NevroAquarelle (05) 16.05.2026

 

 

01.   Olan Mark- Amhran Mhainse (Spotify 2025)

02.   HTRK-Punch (Body Lotion, Sleeperhold Publications 2014)

03.   HTRK- More to Enjoy (Drama, Not-On-Label 2018)

04.   Kristin Hersh – Me and My Charms(Hips and Makers, 4AD 1994)

05.   Nick Cave and the Bad Seeds – Jesus Alone(Skeleton Tree, Bad Seed Ltd. 206)

06.   Disciplina A Kicme – Samo Disciplina (Opet, Nascom Records 2015)

07.   William Basinski- Silent Night (Silent Night, 2062 2004)

08.   Claude Debussy – The Girl with Flaxen Hair (Préludes, Book I,1910)

09.   Grad – Mir (Nork, SKC NS 2024)

10.   The Undisputed Truth-You make your own heaven or hell right here on earth(Gordy, 1971)

11.   Robert henke –Indigo Transform(Indigo Transform,ImbalanceComputer Music 2009)

12.   The Cure –Just like heaven (Just Like Heaven, Fiction Records 1987)

13.   Thomas Leer & Robert Rental – Day Breaks, Night Heals (The Bridge, Industrial Records 1979)

14.   Cold Cave –God Made a World (God Made A World , Heartworm Press 2013)

15.   The Boats – The Ballad For The Girl on the Moon (Ballads Of The Research Department, 12K 2012)

(nevroweiss) Fumio Miyashita-White Morning (Healing Music) ( Biwa Records, 1991)

što bi reklo više od pola serbskog pučanstva-trankilo, mada oni to (Japanci) drugacije gledaju. Ali ovo jeste zaista trankilo.Nebesima i Algoritmu hvala ,te se duže vreme uspavljujem i budim uz ovo, a ponekada preko dana prevarim dnevne navike  simuliram Bela Jutra. Meditacija, New Age, Ambijent-neka zove ovo kako ko hoće, ali ovaj komad muzike je jedna od najdragocenijih stvari koje sam čuo dugo, dugo vremena. Taman malo da odmenim teškaše, namerno upotrebljavam izraz za artiste ove trankilo linije.

Japanci su pravi majstori, ima ih još i još, ali trenutno ne mogu da ih se svih setim, ali ih drzim zapisane u tefteru , izvadim, potražim I iz prošlosti šalju signale sa tehnički umrtvljenih vinila ( nesto slično zvezdma koje sjaju, a znamo da ih nema više) koji nas tiho razbudjuju I drže u niskom priželjkivanom tonusu, iskru u nama raspiruruju I teraju nas da sebi kažemo onu čuvenu zen poštapalicu – “ šta imas da kažeš u ovom trenutku?”. Tu priča tek počinje..

A ja kažem, neću zaboraviti ni Enoa, ni Basinskog,ni Budda, ni gomilu ambijentalaca koji su nas rastavljali i sastavljali u prošlom i u prvoj i drugoj polovini ovoga veka na raznim etiketama - ima ih i sada –vraćaju se ili se ubrzavaju u aktivnostima kao i vreme, ali se od obezglavljenosti još oporavljamo.

Ono što sam uspeo da saznam o Fumiou je sledeće. Nije on navrat-nanos uleteo u ovo, bio je pre toga član nekih space rock sastava,osnivač Japanskih kako ih zovu “psych pioneers Far East Family Band” čije su ploče pored konzumentskog, korišćene i u terapeutske svrhe. 

I još jedna trivia, Fumio se našao u rosteru čuvene americke indie diskografske kuće Drag City čiji su artisti izmedju ostalih bili Oren Ambarchi, Baby Dee, Flying Saucer Attack, Shellac, Pete Shelley i mnogi drugi. Namerno sam promešao imena, ne bi li se što više ljudi uhvatili za ovo.

 

https://fumiomiyashita.bandcamp.com/album/white-morning

(Rückwärts 16) R.E.M – Monty’s got a raw deal

Jedan od bisera REM, skriven u monumentalnosti i veličanstvenosti Automatic For The People albuma. Pesma koja je mogla da ode u nekoliko pravaca. U doradjeni hit koji je mogao da bude nijansu ispod nekoliko ključnih ( poslušajte potencijal melodije i kreativno ga spajajte sa drugačijim aranžmanima), u promišljenu Americanu gde bi ostao još skrajnutiji, na kraju u neki američki koledž nju vejv, doduše malo sediran. Od svega toga,nije se desilo ništa, ostala je pesma entitet za sebe, unikat u kolekciji, a imaju toga bar oni za izvoz. Ovo svakako nije obična pesma, preko tribjuta Motgomeriju Kliftu o njegovom opredeljenju i krhkom zdravlju o kome se ćutalo, Stipe pažljivom slušaocu namiguje da se pomalo ili više intimno povezuje sa Montyjem.

Struktura pesme, iscepkana  razudjena je daleko od one komotne koja klizi, uprkos prijatnoj i nagoveštenoj zavodljivoj melodijii koja pokušava da se izgura na površinu i zato se ima utisak namernog sputavanja,da bi se naglasila tegoba, muka i tajni život filmske ili rok zvezde. Naravno da nije sve u glamuru koji vidimo ,život jeste onakav kakvim ga napraviš, ali nekad nemaš dobre karte za njega i sam naziv pesme o tome govori. Nije svetski problem frustracija ni tada Stajpa, ni onomad Klifta, ali sa ljudske strane pesma otkriva skrivene delove mita o junaku pesme. Neko bi rekao, nebitna stvar i za tadašnju i sadašnju situaciju u svetu, ali muzika jeste politika. Svakakva, a ne samo ona jednosmerna, kako je mi zamišljamo. Plus, jedna od mojih omiljenih R.E.M pesama, a ovde je uglavnom o tome reč.

https://remhq.bandcamp.com/track/monty-got-a-raw-deal

NevroAquarelle (04) 12.05.2026

 01.   Momus –Motorcade ( magazine Cover) (Turpsycore, American Patchwork 2015)

02.   Can – Last Night Sleep (Can Anthology, SpoonRecords 1994)

03.   Mark Kozelek – Bedtime Lullaby (The Finally Lp,Cobra Verde 2008)

04.   Japan –Despair (Quiet Life,Hansa 1979)

05.   Ben Vince- Ride A Wave (Street Druid, AD932026)

06.   Rod Modell and Michael Mantra – Vitamin M (Sonic Continuum, Htpnos 1998)

07.   Rod Model – Lama Temple (Lama Temple, Millions of Moments 2008)

08.   Sisterhood –Rain from Heaven (Gift,MercifulRelease 1986)

09.   Anthony Rother –Art is Technology 01 (Art is Technology, Stahl Industries 2005)

10.   The Adult Net – Waking Up in the Sun (Waking UpIn The Sun, Fontana 1989)

11.   Slomosa – Rice (Tundra Rock, Stickman Records 2024)

12.   Low- Words ( I Could Live in Hope, Quigley Records 1994)

13.   Abwärts – Computerstaat (Computerstaat,ZickZack 1980)

14.   Xylitol-Blumengfantasie (Blumenfantasie, Planet MU2026)

15. Mathew Hallsall- Water Street (An Ever Changing View, Gondwana Records 2023)

 

(nevrofahrben) Kwes –Kinds (Warp 2026)

Nije se još sa rotacije skinuo Seefeel, već je stigao novi Warp, ovaj put kao miks Craven Faults, Williama Basinskog i Brian Enoa na koncu za nadolazeće naraštaje,što jeste bila intencija ploče uz muzičku opservaciju metafizike boja. Ploča je nastala nakon incidenta koji je Kwesiju (Sey) upriličila kćerka , tako što je oštetila jedan crtež oko koga se on baš potrudio, a iz koga je on izvukao pouke i inspiraciju nakon što je sve obradio i racionalizovao ,amputirao bes, svu ljutnju, te je transformisao u smirenje preko ambijenta za koji je želeo da ga okružuje. Nežne strukture, izazovan i eteričan,ako se prate naslovi pesama o bojama pretvorio je nevolju u materijalno, fluidno i lekovito. Ima on tu neka objašnjenja, koje ćete saznati ako pročitate tekstove ispod, biće jasnije mnogo toga o ploči i o njemu - da ne dužim previše. Sve ostalo je na nama/vama. Adekvatna  ploča pre svega, pala skoro sa neba za mene, bukvalno.

https://higherplainmusic.com/2026/02/27/kwes-kinds-review/

https://www.undertheradarmag.com/reviews/kinds_kwes_warp

https://kwesmusic.bandcamp.com/album/kinds

NevroAquarelle (03) 09.05.2026

 

 

01.   The Mary Onettes – Naïve Dream (Portico, Labrador 2014)

02.   Sakamoto. Fennesz- Glow ( Cendre, Touch 2007)

03.   July Skies –Coastal Stations ( Dreaming Of Spires, Rocket Girl 2002)

04.   The Last Dinosaur – The Sea (live fromUnion Chappel)

05.   Alexandr Vatagin – Insomnia w/Port Royal (Serza , Valeot 2013)

06.   Ksenija Erker – Povedi me Veceras (Cetiri Asa Jugoton 1976)

07.   Pet Shop Boys – Love Comes Quickly (Parlaphone 1986)

08.   Murcof –Cometa (Cosmos, Leaf 2007)

09.   Fennesz – Rivers of Sand (Venice, Touch 2004)

10.   Alva Nato, Ryuchi Sakamoto-By This River (Summvs, Raster-Noton 2011)

11.   Johann johannsson –Salfradinguer (live onKEXP)

12.   Black Beach –Dumpster Fire (Tapeworm, Basement Sounds 2019)

13.   Cocteau Twins – Seekers Who Are Lovers (Milk and Kisses, Fontana1996)

14.   Ciccone Youth –Two Cool Rock Chicks Listening To Neu (The Whitey Album, Blast First 1989)

15.   Obojeni Program – Stipaljka (Najvaznije je biti zdrav, Search & Enjoy 1990)

(nevrohumidity) Seefeel - So. Hz ( WARP 2026)

Moj muzičko/kulturološki/subkulturni sparing partner i korespodent je jednom rečenicom opisao novi Seefeel-“Udaraju u pleksus”. Ja bih potrošio vise reči, mada je i ovo dovoljno. Novi Seefeel me nije opseo još kako bih želeo (gde je granica?), ali se uz njega budim, ležem, čitam, gledam utakmice, vodim porodične razgovore, radim vežbe koje su mi zadali - sve ima smisla i u sve se uklapa. Organsko-hipnogogička ploča uz ovlaš, a možebiti i više,vreme će pokazati, dodirnuto onostrano. Na vratima smo hipnogogije, noga jeste zakoračila unutra, do kraja albuma put je daleko odmakao i zagazili smo u njega bogami ozbiljno.

Londonski duo po geografiji, muzički negde u mikro/makro univerzumu koji jeste kult kod fanova, mozda još više u esnafu kod muzičara je snimio očekivano jako dobru ploču i sjajno je što se maltene vremenski poklapa sa novim albumom Boards Of Canada. čekanju je došao kraj, dekada je otkucala odavno. Inovatori koji imaju sposobnost da posmatraju svoje mislim razmišljanja i da imaginaciju izvrću/prevrću kao što je Tomas Bernhard reči, I da ih pretoče u zvukove, bipove za koje shvatate da su i vaši ako ste skloni ovome. Razne misli i vidjenja se srecu usput, uvek na drugom mestu. Misaoni akcident u smislu zvukova koji su povezani plantovima te loptica završava baš tamo gde treba za nastavak (mentalne) partije. Idealni sountdrack za uporedjivanje neuronsko-kosmičke strukture, internet je preplavljen takvim slikama odavno. Evo, sada ne morate to da radite u tišini.

Seefeel su podrazumevani Seefeel i sad I onomad i u ovo vreme kada mora da se pregovara sa iracionalnošću – oni rade svoje bez premišljanja i svojom nesvakidašnjom lepotom spasavaju ne ceo svet, to bi bilo uzasno glupo i pretenciono reći, ali daju izvesnu dozu kiseonika i veštačkog disanja nekome dok se ne snadje za svoje mesto u ovom promešanom,neko bi rekao promašenom svetu.Kad bolje razmislim i ponovo preslušam,ne samo privremeno. Nešto se definitivno vraća, ne u lošem smislu, već kao podsetnik, zatim motiv ,pa posle i poriv da smisla ima i da ga samo treba potražiti. Seefeel dobro,pametno misle i to im se vraća, očito je…

Da, Seefeel pominju na svom bandcampu Manifest KomunističkePartije i Marxa, ja bih ipak otišao u one neistražene metafizičke prostore. Još jedan dokaz da je lepota u oku/uhu posmatrača.odnosno onoga koji sluša. Nije li to divno?

 

https://seefeel.bandcamp.com/album/sol-hz

https://en.wikipedia.org/wiki/Seefeel

https://www.facebook.com/seefeelmusic/