(Rückwärts 19) Die Verlierer – Mann im Mond

Ne zna se broj sličnih pesama koje ovako počinju, ali ima ih. Kuckavi bas i drilovano precizan doboš drže liniju a zatim se u nekom trenutku pojavljuje razložena gitara koja se kada dodje vreme podeblja, raširi i očvrsne. Preko toga je vokal koji na početku od nekuda pokaže prisustvo,a zatim kroz promenu od tišeg ka glasnijem pokušava da prenese nezadovoljstvo, bol, muku ili šta već, da ispljune takvo (ne)raspoloženje, nezadovoljstvo i neslaganje sa nečim. Onda dodje neka promena. pa se opet sve vrati, čini se uvek naknadno jačim intenizitetom. Kažem, ima čitav korpus ovakvih pesama, ali uvek upali, jerbo svačija potreba za tim može na ovaj način biti pokazana(odsvirana). Ima je i jedan naš davno nepostojeći kratko postojeći band koji je posle i iznedrio drugi jako značajan band, i ova pesma me podseća na njihov najveći hit iz kratkog opusa koji staje na prste jedne ruke. Samo što sada pričamo o Nemcima Die Verlierer, post punk bandu iz Berlina koji je nastao za vreme Korone od članova više tada aktuelnih bandova. Ovi momci trenutno, mora se reći imaju novi album koji se tek pojavio i tražim vreme da mu se pošteno posvetim. Možda neko ko istim entuzijazmom voli nemačku post punk scenu ( nije bitno vreme u kome operiše ili je bio aktivan, dobar band uvek dobro daje) isto kao ja, svakako ima preporuku da uradi isto. Prethodni albumi kriju u sebi dosta toga intrigantnog i kvalitetnog, zaista. Za blagi ali efektan uvod, Mann im Mond je singl iz 2022 i idealan je za početak druženja, onako na blic.

https://dieverlierer.bandcamp.com/track/mann-im-mond-2

https://de.wikipedia.org/wiki/Die_Verlierer

NevroTsal (02) 11.10.2026

 

01.   Shocking Blue – Never Mary A Railroad Man (Never Marry A Railroad Man, Pink Elephant 1970)

02.   Tim Buckley – Phantasmagoria in Two (Goodbye and Hello, Elektra 1967)

03.   Circle – Madonna of Viggiano (Pharaoh Overlord, Ektro Records2015

04.   Daughter – Get Lucky (BBC Radio 1's Live Lounge 2013)

05.   Visage- Night Train ( Night Train, Polydor1982)

06.   Laufer – Umorni Kompas (Pustinje, Croatia Records 1994)

07.   Brian Eno - Thursday Afternoon (Thursday Afternoon, EG Polydor1985)

08.   Fred Neil- The Dolphins (The Dolphins, Capitol 1967)

09.   Tim Buckley – Pleasant Street (Pleasant Street, Elektra 1967)

10.   Nusret Fateh Ali Khan and Michael Brook – Night Song(Night Song, Real World Records 1967)

11.   Tuxedomoon – Desire (Desire, Ralph Records 1981)

12.   Alva Noto – Halid Xerrox Copy 3 ( Paris) (Xerrox box set, Noton 2026)

13.   Obojeni Program – Kosmos u tvom srcu (Kosmos U Tvom Srcu / Igračke Se Voze Levom Rukom, Hello Bing 2009)

14.   Nico – Fearfully in danger (Camera Obscura, Beggars Banquet 1985)

15.   Nico – Tananore (Camera Obscura, Beggars Banquet 1985)

(nevrospiral) Boy Harsher – Get Mean (Atlantic 2026)

Za svoj debi na velikoj major etiketi Boy Harsher su rešili da zavedu publiku (navescu one prve koji mi padnu na pamet) Comsat Angels ( u tranziciji posle prva tri albuma) ili Modern English (u tranziciji posle prva dva), čak i Icehouse. Najvise onu New Order/a naglaskom na bas u nekoj EBM konstelaciji. Ploča koja je izronila u osamdesetim. Verovatno da bi ih tada dočekao sa dodatnim oprezom i dizanjem obrve pri preslušavanju ( tada bi mi ovakav zvuk bio mekši od onog poželjnog) da bi se posvetio ploči, ali srećom vreme menja neke stvari i sada mi ovo prija i diže energiju. Tako bi je opisao prijatelju, onako,bez puno razmišljanja ,onom koji sve ove bandove zna, a recimo nije slušao Boy Harsher. Pojednostavljeno u odnosu na njihov katalog, ali mislim I dovoljno za ovaj album. Kasnije će utisci da se samoumnožavaju i granaju.

Get Mean mi više prija od coldwave epoleta koje su im nasivali ( o ukusima…)i nema ovde ničega banalnog, naprotiv oni su ovu retro-ceremoniju shvatili ozbiljno I predano. Materijal je kompaktan, klizi ujednačeno bez ikakvih amplituda. Pesme su kao rikošet koji poskakuje sa jednog mesta ka onom daljem bez ikakve zadrške. Dakle, gitare, bas, sintisajzeri savršeno adekvatno producentski rasporedjeni uz generalno uptempo raspoloženje za svakoga ko voli ovakvu muziku. Jedno od vedrijih izdanja koje me je obradovalo u skorije vreme.

 

https://boyharsher.bandcamp.com/album/get-mean

NevroTsal ( 01) 04.10.2026

 

01.   Nina Winder-Lind –Girls (Wild Love, Transgressive 2026)

02.   Nikola Vranjkovic – Postoji Nesto ( Bandcamp 2026)

03.   The Wolfgang Press – He Who Make Rivers (Asylum Variations, Downwards 2026)

04.   The Yummy Fur – Headphones (Everybody Talks About The Weather, Upset the Rhythm 2026)

05.   M83-Opera (I wrote you a Letter, Other Suns2026)

06.   Morphine –Cocoon(Cocoon, Partisan Records 2026)

07.   Protomartyr – SoundsWe Cannot Hear ( Hotel Usona, Domino 2026)

08.   The Sick Man of Europe – Apathy ( Intermittent Signal, Leaf 2026)

09.   Cabaret Voltaire –Here To Go (Single Version, 2026 Remaster) ( Code, Mute 2026)

10.   Laibach x Senidah - Love Machine (Official Video)(Musick, Mute 2026)

11.   Mick Harvey & Amanda Acevedo - The Greatest Delight(Psychedelia in White, Mute 2026)

12.   CAN - Arles 75 Drei (Official Full-Length Animation)(Live in Arles, Mute 2026)

13.   Boy Harsher – Faulty ( Get Mean ,Atlantic 2026)

14.   Nina Winder-Lind – This is Our Life(Wild Love, Transgressive 2026)

15.   Iceage – Star (For Love of Grace & the Hereafter, Mexican Summer 2026)

(nevrohassle) Nina Winder-Lind – Wild Love (Transgressive 2026)

Od prvog tona na albumu preovladava uticaj Pattie Smith (Horses) i rane američke punk/new wave scene na najrazličitije načine, što je u retro ponudi pravo osveženje - nisam ni bio svestan koliko nedostaje taj zvuk, čak I u ažuriranoj (polu)retro verziji kao što je ova. Neke pesme po zvuku i produkciji vuku na Television, a ima tu i Velvet Underground tak-tak=taktanja. Jedna pesma se uz to zove Street Hasle ( vidi pod Lou Reed). Naravno ima i savremenog zvuka i Nini koja je švedjanka iz Stokholma, trenutno resident Brightona u Velikoj Britaniji je to očito prednost, njen senzibilitet i poreklo taman za toliko menjaju I dislociraju uticaj(e) da sve zvuči autentično da je raspoznatljivo već posle par slušanja. život na ostrvu je drži ipak negde ne baš daleko od glavnih zbivanja da ne bi toliko odskakala, a opet ima dovoljno različitosti da bi se izdvojila u moru ponuda. Iako mi je tagovana u predlogu kao indie folk (što ne ide baš uz mene) nekako mi je privukla pažnju ( odmah sam znao da ću da je proverim, uprkos činjenice da nema mnogo toga što danas lazy journalism nije definisao kao indie folk!?) a opet sam išao na intuiciju i nisam se srećom prevario. Ima tu još uticaja iz rok istorije, ali ne bih se upuštao u sve to, mislim da je ovaj kroki dovoljan da nekoga zagolica i pokuša da obogati dan, zašta autorka ima dovoljno kvaliteta i veštine da uradi.

Dakle, opet ću reci, još jedna ”mala/velika” ploča koja (p)odr(a)žava duh prave rok muzike na iskren i jedino prihvatljiv način. Srcem! Nina je takodje članica britanskog ženskog post punk sastava The New Eves, ako je neko željan da dodatno proširi znaje,u šta i ja spadam – nisam ih do sada proveravao. Nina je I uz sve to I klasično obrazovana multi instrumentalistkinja, sto se vidi po nekim aranžmanima i dodavanjem instrumenata koje ne srećemo često u klasičnoj rok postavi..

Pesma Foremothers ulazi u konkurenciju za pesmu meseca, a takodje i pesma koja nas uvodi u jesen perfektno i preporučuje dodatno album koji trazi pažnju,ali na kraju ume dobro da zagrli i utopli.

 

https://nina-winder-lind.bandcamp.com/track/foremothers

https://nina-winder-lind.bandcamp.com/album/wild-love

NevroDuende (06) 28 09.2026

 

01.Pet Shop Boys-Dreaming of The Queen (Very, Parlaphone 1993)

02.Nico-Janitor of Lunacy (Desertshore, Reprise1975)

03.Disco Inferno –Footprints in The Snow ( D.I. go Pop, Rough Trade 1994)

04.The Cure – Alone (Songs of the Lost World, Polydor/Fiction 2024)

05.Siouxsie and the Banshees – The Sweetest Chill (Tinderbox, Polydor/Wonderland 1986)

06.Members-OffshoreBanking Bussiness (Offshore Banking Bussines, Virgin 1979)

07.Lisa Gerrard- Persian Love Song: The Silver Gun (The Mirror Pool, 4AD 1995)

08.Arsen Dedic-Takvim Sjajem moze sjati((Arsen 2, Jugoton 1972)

09.Kraftwerk- Franz Schubert ( Trans Europa Express, Capitol 1977)

10.Dead Can Dance-Nada( bandcamp 2026)

11.Richenel- L’Esclave Endormi ( L’Esclave Endormi, 4AD 1986)

12.La Strada – Svetla Bulevara (Uzivo 1987, Odlican Hrcak 2013)

13. The Fall – What About us(Fall Heads Roll, slogan Records 2005)

14. The Comsat Angels – Pictures(Fiction, Polydor 1982)

15.Gang of Four – Call me up (Songs of the Free, EMI 1982)

(nevrohug) Hug – Hug (Luaka Bop 2026)

Kao da je pravljeno za imaginarni ili pravi soundtrak za kampovanje, šetanje po prirodi u dane namenjene za istiskivanjeili zaobilaženje svega negativnog ili samotraženja u prostorima van onoga što bi moglo da smeta da se dostojno živi.

Hug je kolaboracija izmedju Gyana Rileya, Devendre Banharta, and Noahe Georgesona.  Minimalna muzika koja ima poneki field recordings koji podseti da se vratite na mesto na koje su vas oni puni dobre volje poslali ako vam svakodnevna buka i haos otežavaju ,dok je muzika svedena,intimna, ambijentalna na onaj ne-elektronski način. Jednostavno, stapa se sa okruženjem i ambijentom,-na taj način ambijentalna. Moram da priznam da nisam ništa znao o HUG, dok mi moj sparing info sufler (obastrano je to) nije preporučio uz opasku da je album divan,pri tom i melanholičan. To me je prelomilo da poklonim vreme I nije mi žao ni najmanje, naprotiv.

Evo već treći put u nizu vizuelizujem razne predele na kojima sam bio ili možebiti nikad nisam. To nam je priuštila zvezdana trio postava koja je pozitivno obradovala one koji su upućeniji u neke stvari . Najpoznatiju karijeru sigurno Ima Devendra Benhart, jedno vreme je čak postojao hajp oko njegovog imena i rada. Sledeći je Noah Georgeson koji pored solo karijere Ima i producentsku, a uz Benharta je radio i sa sjajnom Joanom Newsom, Bertom Janschom, dokje za mene najveće iznenadjenje Gyan Riley, gitarista koji je saradjivao sa ljudima kao što su John Zorn,Paul Simon i legendarnim Terryjem Rileyem (za dodatni info, Terry Riley mu je otac). Koliko toga još ima da se nauči, a da nam promiče ili je već promaklo ? Kao na primer ova sjajna tvorevina koja je mogla neopaženo da prodje. Ako je uhvatite u pravom trenutku, ova ploča bi mogla da bude baš deo onog alata koji treba da vas popravi i učini boljim, Lepota možda neće spasiti svet, ali će nečiji ulepšati i naštelovati da vam mišljenje uvek stremi ka onom pozitivnom, makar i u onim trenucima kada pomoć ne stize ili kasni.

Izdavač je Luaka Bop etiketa koju je davne 1988 osnavao David Byrne, jos jedna legenda i koji je menjao naš svet prvenstveno preko banda Talking Heads.

 

https://hughughug.bandcamp.com/album/hug