(nevroecho) Whitelands – Sunlight Echoes ( Sonic Cathedral 2026)

Ne sećam se većeg hajpa za neku shoegaze ploču od novog albuma Whitelands. čak su se u kampanju uključile neke od vedete prvog talasa žanra i dreampopa, a potvrdilo se da sve ima smisla kada je ploča počela da svira. Nije ovde ništa neočekivano i nepoznato. Band i etiketa su sukcesivno u zadnje vreme polako počeli u javnost da puštaju tzv.singlove koji su pokazili konzistentnost materijala, da je sve kako treba i na svom mestu. Ne zvuči revolucionarno (zašto bi?), ali je opet jako dobro i osvežavajuće. Imaju oni svoje uzore, Ride i ekipa su mi nekako najbliži, ali i ostali su tu na ovaj ili onaj način. Whitelands imaju već nekoliko albuma iza sebe, imaju nešto svoje i prepoznatljivi su mi, a danas to nije baš tako lako u žanru. Zato ne treba gubiti vreme na tastaturu  buljiti u monitor ili ekran telefona. Ploče su za slušanje i tu priča prestaje da bude svrsishodna. i trenutak je pogodan, zima počinje da troši svoje kredite i polako joj gledamo u ledja. I naslov kao da to kaže! Time se sve dodatno ubrzava i to jeste dragoceno uz sav ushit muzike koji je po defaultu takav.

 

https://whitelands.bandcamp.com/album/sunlight-echoes

Nevrréalisme (01) . 03.02. 2026

01. Fennesz –We Trigger The Sun (Agora, Touch 2019)

02. Underworld –Dirty Epic (Dubnobasswithmyheadman, Junior’s Own Boys 1984)

03. Underword – Cowgirl (Dubnobasswithmyheadman, Junior’s Own Boys 1984)

04. Sacred Paws – Rest (Strike A Match, Rock Action 2017)

05. George Michael - Cowboys and Angels (Listen Without Prejudice Vol. 1, Epic 1990)

06. Young Marble Giants- SearchingFor Mr. Right (Colossal Youth, Rough Trade 1980)

07. R.E.M- Begin the Begin (Green, Warner Bros 1980)

08. Alan HovHaness - Symphonyno.8 Arjuna Op.179

09. Stranglers - 5 minutes ( 5 Minutes, United Artits 1978)

10. The Damned – Alone Again Or (Alone Again Or, MCA Records 1987)

11. Howard Devoto - Rainy Season (Rainy Season, Virgin 1983)

12. Clock Dva – Beautiful Losers (Advantage, Polydor 1983)

13.The The –Infected (Infected, Epic 1986)

14. Labradford –Listening In Depth (Prazision LP, Kranky 1983)

15. Kent –Max 500 (Max 500, RCA 2005)

(nevroferrum) Craven Faults – Sidings (Leaf 2026)

čekao sam nove avanture odomaćenog i misterioznog Craven Faults i možda preterao. Pustio sam meditaciju nazvanu Sidings i ostao zatečen!? Ništa se specijalno nije dešavalo,sem uobičajene izvrsnosti. To sam mislio par sahata,Ne znam ni sam šta sam sve očekivao. Njegove ploče jesu nešto specijalno zadnjih godina, od kako je svet i zivot globalno počeo da se komplikuje.Usudio bih se da kažem I da su utešne. Craven Faults je to sve nekako otpertlavao i davao prihvatljiv smisao. Ali, već drugo slušanje je počelo da sve postavlja na pravi kolosek (šta se promenilo, ne znam ni sam !!!?) I čitajući info o ploči, naučio sam da je Sidings nešto što se kod nas možebiti naziva slepi kolosek ili odmorište za vozove i vagone. Ostavljaju se tamo do sledeće upotrebe ili jednostavno puste da zahrdjaju.

Ploča zvuci i naginje ka minimalizmu, takva je ritmičnost na početku , a onda počne igra sa zvucima, Nowhere fast je moto Sidings-rekao bih, mada ima nekog posebnog tempasve idekakonajbolje odgovara. Početak kao da se u susednim sobama naštimavaju I nadglasaavaju Philip Glass ili raniji Kraftwerk ( a to zvuci unisono i stopljeno), ali znamo da to nisu oni. Kao u nekom snu. Jeste to taj i jeste to to, ali nema to lice i nije to mesto. I počinje i traje, I nastavlja dalje, kada naidje na uzbrdicu malo uspori, pa obrnuto od toga. Pri tom Craven Faults kao da je saslušao sve važne pionirske elektronske i ambijentalne ploce koje se važe i može da ih nabroji u po noći ako ga zaskočite. Ali, glavna reč kojom bih opisao ovu plocu je puls, pulsirajući ritam tacnije. Ne uvek očekivano i pravilno. Zato bih preporučio i ljubiteljima minimalizma Sidings. Oni će znati da uzmu šta im treba odavde.

Drugih preporuka nema, nisu potrebne. Neko negde računa vreme od Craven Faults ploče do sledece Craven Faults ploče (znam ljude!).I treba tako! Da, i da ne zaboravim. Zebald mi je nekakva asocijacija. I to mi pada na pamet. Ima tu neku englesku pastoralnu crtu, uprkos gomili gvoždja o kojoj svira.

https://cravenfaults.bandcamp.com/album/sidings

Sensum(11) . 31.01. 2026

 

01.Eva Geist - Urban Monogamy (Urban Monogamy, Hivern Discs 2019)

02.Nina Harker – Idaho Sief (Nina Harker, Les Syndicat des Scorpions 2016)

03.C.Memi + Neo Matisse – Dream’s Dream (No Chocolate/Dream’s Dream,Bitter Lake Recordings 1980)

04.Normil Hawaiians – Travelling West ( More Wealth Than Money, Illuminated Records 1983 )

05.Purple Trap – Where Shall Released Time Go Next (Decided ... Already The Motionless Heart Of Tranquility, Tangling The Prayer Called "I" , Tzadik 1999)

06.Low – Words ( I Could Live in Hope, Vernon Yard Recordings 1994)

07. Carola Baer – Golden Boy (The Story of Valerie, Concentric Circles 2018)

08.Blue Gas – Shadows from Nowhere(Shadows From Nowhere, Eyes 1983)

09.Omnimotion – Japan ( Omnimotion Remix) (Japan, Chillosophy Music 2006)

10.Simoncino – Open Your Eyes (Open Your Eyes, Mathematics Recordings 2013)

11.Muslimgauze –Muta Safavid (Wish of The Flayed, Muslimtapes 2008)

12.Martin Roth – Just Sine Waves (Mono No Aware, Reflections 2023),

13.Habib – Mute Under The Stars (The Desert Grows... The Sign Is Near , Interzone Editions 2022)

14. Alanis Obamsawin – Bush Lady *excerpt (Bush Lady, Radio Canada 1965)

15. Yo La Tengo – Today is the Day! (Today Is The Day!, Matador 2003)

(Rückwärts 6) Maria Somerville - Garden

 

Dugo je Ivo Watts Russel, sinonim 4AD etikete, tražio nešto što bi moglo da revitalizuje habitus oko Head Over Heels (drugi album Cocteau Twins), slao ljude u Paladium studio u škotsku sa istim producentom, ali mu je delimičan odgovor stigao prošle godine na najneobičnij nacin. Ivo odavno nije tu, etiketa tek ponekad dosegne neki pristojni nivo i tada se skoro niotkuda pojavi fragilna Maria Somerville iz Irske koju su najčešće zavodili pod etiketom indie folka (mada ja to čujem kao hipnogogični kaledoskop dreampopa i shoegazea)I tresne na prag labele nešto sto je godinama nedostajalo. Kako vreme odmiče, tako se slojevi ove nestvarne i uznemiravajuće lepote skidaju i Luster (ime albuma) vaskrsava instituciju pravog 4AD albuma. Takodje, počinje da se nazire apdejtovani sentiment koji je lebdeo oko kraja karijere This Mortal Coil, godina koji nisu nikako bile uniformne za one gladne nektara koji je curio sa etikete i koji jeste u celosti - bez navodjena pojedinaca u tom periodu - bio Ivov magnum opus.

Neko će se pitati zašto Mariu Somerville spominjem godinu dana nakon inicijalnog izdanja, ali nije to nešto bitno. Nekad se čovek čuva da ne iznosi emocionalne dozivljaje ličnog doživljaja trijumfa iz sebe, kao što sam se i sada napeo da ovo ne postane panegerik bez ikakve suzdržanosti. Ovo jeste samo klimoglav, sa obzirom šta je sve moglo da bude napisano.

Voleo bih da znam, da li Ivo ovo sluša zaleći što nije ostao. Ili mu je drago i lebdi mu smešak što legat nastavlja da živi. Ova pesma me podsetila na momenat sa početka pisanija, možebiti i sa velikom dozom subjektivnosti na tranziciju izmedju Cocteaus Garlands i Head Over Heels faza ( sa naglaskom na ovaj drugi) I želim da verujem da je i taj krug ovde zatvoren. Niti me interesuje da li je to tačno. Svaki 4AD fan ima neke svoje trenutke iracionalnosti. Meni je ovo jedan od mnogih.

Uprkos svemu što bi neko mogao ovo da posmatra kao pogled unazad i normiranje nekih (ličnih) kriterijuma, ovo jeste muzika ovoga veka, kao i bilo kog prošlog ili sledećeg. Možda i Ivo na trenutak pomisli tako. Kazna ili blagoslov, samo on zna!

https://mariasomerville.bandcamp.com/track/garden

Sensum(10) . 28.01. 2026

 

01.   Fennesz – Caecilia ( Endless Summer,Editions Mego 2001)

02.   Dead Can Dance – Musica Eternal (Dead Can Dance, 4AD 1984)

03.   This Mortal Coil – Dreams Are Like Water (Blood, 4AD 1991)

04.   Brian Eno – Becalmed (Another Green World, Island 1976)

05.   Mount Shrine – Moon’s Distrust (Winter Restlessness, CryoChmaber 2018)

06.   John Foxx – Ampurias To Ithaca ( Avenham, Metamatic 2023)

07.   Teresa Winter - Heathen’s Gate (What The Night is For, Death of Rave 2018)

08.   Gigi Masin – Swallows Tempest (Wind, The Bear on the Moon Records 1986)

09.   Pan & Daijiing + JASSS – April (Pan WIRE 403)

10.   Shriekback – Coelocanth ( Oil and Gold, Arista 1985 )

11.   Bohren & der Club of Gore – Midnight Black Earth ( Black Earth, (PIAS)Recordings 2016)

12.   Dead Can Dance – Anabasis ( Anastasis, (PIAS) Recordings 2012))

13.   Shellyan Orphan – Anatomy Of Love (Anatomy of Love, Rough Trade 1987)

14.   Bourbonese Qualk – (The Last Thing We Have Is) Choice (My Government is My Soul 1989)

15.   Jimi Tenor – Fantom ( The Whispering Ghost) (Europa, Puu1995)

(KNOWHERE) Sad Lovers and Giants – Colourless Dream (Last Movement 7”)

 

Jedni od onih za koje su se vezali fanovi bandova kao što su The Comsat Angels, The Chameleons, The Sound ili Modern Eon. Uvek tu negde, ali nisu isplivali do tih visina da bi bili spominjani i hajpovani  češće, mada imaju publiku koja je i tada znala, a i sada ih verno prati. Plus, primetio sam i pristojnu zainteresovanosti novijih naraštaja.

Za razliku od navedenih bandova Sad Lovers and Giants su bili mekši, ne znam da li bih mogao u kontekstu žanra da upotrebim izraz pastoralniji i atmosferičniji zahvaljući prelivima psihodelije, barem na onaj način na koji su je doživljavali. Izabrao sam kao teaser singl Colourless Dream koji nosi pečat onoga što su u to vreme predstavljali Joy Division i ta nota se tokom cele pesme meša sa onim što se vremenom iskristalisalo kao njihov zvuk. Post punkeri ih vole, Goti ih vole, čak i neki prog rokeri koje ja poznajem, pa sad ako je neko ovim zainteresovan, a ne zna za ovaj band iz Engleske , neka proba. Muzika na bilo koji način nije invazivna da bi pričinjavalo nelagodnosti pri slušanju, a o ukusima naravno ne vredi raspravljati, ako dragom čitaocu nije po volji.

Band se nakon raspada nekoliko puta okupljao na ovaj ili onaj način da bi opstao i do danas. Ako mogu da bacim još koju udicu snimali su za Midnight Music za koju su svojevremeno radili i neprocenjivi CindyTalk, Holandjani Essence ( band sličnog statusa i orijentacije) i Snake Corps ( koji imaju veze sa Sad Lovers ). Jesu opskurniji možda, ali ako se neko dodatno ovim upeca, tim bolje.

 

https://sadloversgiants.bandcamp.com/album/lost-in-a-sea-full-of-sighs