(Vorwärts 14) Geologist – Compact Mirror/Last Names

Da se ne ponavljam ( vidi post o Croz Boyce) Geologist je Brian Waltz iz Animal Collective sa albuma Can I Get Camel Light Please, jedno od najupečatljivijih albuma iz ovogodišnje produkcije, naravno za mene..

Ova autostrada čija distorzirana monotonija vodi do hipno/gogije/tike prosto žudi da se povezuje sa nekim scenama iz opusa Davida Lyncha. Minimalizam uz utkanu kraut motoriku ume da se otrgne na nekim mestima i opet zahvaljući disciplini vrati u pravo (podrazumevano umetnikovo) stanje svesti, ali sa posledicama koje mogu da donesu konzumentu prolongirani audio boljitak. Idealno za neki loop da se vrti dok radite nešto što nije nebitno. Znaci, pozadinska muzika koja nije samo pozadinska muzika, već nešto najbliže samonadziranoj motivaciji i samodisciplini za bolju učinkovitost glede bilo čega.

Ako vam je muzika išta vise od popunjavanja vremena. Geologist ima dva albuma u zadnje dve godine koji jesu štivo koje vapi za čitanjem. Opšta kultura nije samo u spoljašnjem svetu, onaj važniji deo uvek ostaje u četiri zida gde skidate maske nametnute stvarnosti,

https://geologist.bandcamp.com/track/compact-mirror-last-names

NevroCake (06) 27.06. 2026

 

01.   The Fall – A Day In The Life (The Fall Box Set 1976 – 2007, Castle Music 2007)

02.   The Beatles – A Day in the Life (Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band, Parlophone 1967)

03.   Rafael Anton Irisarrri- London (Live) (Live, Not on Label 2010)

04.   Simon Scott – Sealevel 3 (Below Sea Level, 12K 2012)

05.   Loop – Nail Will Burn ( A Gilded Eternity, Chapter 22 1990)

06.   Positive Noise – Ghosts (Heart of Darkness. Statik Records 1981)

07.   Klaus Schulze – Mental Door (Picture Music, Brain 1975)

08.   Echo and the Bunnymen – Nothing’s Last Forever (Nothing;s Last Forever, London Records 1995)

09.   Martyn Bates – The Look of Love(The Look Of Love, Cherry Red 1987)

10.   Swans – A Little God In My Hand ( To be Kind, Young God Records 2014)

11.   Bark Psychosis – The Loom ( Hex, Circa 1994)

12.   Tim Hecker- Acephale (Mirages, Alien8 Recordings 2004)

13.   Thomas Koner –Daikan (Daikan, Mille Plateaux 2002)

14.   Oneohtrix Point Never – Sand Partina (The Fall Into Time, Software 2013)

15.   Nate Boyce – Oneohtrix Point Never – Russian Mind(Russian Mind, No Fun Productions 2009)

(nevroblueberry) Croz Boyce – Croz Boyce (Domino Recordings 2026)

Moram da priznam da mi Animal Collective nisu uvek prijali, ali neki od solo projekata me već duže vreme pripremaju za revizjiu stava. Samo vremena,motivacije i discipline i videću ishod. Mislim da je odluku doneo album koji se upravo pojavio- ime banda i albuma je Croz Boyce - osmislili su ga Dave Portner koga znamo kao Avey Tarea i Brian Weltz (pseudonim Geologist) koji ove godine ima isto odličan album. Taj pseudonim će upućeniji od mene lakše prepoznati. Upravo ta znatiželja da otkrijem šta je to nedostajalo, ponekad i odbijalo kod njih me je naterala da odlučim da ih istražujem, dok sam ovaj album intenzivno preslušavao, ne znajući da ima veze sa Animal Collective.

Sinhronicitet (da ne objašnjavam puno) je poslao preko algoritma na Youtubeu spot koji deluje kao isečak iz nekog dokumentarcu o prirodi bez naracije i to me je nateralo da u tragač ukucam ime albuma. Našao sam ga, opseo me je nakon nekog vremena i uspeo da me skloni od Warp zaraze zadnjih meseci te prebaci u paralelno budjenje proleća baš pred završetak proleća. Ono što sam čuo je negde bilo amorfno, negde sa mnogo više vezova, negde solidno taman da me natera da odlozim neke svoje obaveze, negde taman da uhvatim sebe kako mi se um prazni. Prepoznao sam da su ljudi slušali Popol Vuh i Terryja Rileya na način koji jeste autentican, ali ispravno - muzika to kaže! Naravno, poželeo sam da saznam više i otkriće sam doživeo ne kao svoju slabost što sam se (sva je prilika!), ogrešio o Animal Collective već kao trijumf intuicije, uz pucanj iz pistolja da iz uveliko priperemljenog virtuelnog starta ( ka nečem novom, a postojećem već duže vreme…to mi je omiljeno) pružim korak čim ovo izgustiram.

Prestao sam odavno da pravim liste albuma, čak nekako nesvesno ne želim da pamtim kada je i šta izaslo, ali ove godine se nešto promenilo. Croz Boyce su medju onima malobrojnima koji su me podsetili da se mišljenje menja kad zatreba i kada nosi izlaz iz učmalosti kojom nisu uspeli da nas ukrote! Mislim naravno na globalno, ali tu jesmo deo sveta, na veliku žalost! Ovakvi bandovi ili projekti (kako ko voli) jesu male pobede koje uvećavaju i podstiču podvige. A nekad se sve ovo podrazumevalo!!

 

https://aveytare.bandcamp.com/album/croz-boyce

NevroCake (05) 23.06. 2026

 

01.   Leal Neale- Must be Tears (Star Eaters Delight, Sub Pop 2023)

02.   Loop – Thief of Fire (Collision EP, Chapter 1988)

03.   The Pop Group –Thief of Fire(Y, Radar Records 1979)

04.   Eluvium- Requiem for Frankfurt Ave (Life Through Bombardment Vol. 1, Temporary Residence Limited 2009)

05.   Alva noto – Xerox Isola (Xerrox Vol.1, Raster Noton 2008)

06.   Chic – I want your love ( I Want Your Love, Atlantic 1978)

07.   Brian Eno- By This River (Before and After The Science, Polydor 1977)

08.   Archers by the Sea – No Need To Talk (Keys & Bones, Fin-de-Siecle 2012)

09.   John Cage – In A Landscape ( Ocean of Sound, Virgin 1996)

10.   Pet Shop Boys –Sense of Time (Dancing Star, Parlophone 2024)

11.   Teardrop Explodes – Colours Fly Away (Colours Fly Away, Mercury 1981)

12.   Obojeni Program – A, B, C, D Avioni (Verujem ti jer smo isti, Metropolis 1994)

13.   Obojeni Program- Cudan Glas Te Poziva (Ovaj Zid Stoji Krivo, Tom Tom Music 1991)

14.   Elektricni Orgazam-Krokodili dolaze (Elektricni Orgazam, Jugoton 1981)

15.   Einsturzende Neubauten- Nag, Nag, Nag.. (Nag, Nag, Nag, Stampa Alternativa 1993)

(Vorwärts 13) Setting - Ribbon of Moss

Thrill Jockey naravno! Uzdizanje,elevacija, apstrakcija, kozmika, delay praktikum, elegantni sintetički hum. Trio iz Severne Karoline sa ličnim opservacijama,koje ne moraju da kreću iz istog mesta ,ali imaju tačku spajanja koja u jednom trenutku daje auralni orgazam. Ne znam kojem bi ih žanru priklonio – ne bi bilo to tako teško, ali ljubitelji hipnotičkih i repetativnih obrazaca imaju prostora da i pored ponudjenog radjaju (naknadnu) maštu. Kreativno preslušavanje, nema tu dileme…

Pored štasmoskosmos e(stet)ike bendžo (koji diskretno pored sve elektronike krade show ploči) daje poseban šmek. Galaktički Dire Straits(šalim se, ili ne…) bez nepotrebnih unjkavosti za kosmičke avanturiste koji su počeli slušanje u sedamdesetim sa krautom, a nastavili sa njegovom simulacijom u svojevrsnom zvučnom akvaparku takvih toplih voda u Americi u 21 veku. Novi album iz ove godine ih je dislocirao na Thrill Jockey, što je idealno mesto za njih, a i Zauberquelleu čini par usluga..

https://setting.bandcamp.com/track/ribbon-of-moss

NevroCake (04) 17.06.2026

 

01.   Simple Minds – I Travel ( I Travel, Arista 1980)

02.   Associates- Tell me Easter’s on Friday (Tell me Easter’s on Friday, Situation Two 1981)

03.   Patti Smith Group – Easter (Easter,Arista 1978)

04.   Desireless – Voyage, Voyage (Voyage, Voyage,CBS 1986)

05.   Kraftwerk -Tour de France (Tour de France,EMI 1983)

06.   Cocteau Twins – Know Who You Are At Every Age (Four-Calendar Café, Fontana 1983)

07.   Nick Cave and the Bad Seeds-Magneto (SkeletonTree, Bad Seed Ltd 2016)

08.   The Cure – To Wish Impossible Things (TheWish, Fiction 1992)

09.   Boye- Moracu se boriti (Boye se ne Boye, Music Yuser 1993)

10.   Siouxsie and the Banshees –Into The light (Ju Ju, Polydor Wonerland 1981)

11.   Pere Ubu – Go (The Art of Walking, Rough Trade1980)

12.   Jon Hassell – Last Night The Moon Came (Last Night The Moon Came Dropping Its Clothes In The Street, ECM 2009_

13.   Jon Porras - Into Midnight (Black Mesa, Thrill Jockey 2012)

14.   Sigur Ros –Ekki Muk ( Ekki Muk10’, Krunk 2021)

15.   This mortal coil – I came and stand at every door (Blood, 4AD 1991)

(nevrogossamer) Prism Shores – Softest Attack ( Meritorio/Having Fun2026)

Jedan retro Džuboks simulator (sklopljen od nekoliko) po kalendarima redom tamo od sredine osamdesetih do prvih godina devedesetih prošlog veka. Probran iz kolekcija koje su skupljale indie retro rock(Teenage Fanclub), preko wannabe koledz (Husker Du) maštarije, a tu su i meandri bučnog shoegaze noise zida (My Bloody Valentine, Ride) pa do najočitijeg za mene(!!!) Velikog Prezira. Da, Velikog Prezira… Neverujem da znaju za njih, ali …tako je. Ono što me je iznenadilo je trunka ponosa što mogu bez zadrške da ih poredim sa jednim našim bandom.

Prism Shores šalju jednu razglednicu, onu koja na sebi ima nekoliko pejsaža I koju odložimo, a posle je uzmemo ponovo u ruke i gledamo i trazimo nešto, vraćamo joj se i pokazujemo prijateljima ili rodbini. Da , zaboravio sam pa da dodam malo Wedding Present I Flying Nun začina i slika je skoro kompletna.

Ali ovo nije kritika, band je dobar i ja im verujem, rado bi ih pogledao, posle toga još koji put i uživao bih iznova. Plus, Kanadjani su, volim bandove odande, nekako to rade sa manje presije i nisu pritisnuti da se dopadnu, tu opuštenost prepoznajem i ume da bude jezičak koji prevagne.I da skratim i vratim se sadašnjem trenutku.Prism Shores - taman da uhvatim vazduh i osetim zemlju ispod tabana izmedju samoizabrane th. (Seefeel i Boards of Canada).

https://prismshores.bandcamp.com/album/softest-attack