(Vorwärts 11) TheSoft PinkTruth-Underneath II

Kao i prethodni Vorwärts, Thrill Jockey etiketa je odgovorna za ekspoziciju The Soft Pink Truth iliti pola Matmos čoveka - Drewa Daniela. Par puta su me prijatelji pitali kako bih definisao Matmos i uvek sam vešto izbegavao odgovor. Ni sada ga nemam, sem da su ekstraordinarna arogantno kreativna pojava i rudnik zlata za one koji se pronadju u njihovim aktivnostima. Nije to baš lako!

Neka bude grešna dusa, na trenutak mi je pesma koju sam izabrao da prati dan zaličila na Bolivud koji je prokrijumčaren nagrižen iz Edenskog vrta, ili na Kinu ili odakle god se čovek seti, napravljena posle konzumacije nekog egzotičnog voca kome jos nije izmišljeno ime i od koga se pravi sladoled ukusa koji mora da se proba da bi se stekao utisak. Ne postoji opis, sem da ponovim-da se proba. Ovo su samo nagoveštaji!

Sinemaskop, tehnikolor, osećaji nade, utehe, bezbrižnosti, zvuci koji opijaju i daju nekakve odgovore na pitanja za koje ste mislili da ih nema. Posvadjane kosti u udovima koje bi negde htele, ali ne znaju gde!!? Ali, sve jeste individualno,I ovo jeste individualni pristup, nastup, prilazak i individualizovana separacija na kraju od utabanih staza, a tako zvuči prisno i familijarno. Zagonetno i fascinatno. Koloritno, ali ne onako vulgarno.

Ja volim Alice Coltrane i postoji definitivno Alice Coltrane trenutak ovde I to sa nekih toplijih podneblja kada ne meditira na njen način, ali to jeste to. Kao kad sanjate i znate da nešto izgleda drugačije, a jeste rasvetljeno onako kako mislite. Mozda zvuči nepovezano, ali Daniel je to uradio, povezao je neke nepovezive stvari u jedan idealni flow I šta?-ne treba ništa vise. Muzika je da se sluša, tumačenja razvijaju neurone i sinapse, ali to može i bez razmišljanja nekad. Bez onog kako i zašto, samo se čovek pusti…

Song of the Weeks, po potrebi može da se unapredi, naravno!

https://www.thrilljockey.com/artists/the-soft-pink-truth

https://thesoftpinktruth.bandcamp.com/track/underneath-ii

(Vorwärts 10) BIG|BRAVE - an uttering of antipathy

Big Brave su naravno Kanadjani. Iz Montreala i dosta su direktni, ako to podrazumeva unošenje zvuka u lice. Ovaj put posebno, zato što ova pesma deluje vokalno kao mrmljanje koje vodi do odluke, koliko god to nekome haotično delovalo. Muzika je skelet, melodija je više kreativno slušanje, rif je više nagoveštaj rifa nego kao definisan i uobličen i bled je i uznemirujući je, a takav je valjda je osmišljen da bude. Sve deluje fascinantno nelagodno, a još nakon gledanja spota, asocijacije su mi išle od Sunn O))),KLF,Bergmana ( Sedmi Pečat ) do mikrofonije koja može da ide od Sonic Youth i Swans do My Bloody Valentine do sličnih. šareniš na prvi pogled, ali današnji svet ne poznaje pravila, uzore, medje i granice,,

I do kraja pesme, mrmljanje postaje iskaz. Za one koji ne žele da tumače ukratko ću reci da ih definišu kao experimental rock trio iz Montrela, a negde zamenju I sa experimental metal. Ja bih se svakako uzdržao od definicija, ali sve može da baci nagoveštaj ili dva

https://bigbrave.bandcamp.com/track/an-uttering-of-antipathy

NevroAquarelle (06) 22.05.2026

 

01.   Xiu Xiu – In Heaven (Erasurehead Xiu Xiu, Polyvinyl Records 2026)

02.   Arab Strap – You You You (Half-Told Tales, Rock Action 2026)

03.   BIG|BRAVE - an uttering of antipathy (In Grief or In Hope, Thrill Jockey Records2026)

04.   Mono – Gerbera ( Snowdrop, Temporary Residence Limited 2026)

05.   Pye Corner Audio feat. Ian Rankin - The Breath Of Now ( More Songs About The Sun, Sonic Cathedral 2026)

06.   Poppy Ackroyd – Continuum (Liminal, One Little Independent Records 2026)

07.   Gnoomes – Foreign Agent ('Losey' (Launch440), Rocket Recordings 2026)

08.   Cindytalk - In This World ( In This World, Midnight Music 1988)

09.   Lorelle Meets The Obsolete - Progreso (Corporeal, Sonic Cathedral 2026)

10.   Three Quarters Skies - Crows (Drab Majesty Remix) (Sonic Cathedral 2025)

11.   Dead Can Dance - Mon Amour Sauvage ( 2026)

12.   Green-House – Everything is Okay( Leaving Records 2023)

13.   Boards of Canada - Prophecy At 1420 MHz ( Inferno, Warp Records 2026)

14.   Alaskan Tapes - Blooms (I-III)(Blooms, weallspeakinginpoems 2025)

15.   Swallow- Lovesleep (Blow, 4AD 1992)

(nevrosleepers) Contriva –Separate Chambers(Morr Record 2006)

Video sam novi album Contrive i odmah se setio Separate Chambers, albuma koji me je oduševio davno, davno pre dve decenije, a dok pišem ovo mislim da je idealna ploča za kišno subotnje prepodne. Nemoguće da je prošlo toliko. Masha Qrella,popularna i omiljena u mom malom kružoku,okrajak Notwista I još neki ljudi ( Saros, Mina, Noel) su bili Contriva i snimilii su album koji je u sebi imao sve što mi je trebalo.

Pravi indie album, zrelo su očito promislili i usudili se da nenametljivo promešaju stilove, uzmu od pogodnih žanrova neophodno, malo SY, malo post rocka, malo low-fi estetike,doda se koje zrnce elektronike diskretno i naprave ploču koja je bila idealna da čovek dodje kuci i pusti nešto da ga ispuni,pritom ne optereti, a istovremeno uzdigne.

Muzika ima svoje trenutke kada hormoni koji čine dobro, počnu da nadiru i tvore domestic atmosferu odmah boljom,a mogu da posluže i kao manual koji ima alatke i programe koji znaju kako se radi u pozadini boljeg raspoloženja.

Sećam se, mene je iz nekog razloga ova ploča terala, da je uparim sa Air debi albumom. Moon Safari. Ima tu vrstu nenametljive inteligencije koja se ne sreće često. Band je naravno nemački, ta scena koja se kombinovala (često preko Morr etikete) i dan danas radi na razne načine, otkriva još uvek ponešto novo, a ono staro uzima da samopotvrdi identitet, Nas kao konzumenata i njih kao beskompromisnih umetnika.

https://contriva.bandcamp.com/album/separate-chambers

https://morrmusic.com/artists/contriva

http://www.monika-enterprise.de/artists/contriva/

 

NevroAquarelle (05) 16.05.2026

 

 

01.   Olan Mark- Amhran Mhainse (Spotify 2025)

02.   HTRK-Punch (Body Lotion, Sleeperhold Publications 2014)

03.   HTRK- More to Enjoy (Drama, Not-On-Label 2018)

04.   Kristin Hersh – Me and My Charms(Hips and Makers, 4AD 1994)

05.   Nick Cave and the Bad Seeds – Jesus Alone(Skeleton Tree, Bad Seed Ltd. 206)

06.   Disciplina A Kicme – Samo Disciplina (Opet, Nascom Records 2015)

07.   William Basinski- Silent Night (Silent Night, 2062 2004)

08.   Claude Debussy – The Girl with Flaxen Hair (Préludes, Book I,1910)

09.   Grad – Mir (Nork, SKC NS 2024)

10.   The Undisputed Truth-You make your own heaven or hell right here on earth(Gordy, 1971)

11.   Robert henke –Indigo Transform(Indigo Transform,ImbalanceComputer Music 2009)

12.   The Cure –Just like heaven (Just Like Heaven, Fiction Records 1987)

13.   Thomas Leer & Robert Rental – Day Breaks, Night Heals (The Bridge, Industrial Records 1979)

14.   Cold Cave –God Made a World (God Made A World , Heartworm Press 2013)

15.   The Boats – The Ballad For The Girl on the Moon (Ballads Of The Research Department, 12K 2012)

(nevroweiss) Fumio Miyashita-White Morning (Healing Music) ( Biwa Records, 1991)

što bi reklo više od pola serbskog pučanstva-trankilo, mada oni to (Japanci) drugacije gledaju. Ali ovo jeste zaista trankilo.Nebesima i Algoritmu hvala ,te se duže vreme uspavljujem i budim uz ovo, a ponekada preko dana prevarim dnevne navike  simuliram Bela Jutra. Meditacija, New Age, Ambijent-neka zove ovo kako ko hoće, ali ovaj komad muzike je jedna od najdragocenijih stvari koje sam čuo dugo, dugo vremena. Taman malo da odmenim teškaše, namerno upotrebljavam izraz za artiste ove trankilo linije.

Japanci su pravi majstori, ima ih još i još, ali trenutno ne mogu da ih se svih setim, ali ih drzim zapisane u tefteru , izvadim, potražim I iz prošlosti šalju signale sa tehnički umrtvljenih vinila ( nesto slično zvezdma koje sjaju, a znamo da ih nema više) koji nas tiho razbudjuju I drže u niskom priželjkivanom tonusu, iskru u nama raspiruruju I teraju nas da sebi kažemo onu čuvenu zen poštapalicu – “ šta imas da kažeš u ovom trenutku?”. Tu priča tek počinje..

A ja kažem, neću zaboraviti ni Enoa, ni Basinskog,ni Budda, ni gomilu ambijentalaca koji su nas rastavljali i sastavljali u prošlom i u prvoj i drugoj polovini ovoga veka na raznim etiketama - ima ih i sada –vraćaju se ili se ubrzavaju u aktivnostima kao i vreme, ali se od obezglavljenosti još oporavljamo.

Ono što sam uspeo da saznam o Fumiou je sledeće. Nije on navrat-nanos uleteo u ovo, bio je pre toga član nekih space rock sastava,osnivač Japanskih kako ih zovu “psych pioneers Far East Family Band” čije su ploče pored konzumentskog, korišćene i u terapeutske svrhe. 

I još jedna trivia, Fumio se našao u rosteru čuvene americke indie diskografske kuće Drag City čiji su artisti izmedju ostalih bili Oren Ambarchi, Baby Dee, Flying Saucer Attack, Shellac, Pete Shelley i mnogi drugi. Namerno sam promešao imena, ne bi li se što više ljudi uhvatili za ovo.

 

https://fumiomiyashita.bandcamp.com/album/white-morning

(Rückwärts 16) R.E.M – Monty’s got a raw deal

Jedan od bisera REM, skriven u monumentalnosti i veličanstvenosti Automatic For The People albuma. Pesma koja je mogla da ode u nekoliko pravaca. U doradjeni hit koji je mogao da bude nijansu ispod nekoliko ključnih ( poslušajte potencijal melodije i kreativno ga spajajte sa drugačijim aranžmanima), u promišljenu Americanu gde bi ostao još skrajnutiji, na kraju u neki američki koledž nju vejv, doduše malo sediran. Od svega toga,nije se desilo ništa, ostala je pesma entitet za sebe, unikat u kolekciji, a imaju toga bar oni za izvoz. Ovo svakako nije obična pesma, preko tribjuta Motgomeriju Kliftu o njegovom opredeljenju i krhkom zdravlju o kome se ćutalo, Stipe pažljivom slušaocu namiguje da se pomalo ili više intimno povezuje sa Montyjem.

Struktura pesme, iscepkana  razudjena je daleko od one komotne koja klizi, uprkos prijatnoj i nagoveštenoj zavodljivoj melodijii koja pokušava da se izgura na površinu i zato se ima utisak namernog sputavanja,da bi se naglasila tegoba, muka i tajni život filmske ili rok zvezde. Naravno da nije sve u glamuru koji vidimo ,život jeste onakav kakvim ga napraviš, ali nekad nemaš dobre karte za njega i sam naziv pesme o tome govori. Nije svetski problem frustracija ni tada Stajpa, ni onomad Klifta, ali sa ljudske strane pesma otkriva skrivene delove mita o junaku pesme. Neko bi rekao, nebitna stvar i za tadašnju i sadašnju situaciju u svetu, ali muzika jeste politika. Svakakva, a ne samo ona jednosmerna, kako je mi zamišljamo. Plus, jedna od mojih omiljenih R.E.M pesama, a ovde je uglavnom o tome reč.

https://remhq.bandcamp.com/track/monty-got-a-raw-deal