(nevrovirtue) Hania Rani – Sentimental Value OST ( Gondwana Records 2026)

Uvek muzički zavodljiva Hania Rani koja se kreće u dijapazonu minimalizma i uslovnog poluambijenta doziva podlogom za novi film Joachima Triera (Sentimental Value). Film nisam pogledao i ne mogu da komentarišem kako se uklapa i podiže/spušta dinamiku slika, ali mogu ono što čujem u ovom trenutku. Hania Rani je skoro pominjana ovde, pa o nekom bazičnom infu ne bih ponovo, nije to ni bilo tako davno.

Zainteresovao sam se svakako za filmski zaplet, tema jeste intrigantna i idealna je za suptilne emocije koje Hania nadogradjuje kroz nova izdanja.Ono što je najvažnije, uprkos zadatku koji ume da limitira, zadržala je identitet,mozda ga i dodatno izbrusila, gadjala neke nove emocije, cenim da je fokus bio jači i to jeste vrlina za dodatno poštovanje. Moram da priznam da me je OST zarobio, svaki manji predah koristim da mi poboljša i oplemeni raspoloženje ili simulira društvo. Ono što je karakterisalo i ranija izdanja i sad je prisutno.Sa njom može da se ćuti, da se vodi unutrašnji dijalog, transcendentira ili jednostavno samo osluškuje,samonadzire i samoosnažuje...

Hania je uz pomoć minimalizma osmislila recept za tonik kojim se okrepljuje, kojim se hidrira i koji joj daje snagu za taj korak dva više od predvidjenog. Naša je sreća što nam dopušta da je na tom putu pratimo.

https://haniarani.bandcamp.com/album/sentimental-value

Nevrréalisme (07) 25. 02. 2026

 

                      

01.   Craven Faults –Odda Delf (Standers, Leaf 2023)

02.   Acid Arab-Stil (Musique De France, Crammed Disc 2016)

03.   Siouxsie and the Banshees – Trust in Me (Through The Looking Glass, Polydor Wonderland 1987)

04.   Blumfeld – Verstärker (Verstärker , Big Cat 1994)

05.   Blancmange – Feel Me (Feel Me, London Records 1982)

06.   Dum Dum Girl – Bedroom Eyes (Bedroom Eyes, Sub Pop 2011)

07.   Dum Dum Girls – Rimbaud Eyes (Rimbaud Eyes, Sub Pop 2014)

08.   Death Vessel (feat Jonsi) – Ilsa Drown(Ilsa Drown, Sub Pop 2013)

09.   Robin Guthrie & Harold Budd – Neil’s Theme (Music From The Film Mysterious Skin, Rykodisc 2005)

10.   Brendan Perry – Song To The Siren (Not On Label)

11.   Piano Magic – Blue Hour (Ovations, Darla Records 2009)

12.   Piano Magic – Unwritten Law (The Troubled Sleep Of Piano Magic, Green Ufo’s 2003)

13.   Aesthesys – Sailing To Byzantium(Crossing the Shoreline, Not On Label)

14.   Piano Magic – Theory Of Ghosts (Disaffected, Darla Records 2005)

15.   Sad Lovers & Giants – Cle (Cle, Last Movement 1981)

 

(Nevroletraset) Jon King - To Hell With Poverty!: A Class Act: Inside the Gang of Four

 

Odlicna knjiga frontmena Gang Of Four. Razlikuje se od ostalih knjiga koje sam citao o bendovima, covek je bio umetnik i tako posmatrao svet i to ga je vodilo. Knjiga opisuje njegov bekgraud u kom je rastao-nekad mi Britanija posle rata deluje kao pustolina u kom je korica kruha bila nagrada, o toploj vodi da ne pricamo.

Ono sto je ipak zajednicko sa ostalim knjigama je razbijanje iluzija o bendovima. GoF nisu bili nikakav band kome je socijalni angazman bio toliko bitan, vec su jednostavno kao i mnogi drugi ganjali karijeru. To i sami kazu u knjizi, nista ja ne zakljucujem! Nasa sreca je sto su se razumevali u pocetku karijere i dali takva dela kao sto su Entertainment (u licnih top 10) i Solid Gold. Ostalo je taktiziranje i merenje profita, slave, etc, etc, blah, blah. Na kraju su postali ono sto kaze King za omot albuma Hard - Dizajnirani da izgledaju kao bend za Euroviziju.

Za nas poseban detalj je cinjenica da spominje koncerte u BGDu, ZGBu i Ljubljani,a znamo samo za taj cuveni koncert u Zagrebu kome ex Yu scena tako duguje. Netrpeljivost izmedju clanova je bila tolika da su se u bekdtejdzu pesnicili, dok su junaci naseg nju vejva dozivljavali prosvetljenja nakon koncerta. Cijenim da zato i nije bilo koncerata u Bg i Ljubljani.

Takodje, trivija je da je King jednom nakon neke grupne svirke prisao Lee Briilleauxu iz Dr. Feelgood da im se zahvali na inspiraciji-napominje da bez njih GoF ne bi ni postojao, a jadni Lee nikada nije cuo za njih i nije imao pojma ko su.

Kako god bilo, neverovatan band kome se i dalje divimo, ali smo malo stariji i vise ne verujemo u tudje bajke.

Knjiga je sjajno napisana, ima puno podataka i odslikava pomalo udvoricki odnos muzicara prema industriji. Nije do njih, stvari jednostavno jesu tako ustrojene.

(nevrofati)Cardinals – Masquerade ( So Young Records 2026)

Pridodani ešalonu novijih irskih bandovai nastalih pod uticajem post punka, a usudio bih se da kažem da mi Cardinals nekako najviše prijaju,pratim ih već neko vreme- što ne znači da neće uskoro da bude drugacije i da ce scena pridodati jos neka nova imena. Tu i jeste lepota za nas kibicire, koji dolazimo naposletku da mantramo o finalnom proizvodu, za razliku od umetnika koji,voleli ih ili ne, daju dušu y telo svome radu i svojoj viziji. To uvek treba ceniti.. Za one koji slučajno ne znaju tu su Fountains of DC, Idles, NewDad, Sprints etc..

Cardinals rade već neko vreme i pesme su im u kontinuitetu uvek dobre, ali su tek sada stigli do debi albuma. Išlifovali su se i valjda konačno odlučili da mogu da ponude kompaktnu celinu koja će reci tko su oni zapravo!. Pomirili su neke psychobilly diskretne momente koje su distorzirali The Fall, folk u nekoj meri, new wave gitare, onako zaprljanu energiju koja ima svoje korene još od skretanja sa glavne staze rokenrola i vokal koji kao da jeodmrznut iz post punka, ali jeste ovovremenski i (paj’sad!) harmoniku koja ne deluje egzotično,nego se organski uklapa, istovremeno daje poseban šmek (nije prenaglašena) i ujedno verovatno ističe podrijetlo.Ponekad deluju kao da imaju onu abrazivniju stranu legata Creation Records u prstima. Prednost možebiti sto im matično mesto nije Dublin, nego,Cork koji je već davao neke odlične bandove( za one sa boljom memorijom Sultans of Ping F.C) i bilo je vreme da to mesto sem u fudbalskim kladionicama nadjemo I na muzičkoj mapi. Upalila se vatra kroz ove bendove , sada će se samo razgorevati, naše je da održavamo želju I emocije ka tome.

The Cardinals nisu band na prvu loptu, ups, slušanje, zahtevaju pažnju, ali zato su i zahvalni za otkrivanje. Duže će da potraju, makar i za proveravanje! Kada jednom ploča prodje zadnju rilnu, nadam se da se priča nece zaustaviti na tome. Za sada samo nade, ali kako je krenuo hajp sa irskim indie bandovima koji celivaju post punk najviše, ne treba brinuti za sledeća pojavljivanja. Do tada, ovaj album je više nego dovoljan. Jako dobra ploča, koja se izdvaja od novih bandova kojih ima i jako sam uživao slusajući je Postoji na youtube snimak gde band svira ceo album u koncertnoj sali (praznoj) u Corku fantastično je to, uživo je bolje nego na ploči! Uprkos stagnaciji scene i diskreditacije rokenrola i pop kulture globalno na uštrb nekih jeftinijih zadovoljstva I zamajavanja, ovakvi za sad (jos uvek) manje poznati bandovi vraćaju ono uzbudjenje koje smo nekada imali. Godine su prošle, kontekst rokenrola i umetnosti se svodi na jedan manje bitan segment sadašnjeg sveta kulture, ali uvek postoje zanesenjaci koji su spremni da žrtvuju svoje vreme i odbiju poslušnost ustrojstvu dubokog POP/Rock establišmenta i promovišu muzičku neposlušnost. Domet je za sada ograničen, ali umetnost malih koraka čini čuda. Na kraju ploča postaje skoro frenzična(više po strasti,nego po jačini), dinamika je došla sa dna skoro do vrha,a svaka pesma postoje solitary party groove hit, sto jedino jeste važno u ličnom doživljaju pop muzike!

https://cardinals.bandcamp.com/album/masquerade

Nevrréalisme (06) 21. 02. 2026

 

01. Cardinals – Barbed Wire ( Masquarade, So Young Records 2026)

02. Mick Harvey – When We Were Beautiful and Young (Five Ways to Say Goodbye, Mute 2024)

03. Laibach – Lepo Krasno (Sketches Of The Red Districts. God Records 3023_

04. Boye – Kafe na Dnu Okeana (demo, not on label)

05. CindyTalk – In This World (In thisWorld, Midnight Music1988)

06 .Roland S. Howard –Dead Radio ( Teenage Snuff Fim, Reliant Records 1999)

07. Maximum Joy - White and Green Place(White and Green Place, Y Records 1982)

08. Mark Hollis – New Jerusalem ( Mark Hollis,Polydor 2019)

09. Willard Grant Conspiracy – On the Distant Shore (Let It Rol,Glitterhouse Records 2006)

10. Cardinals –Unreal (Cardinals, So Young Records 2024)

11. Killing Joke – Euphoria(Pylon, Spinefarm Records 2015)

12. Ultravox – Hiroshima, Mon Amour (Slow Motion EP, Island Records 1981)

13. The Soft Moon vs. John Foxx and theMaths – EvidenceEvidence, Captured Tracks, 2012)

14. Mono – Karelia (Under The Pipal Tree, Temporary Residence Recordings 2017(

15. Yin Yin –One Inch Punch (One Inch Punch, Oaradis Vinyl Club 2019)

(Rückwärts 8) Dum Dum Girls – Rimbaud Eyes

ženski kvartet Dum Dum Girls je svojevremeno nudio zonu komfora, voleo sam njihove melodije, ponekad i cele ploče, nije to bilo uopšte loše. Neki su ih poredili sa popularnijim i etabliranim ženskim bandovima, ali su one meni zvučale uvek prepoznatljivo, na korak od potpunog svidjanja, ali i ovako je bilo sasvim pristojno. Imali su sa ove razdaljine za indie pedigre jak CV-izdanja za Sub Pop, Captured Tracks, Slumberland Records. Fanovi ovakve vrste muzike to i sada gledaju sa poštovanjem. Mislim da sam čak složio jedan CD-R sa njihovim najboljim stvarima, a najviše sam voleo pesmu Rimbaud Eyes, ne samo zbog skoro opsednustosti svime sto je radio Artur Rembo (imaju one pesmu Season In Hell, upućeniji će to povezati ), nego što je i pesma bila potencijalni hit-ne samo u indie krugovima, ali limitiranost takvog tržista i kruga postovalaca im nije donela slavu i popularnost koju su očito trazile a po meni I zaslužile. Bile su bolje od gomile tada poznatijih prisutnih. Dobar indie gitarski mainstream je podjednaki potreban kao i običan mainstream, a posebnu stranu je predstavljao i vizuelni identitet banda o kojem su očito vodile računa i to ih je razlikovalo od gomile odličnih bandova koji se nisu preterano bavile time. Cenim da je neko radio ( jako dobro) na tome, eto, to hoću da kažem.

Kako god, band je davno raspusten. Koga interesuje, stavicu link za Wikipedia info, pa može dalje da istražuje, a Youtube je pun njihovih spotova i pesama u ovaj nagoveštaj proleća, možebiti da nije loše hvatati uz njih zalet za neke vedrije, sunčanije, raspevanije dane, koje amputiraju kortizol i lagano rade pripremu za uobičajeni prolećni muzički feng-šui.

https://dumdumgirls.bandcamp.com/track/rimbaud-eyes

https://en.wikipedia.org/wiki/Dum_Dum_Girls

Nevrréalisme (05) 15. 02. 2026

 

01.The Damned – Standing on The Edge of Tomorrow (Evil Spirits, Spinefarm )

02. The Chills –Heavenly Pop Hit (Heavenly Pop Hits, Flying Nun Records 1994)

03.masha qrella – pink frost (Not Given Lightly - A Tribute To The Giant Golden Book Of New Zealands Alternative Music Scene, Morr Records 2009)

04. Jefre Cantu Ledesma – Love after Love (A Year With 13 Moons, Mexican Summer 2014)

05. Mogwai- Coolverine (Coolverine, Rock Action 2017)

06. Sleep Dealer- The Way Home (The Way Home, Loud Visions 2025)

07. Explosions In The Sky – Your Hand in Mine (The Earth Is Not A Cold Dead Place, Temporary Residence Limited 2016)

08. No Clear Mind – Dream Is Destiny (Dream Is Destiny, Veego2024)

09. Eater – Chinese Rocks (Duplication, Cleopatra 2025)

10. Olan Monk – Down 3 (feat MariaSomerville ) (Songs For Nothing, AD 93 2025)

11. Jeniffer Touch – Sacred Type (Midnight Proposals, FatCat 2023)

12. Erika de Kassier- You Can't Always Get What You Want ( Lifeline, Independent Jeep Musicm2025)

13. Four Tet – Slow Jam ( Rounds, Domino 2003)

14. Kraftwerk – Ruckzuck ( Kraftwerk, Philips 1970)

15. Julian Cope – World Shut Your Mouth (World Shut Your Mouth, Mercury 1984)