Vorwärts(8) Vansire- For the Moment

Nisam pristalica toga sto se (generalno) pod današnjom indie muzikom i bandovima podrazumevaju oni koji svojom “slick” ( tako pamtim taj izraz iz osamdesetih i za mene je to tako, nebitno da li ga koristim adekvatno ili ne) produkcijom, lako mogu da budu pomešani sa muzikom koja pre pristaje kafićima ili nekim restoranima uz obalu, nego energičnim mislećim mladim ljudima koji žele svetu nešto da kažu ili pokažu na nekim manje komfornim, često i improvizanovanim mestima. Nekad je to bila energična muzika, koja je upošljavala i telo i um, sad svi gledaju da se osećaju ugodno i bez napinjanja u opservaciji. Ali ne mogu da kažem da mi ne prija u odredjenim trenucima da kupim snagu uz ovo. Naravno,ako je vredna to muzika, ali nema tu nekih rizika i rasčupavanja granica zone komfora kao nekada.

Vansire su odličan primer za to, duo iz Minesote,uz to rade za Spirit Goth etiketu koja nam nudi dosta toga lepog. Njihov zvuk jeste namerno uglačan i podsećaju me čas na neku ne baš ranu fazu China Crisis, čas na Prefab Sprout koji još nisu pustili ruku (samo moje mišljenje) , ali uz napomenu da su nastali u aktuelnoj dekadi ovog, a ne pre četrdeset plus godina ranije prošlog veka. Ali dobra stvar i dobar pravac su zauzeli generalno. Dva sjajna pop banda za koje ostavljam mogućnost da ih Vansire ni ne poznaju toliko, što je i nebitno. Uglavnom, zapisani su u tefter, pa ako se od silnog skipovanju nadje vremena potrazi za nečim ekstraordinarnim, proveravaću tu I tamo.

https://vansire.bandcamp.com/track/for-the-moment

NevroAtem (07) 25.04.2026

 

01.   Young Gods – Skinflowers (Skinflowers, Play It Again Sam 1992)

02.   Luna- Okean(Nestvarne Stvari, Helidon 1984)

03.   Nick Cave and the Bad Seeds – Sad Waters (Your Funeral, My Trial, Mute Records 1986)

04.   Nick Cave and the Bad Seeds – Mermaids (Push The Sky Away, Bad Seed Ltd. 2012)

05.   Brian Eno With Daniel Lanois & Roger Eno – Deep Blue Day (Apollo - Atmospheres & Soundtracks, EG Edition 1983)

06.   Alice Cooper – School is Out ( School is Out, WarnerBrosRecords 1972)

07.   U Skripcu – Rudnik Zlata (Nove Godine!, Jugoton 1983)

08.   U Skripcu – Hamuamule (Godine Ljubavi, PGP RTB 1982)

09.   Dead Kennedys – Kill The Poor (Kill ThePoor, Cherry Red 1980)

10.   Swans –New Mind (NewMind, Product Inc 1987)

11.   Bill Fay- Be at the Peace with to Yourself(Life is People, Dead Oceans 2012)

12.   Camera – Ausland (Radiate!, Bureau B 2012)

13.   Kraftwerk – Der Telefon Anruf (Electric Caffe,EMI 1986)

14.   Eliane Radigue –Kyema (Trilogie De La Mort, Experimental Intermedia Doundation 1998)

15.   Karl Bartos –Without A Trace of Emotion ( Off The Record, Bureau B, 2013)

 

Vorwärts(7) Vinyl Williams – Soulgaze

Visoko frekventno hiperinteligentni pop nastao susretom omekšanih Stereolab i Thievery Corporation dok se zagrevaju. Napomena -uslovno rečeno, kada bi morao da opišem uz svu moguću slobodu i široku interpretaciju. Sutra možda nešto drugo! Ovako, samosvojan čovek/band koji je skupljao uticaje i otelotvorio u neki svet koji odbija da bude ovaj savremen ili bilo koji ažuriran po današnjim vrednostima.

Vinyl Williams živi i radi u svetu fantazija, boja, tamo gde prozori možda nisu od čokolade ili marmelade,pre će biti od misli i želja koje isceljuju, oplemenjuju i šire se na svakoga naokolo. šećer nije baš najbolji izbor za zdravlje ljudi, Vinyl to zna-zamenjuje ga ovim afirmacijama. Ko želi da poradi na sebi, nema samo motivaciju nego I disciplinu, evo mu prave prilike da sa ovim prvim lepšim danima dodatno omogući sebi lepši, lagodniji, zdraviji i smisleniji život. Nekad pesma bude podsticaj i dalje se ide sa manje napora…

Naravno da nemam iluziju da će ovo pomeriti svet, ali to nije ni toliko bitno. Svet su uvek, barem za sebe i bližu ili malo širu okolinu pokretali ljudi koje nije interesovalo da podilaze drugima. A pri tome uopšte nisu ni hermetični, ni gordi, ni samozadovoljni. Jednostavno nisu poznati ili prepoznati. Ili nije imao ko da kaže nešto o njima.

Soulgaze je jedan od takvih primera. Znači, Vinyl Williams, LosAngeles, California.

Inače, Single of the Week da ima takve rubrike ovde

https://vinylwilliams.bandcamp.com/album/star-harmony

NevroAtem (06) 22.04.2026

 

 

01.   Haruka Nakamura – Blue(2024)

02.   Tired of Thinking- Hallow (Tired Of Thinking, 24 Seven, 2023)

03.   Dream Zone – star/it’s cold here ( 2022)

04.   Holem-Tundra ( Here & there, InhouseRecords 2025)

05.   Morelocke – A Walk Among The Gates (Clan Destine Records 2018)

06.   Green –House  - Soft Meadow (Six Songs For Invisible Gardens, Leaving Records 2020)

07.   Castle Hearts – Night Lights ( NightLight, Kurate Music Ltd 2023)

08.   You’ll Never Get To Heaven –Still ( Images, Yellow K Records 2017)

09.   Elijah Lee – Dreamy (2018)

10.   Green-house – Far more Other (A Host for All Kinds of Life, Leaving Records 2023)

11.   Omni Gardens –Lucky Rosemary (Golden Pear, Moon Glyph 2023)

12.   Green-House –Desire Path (A Host for All Kinds of Life, Leaving Records 2023)

13.   Aurenth-Green to Blue (Green To Blue EP, 2023)

14.   Green-house –Everything is Okay (A Host for All Kinds of Life, Leaving Records 2023)

15.   Chris Petra- Forever More (Forevermore 2022)

Vorwärts(6) Mogwai –Pale Vegan Hip Pain

Kažu da Stuart Braithwaite ima objašnjenje za svaki naziv albuma ili pesme,voleo bih da se to negde publikuje. Zato što sam o ovom albumu (Bad Fire), to jest preko jedne pesme već pisao, ne znači da neću još nesto da kažem. Album ne prestaje da oduševljava. Kao i ostala Mogwai izdanja.

Ova pesma nudi plodno tlo za neku muziku koja svetli neku francusku egzistencijalističku dramu ili italijansku introspekciju od onomad kada je gledanje takvih filmova bio ispit iz strpljenja i otpor i odupiranje lošim mislima.Muka koja se gledala zbog muzike u pozadini. Sentimentalne,iracionalne, uznemirujuće, kontemplativne….šta god!

Verovatno i sigurno grešim, možebiti i zbog Morikoneovskih gitara, ali ovo samo govori koliko je Mogwai muzika inspirativna,iz nje klija čežnja čak i kada je čujete po ko zna koji put,a probudi vam neku sasvim stotu asocijaciju od predjašnje. Blago današnje rok muzike, kakva god da je!

Cenim da neko ko čita ovaj blog zna ko su, šta su i kako zvuče Mogwai. Ali jednostavno neke se stvari moraju reći iznova i iznova.Tako se mozak šteluje na pozitivno, a on preko sinapsi i neurona stvara nove navike koje vas unapredjuju, menjaju, vi menjate nekog pored vas I lanac pozitivnih štelovanja ulazi u protokol. E, zato treba Mogwai stalno slušati. I moram da kažem da su mi u pameti kada slušam Mogwai, oni čuveni Rilkeovi stihovi - “Meni je dom medj danom I med snom”

 

https://mogwai.bandcamp.com/track/pale-vegan-hip-pain

NevroAtem (05) 19.04.2026

 

01.   Still Corners – Black Lagoon ( Slow Air, Wrecking Light 2018)

02.   Ian Dury – Wake Up and Make love with me (Wake Up and makelove with me, Stiff Records 1978)

03.   Cocteau Twins – Tinderbox ( of a heart) (Head Over Heels, 4AD 1983)

04.   Cocteau Twins – In Our Angehood ) (Head Over Heels, 4AD 1983)

05.   Cocxteau Twins – Bluebeard (Bluebeard, Fontana Records 1994)

06.   This Mortal Coil – Kangaroo (Kangaroo, 4AD 1984)

07.   The Godfathers-Cause I Said So (Cause I Said So, Epic 1988)

08.   Iggy Pop – Lust for Life (Lust For Life, RCA 1977)

09.   Goldfrapp – Strict Machine (Strict machine, Mute 2004)

10.   The Ramones – We Want Airwaves (We Want Airwaves, Sire 1981)

11.   The Blue Nile – Happiness (Happiness, Warner Brothers 1996)

12.   Clan of Xymox – Back Door (Medusa, 4AD 1986)

13.   The Sound –Winning (From The Lions Mouth, Korova Records 1981)

14.   Bauhaus – Bela Lugosi’s Dead(Bela Lugosi’s Dead, Small Wonder Records 1979)

15.   The Smiths – The Queen is Dead (The Queen Is Dead, Rough Trade 1986 )

Vorwärts(5) Black Beach – Mail Thief

Bas vodi do lenje naracije koju je izmislio Mark.E. Smith.. Tenzija raste, fizički je vidljiva, ostavlja ožiljke, grebe, zaobilazi odbrambene mehanizme i inhibitori nagoveštavaju slabost, neće moći da se odupru, svakako. A i što bi? Ovo jeste potrebno, inspiriše, pomera žiroskope, hvata se balans nekako, ne iz prve i traži pogodno mesto za prizemljenje, posle se zapitate-a zašto?

Zato što ovakve ”neprijatnosti “navode na otpor, borbu. Jedna od svrha ovakvih bendova je da protiv terora umivenog i nasilno lepog i prijatnog iznedri podsticajno, a to donosi zadovoljstvo, a zadovoljstvo donosi ispunjenost, a ispunjenost pojačava glad za lepim, nežnim i kulturnim. I tako je odvajkada bilo,za pametne i razumne i otvorene.

Black Beach nisu Britanci, iz Bostona su. Trio koji ne liči na Pixiese, ostale pesme otkrivaju uzore kao što su The Birthday Party, Jesus Lizard u ini, i to po defaultu zahteva pažnju. Nisu na prvu loptu, što garantuje duže druženje sto je jako dobro. Duh Tracyja Pewa je u nekim pesmama dominantnan, Rowland S. Howard je pre asocijacija nego Cave i meni bi u jednom tekstu pominjanje MES i Tracyja Pewa I R.S. Howarda bilo moranje. Mogao bi još toga da navodim,ali to bi bila besramna kradja vremena, odrednice su tu, dalje možete sami… Gde ima volje, izgovori postaju smešni!

https://href.li/?https://blackbeachma.bandcamp.com/album/mail-thief