Jedan od bisera REM, skriven u monumentalnosti i veličanstvenosti Automatic
For The People albuma. Pesma koja je mogla da ode u nekoliko pravaca. U doradjeni
hit koji je mogao da bude nijansu ispod nekoliko ključnih ( poslušajte potencijal
melodije i kreativno ga spajajte sa drugačijim aranžmanima), u promišljenu Americanu
gde bi ostao još skrajnutiji, na kraju u neki američki koledž nju vejv, doduše
malo sediran. Od svega toga,nije se desilo ništa, ostala je pesma entitet za sebe,
unikat u kolekciji, a imaju toga bar oni za izvoz. Ovo svakako nije obična
pesma, preko tribjuta Motgomeriju Kliftu o njegovom opredeljenju i krhkom
zdravlju o kome se ćutalo, Stipe pažljivom slušaocu namiguje da se pomalo ili više
intimno povezuje sa Montyjem.
Struktura pesme, iscepkana razudjena je daleko od one komotne koja klizi,
uprkos prijatnoj i nagoveštenoj zavodljivoj melodijii koja pokušava da se izgura
na površinu i zato se ima utisak namernog sputavanja,da bi se naglasila
tegoba, muka i tajni život filmske ili rok zvezde. Naravno da nije sve u glamuru
koji vidimo ,život jeste onakav kakvim ga napraviš, ali nekad nemaš dobre karte
za njega i sam naziv pesme o tome govori. Nije svetski problem frustracija ni tada
Stajpa, ni onomad Klifta, ali sa ljudske strane pesma otkriva skrivene delove
mita o junaku pesme. Neko bi rekao, nebitna stvar i za tadašnju i sadašnju
situaciju u svetu, ali muzika jeste politika. Svakakva, a ne samo ona
jednosmerna, kako je mi zamišljamo. Plus, jedna od mojih omiljenih R.E.M pesama,
a ovde je uglavnom o tome reč.
https://remhq.bandcamp.com/track/monty-got-a-raw-deal
