ju je algoritam-tacnije podsetio me je!? Eto, da to kažem.

https://fenneszreleases.bandcamp.com/album/the-last-days-of-may