(Rückwärts15) The Mary Onettes – Without this Body

Omiljeni švedjani The Mary Onettes su se prošle godine vratili albumom Sworn nakon pauze koja je u nekim momentima počela da liči na produženi odmor sa tendencijom da se ne prekine. život Iinjegov (pro)tok traže svoje, pa je band radio neke druge muzičke i nemuzičke stvari, ali se povratak vremenom  postavio skoro van razmatranja. Srećom pa se nekako, kao što to ume i biva, sve rešilo samo od sebe. Sve se pokazalo samo kao jos jedno bespotrebno dumanje.Ako ste fan, naravno...

The Mary Onettes su izgradili reputaciju energičnog, melodično-melanholičnog banda koji je sjajno koristio uzore iz osamdesetih (nju vejva i post punka- radili su za Labrador, fantastičnu etiketu - to dosta govori iniciranim ) a onda odjednom napravili iskorak u neki svoj, sofisticiraniji i elegantniji zvuk. Nekima se učinilo da su se smirili,odrasli, naprasno sazreli preko noći, ali upornim slušanjem zapisivača se skidao sloj po sloj dok se nije ukazao band sa sopstvenim zvukom, toplim, melanholičnim i zavodljivim melodijama koje se nisu baš lako klasifikovale. Teško ih je bilo porediti sa uzorima koji su bili očiti na početku karijere.Stigli su ili se barem približili tamo gde su krenuli.

Without this body pokazuje da je to još uvek tu, razvija se sve i dalje, još zrelije, sa mnogo manje napora, ako ga je uopšte i bilo. Ne sećam se razocaravajuće ploče banda, nekad jeste bilo potrebno strpljenje u vreme promena, ali je nagrada uvek bila veća od očekivane. Ubacite zeton u The Mary Onettes Juke-Box, vratiće se stara vremena i stvoriće Van nove, dragocene uspomene!

https://themaryonettes.bandcamp.com/track/without-this-body-2

https://en.wikipedia.org/wiki/The_Mary_Onettes

 

 

01.   Boa – Pored Zida (Boa,Suzy1982)

02.   Klaus Schulze-C'est pas la meme chose (Picture Music, Brain 1975)

03.   M – Pop Muzik (Popmuzik, Sire 1979)

04.   Kraftwerk-Spiegelsaal (Der Katalog, Kling Klang 2012)

05.   Destroyer – Chinatown (Kaputt, Merge Records2 011)

06.   Destroyer – Chinatown (Shaking The Habitual, Brille Records 2913(

07.   Simple Minds – This Fear of God (Empires and Dance,Arista 1980)

08.   The Sisters Of Mercy –Poison Door (WalkAway, Merciful Release 1984)

09.   Lush –Sunbathing(Gala, 4AD 1990)

10.   Ultravox –Slow Motion (Slow Motion, Island Records 1978)

11.   Soft Cell-Memorabilia (Memorabilia, Vertigo 1980)

12.   Human League – Being Boiled (being Boiled, Fast Product 1978 )

13.     OMD –Electricity (Electricity, DinDisc 1979)

14.   Depeche Mode – Sun and the Rainfall ( A Broken Frame, Mute Records 1985)

15.   Wire – Burning Bridges (Wire, Pinkflag 2015)

(Nervoletraset) Kevin Cummins – Telling The Stories. Photographs of The Fall (Mitchel Beazley 2022)

 

Manchester nije odnegovao samo sjajne bandove, pored njih su se iskazivali i najrazličitiji entuzijasti, umetnici i svakakvi pokretači muzičke i kulturne scene generalno. Zaustavimo se na dešavanja oko muzike tamo negde od punka. Neki od njih su p/ostali uticajni skoro kao i muzičari, ali su sticajem okolnosti svoj posao radili iza reflektora. Svako zna za Anthony Wilsona, voleo bih da se imena Paula Morleya i Kevina Cumminsa spominju sa istim strahopoštovanjem šire. U Manchesterskim I UK muzičkim krugovima sigurno da su izuzetno cenjeni, shvata se njihov značaj, ali svet je malo opštije mesto od toga i oni zaslužuju golemiju prepoznatljivost.

Kevin Cummins je stari poznanik, u špajzu mi je gomila NME sa njegovim naslovnim stranama,a iznutra se broj fotografija dramatično povecava. Pratio je i značajno vizuelno promovisao karijere Joy Division, The Smiths, The Fall , etc, etc… Neke od fotografija Joy Division ili Morriseya koje vam upravo u ovom trenutku iskaču ispred očiju su baš one koje je on napravio - postoje razni pretraživači, bildujte svoj mozak i percepciju još ovog popodneva i guglujte ga. Biće vam puno srce, ako ste ikada bili deo ove priče tamo još od punka, a sinapsi i neurona nikad dosta. Kevin Cummins upravo tu radi,na njihovom umnožavanju izmedju ostalog.

Ovde je rec o unikatnoj pojavi- grupi The Fall. Ne postoji na svetu još jedan takav band kakav je bio The Fall i jedna od zahvalnosti za boravak na ovoj planeti ide upravo njima. Takav nagon za slobodnim izražavanjem I otporom prema konvencionalnom nije čest u bilo kojoj vrsti samoiskazivanja.Cummins je hodao sa njima od samih početaka, preko Mark E Smitha koga je kako kaže u propratnom tekstu u knjizi otpratio od ranih dana do samoga kraja koji jeste bio tužan. Smith je menjao postave i menjao ih, ali se cirkulacija ubrzavala i ubrzavala - davala uvek novi život, naizgled istom telu. Kroz slike se uz predznanje promoviše upravo filozofija banda kroz Smitha, koji je mario za ono što je želeo i nije se trudio da ugodi javnosti ( Cummins u jednom trenutku koristi izraz “secondhand’ da bi opisao njegovu pojavnost, tj. nezinteresovanost za istu, u isto vreme apostrofirajući srž njihove umetnosti)

Knjigu otvara sjajni uvodnik Simona Armitage koji je jedan od najboljih tekstova koji sam pročitao o The Fall. I odjavni tekst, koji je praktično intervju sa Eleni Poulou koja otkriva mnoge stvari koje se tiču njenog privatnog života sa Smithom, za koji mislim da u par stvari kazuju više od mnogih knjiga o bandu i MES. Takodje neka Cumminsova pojašnjenja fotografija i fotosesija još dublje opisuju njegove težnje koje se nadogradjuju na estetiku banda. Uostalom i Eleni je sama rekla da je MES govorio da je više voleo ideju da knjige o The Fall budu sastavljene samo od fotografija, a ne od reči i priča. čak je jednom I pokušano, ali nije izgurano do kraja. Smatrao je MES, da je on zadužen za reči, da je to njegov posao,a ne nečiji drugi. Otud ta ideja.

Summa sumarum,mnogo toga o The Fall je vredno i dragoceno,ako ne u ovom trenutku,možebiti već i jeste u sledećem, i ova knjiga je jedan od bisera u celokupnoj fami i memorabiliji oko njih. Zahvalan sam što sam dobio priliku da je nabavim. To me seća i vraća na kupovinu albuma Live At The Witch Trials pre skoro pola veka na berzi ploča jednog tmurnog jutra. Posle slušanja ploče , vreme se nije atmosferski promenilo tog dana, ali je bez dileme drugačije teklo!

NevroAquarelle (01) 01.05.2026

 

01.   Gary Numan – Random (The Pleasure Principle, Beggars Banquet 1979)

02.   Nemesis –Stranger

03.   Pärson Sound- Skrubba (Pärson Sound, ti'llindien2001)

04.   Pärson Sound- From Tunis To India In Fullmoon (On Testosterone) (Pärson Sound, ti'llindien2001)

05.   Crime and the City Solution – Brave Hearted Woman ( The Killer, Mute Records 2023)

06.   Clock DVA – Sensorium (Dvation 2026 version) (4 Hours / Sensorium - Dvation Rework Edit 2026, Electronic Sound 2026)

07.   Clock DVA -4 Hours (Dvation 2026 version) (4 Hours / Sensorium - Dvation Rework Edit 2026, Electronic Sound 2026)

08.   Dead Can Dance – Ocean ( Dead Can Dance, 4AD 1984)

09.   Irmin Schmidt – Requiem ( excerpt 3) (Requiem, Mute 2026)

10.   Can – Millionenspiel ( The Lost Tapes, Spoon Records 2012)

11.   Miki Berenyi Trio – 8^th Deadly Sin (Tripla, Bella Union 2025)

12.   Ashes and Diamonds – Settings Yourself Up For Love(Are Forever, Cleopatra Records 2025)

13.   Boards of Canada- Cosecha Signal One (Tomorrow Harvest, WARP2013)

14.   Just Mustard – We Were Just Here (We Were Just Here, Partisan Records 2025)

15.   Automatic – Black Box (Is It Now?, Stones Throw Muic 2025)

Vorwärts(9) Plush Crush – South Side

Za razliku od drugih koji se upinju da što jače i žešće afektiraju prema uticajima, spremni čak da povuku za rame i da se uvere da ste dobro čuli/videli, Plush Crus na momente gotovo sa drskom ali ljubaznom učtivošću pokazuju svoju ljubav ka dream popu ili shoegazeu,kako je kome milije. Naivnost mladalačku ili kako njihovu muziku ko doživljava smatram jako važnim delom njihovog identiteta.

Plus Crush su u najboljoj tradiciji takvih bandova trio, sa dve gitare i basom y fluidni su, eterični, zamišljeni, sanjaju preko dana i noću, maštaju danju I preko noći I tako prkose svemu što može da ih izbaci iz mladalačke ravnoteže. Ne bih Plush Crush uporedjivao sa bilo kim, upućeniji ce prepoznati uzore, neka ovaj info-crtica bude posvećen njihovim idealima. Jos su mladi, možebiti da neće biti isti za neko vreme. Za sada kažite nekome za njih, ima shoegazera naokolo, opus im nije veliki, a reči mogu da budu moćne I da privlače jače nego sto mislite.

NevroAtem (08) 28.04.2026

 

 

01.   Hector Zazou feat John Cale and David Sylvian – First Evening (Sahara Blue, Made To Measure 1992)

02.   Hector Zazou - Ophellie (Sahara Blue, Made To Measure 1992)

03.   Pretenders - Show me (Show Me, Sire 1094)

04.   Mick Harvey –The River (One Man’s Treasure, Mute Records 2005)

05.   Tony Conrad & Faust- OutsideThe Dream Syndicate(Outside The Dream Syndicate, Caroline Records 1973)

06.   Boomtown Rats- Mary of the Fourth Form (Mary of the Fourth Form, Ensign 1977)

07.   Lush – Hey Hey Helen ( Gala, 4AD 1990)

08.   The Triffids- Wide Open Road (Born sandy Devotional, Hot Records 1985)

09.   Sandwell District- Falling The Same Way (Sandwell District, Sandwell District 2011)

10.   Laughing Clowns- Ghost of Ideal Wife (Ghost of Ideal Wife, Hot 1985)

11.   Laughing Clowns – Just Because I Like(Cruel, But Fair, Hot Records2005)

12.   The Saints – I’m Stranded (I'm Stranded, Sire 1977)

13.   Laughing Clowns –When Then This Party(Cruel, But Fair, Hot Recordings 2005)

14.   Laughing Clowns – Eternally Yours (Golden Days - When Giants Walked The Earth, Prince Melon 2021)

15.   Heidi Berry – Follow ( Heide Berry, 4AD1993)

Vorwärts(8) Vansire- For the Moment

Nisam pristalica toga sto se (generalno) pod današnjom indie muzikom i bandovima podrazumevaju oni koji svojom “slick” ( tako pamtim taj izraz iz osamdesetih i za mene je to tako, nebitno da li ga koristim adekvatno ili ne) produkcijom, lako mogu da budu pomešani sa muzikom koja pre pristaje kafićima ili nekim restoranima uz obalu, nego energičnim mislećim mladim ljudima koji žele svetu nešto da kažu ili pokažu na nekim manje komfornim, često i improvizanovanim mestima. Nekad je to bila energična muzika, koja je upošljavala i telo i um, sad svi gledaju da se osećaju ugodno i bez napinjanja u opservaciji. Ali ne mogu da kažem da mi ne prija u odredjenim trenucima da kupim snagu uz ovo. Naravno,ako je vredna to muzika, ali nema tu nekih rizika i rasčupavanja granica zone komfora kao nekada.

Vansire su odličan primer za to, duo iz Minesote,uz to rade za Spirit Goth etiketu koja nam nudi dosta toga lepog. Njihov zvuk jeste namerno uglačan i podsećaju me čas na neku ne baš ranu fazu China Crisis, čas na Prefab Sprout koji još nisu pustili ruku (samo moje mišljenje) , ali uz napomenu da su nastali u aktuelnoj dekadi ovog, a ne pre četrdeset plus godina ranije prošlog veka. Ali dobra stvar i dobar pravac su zauzeli generalno. Dva sjajna pop banda za koje ostavljam mogućnost da ih Vansire ni ne poznaju toliko, što je i nebitno. Uglavnom, zapisani su u tefter, pa ako se od silnog skipovanju nadje vremena potrazi za nečim ekstraordinarnim, proveravaću tu I tamo.

https://vansire.bandcamp.com/track/for-the-moment