NevroArgumenti(02) 16.08.2026

 

           

01.   Crass – Do They Owe Us A Living? (Do They Owe Us A Living? One Little Indian 2018)

02.   New Order -1963 (True Faith / 1963, Factory Records 1987)

03.   Arsen dedic – Ostrvo cveca, ostrvo snova (Ostrvo Cveća - Ostrvo Snova, Jugoton 1970)

04.   Suede –Europe is our Playground (Sci-Fi Lullabies, Nude Records 1997)

05.   Tuxedomoon – Some guys (Holy Wars, Cramboy 1985)

06.   Patti Smith – Pissing in the river (Pissing In The River, Arista 1976)

07.   Godspeed You!Black Emporer – Dead Flag Blues (F# A# ∞, Kranky 1998)

08.   Eluvium –Static nocturne (Static Nocturne, Watership Sounds 2010)

09.   The Creatures –Ice House (Feast, Polydor/Wonderland 1991)

10.   Spandau Ballet- Pharaoh (Diamond, Chrysalis1982)

11.   Siouxsie and the Banshees-Kiss Them From Me ( Kiss them For Me, Polydor/Wonderland 1001)

12.   Cockney Rebel – Make me Smile (Make Me Smile (Come Up And See Me) EMI 1975)

13.   Macbeth – Help Me Lift You Up (feat Gordon Sharp) (Various Volume 5, V5CD, Five 1992)

14.   Godspeed You!Black Emporer – East Hastings ( F# A# ∞, Kranky 1998)

15.   The Swans- Oxygen (Oxygen, Young God Records 2014 )

 

(Rückwärts 17) Mojave 3 – She Broke You So Softly

Reizdanje kompletnog opusa Mojave 3 me je nateralo da sve albume ponovo opsesivno preslušam  vizitiram Palatu Sećanja i tamo , na licu mesta proverim šta je zaista ostalo. Ima toga dosta i vise od onomad (sazrelo se) isplivali sunovi momenti i veoma, veoma sam zahvalan na tome, tu lezi tajna stalnog preslušavanje starih favorita, Kazu da se vreme promenilo i ubrzalo i drugačije se percepcira, isto tako je i sa pločama, nekako drugačije zvuče, ritam im je drugačiji, izoštreniji su detalji, kao da ih ranije nije bilo i kao da prosto hvataju i govore-kako nisi već primetio? Izabrao sam album Excuses for Travellers, jerbo nemam omiljeni Mojave 3 album-svi su dragi, ali svakako prvi ima posebno mesto u srcu (nije ovaj!), razlog je prozaičan. Uvek sam mislio da je Slowdive trebao da bude na 4AD i transfer na omiljenu etiketu sam doziveo kao da se neko drag i blizak konačno skucio na pravi i zasluzen način. Ali I posle toga sam sa paznjom pomalo obazrivo slusao albume, puštao ih lagano da me obuzimaju (išlo je sporije naravno nego sa Slowdive, koji su me iz prve obrlili),nisam mogao baš da prihvatim činjenicu da su mi nekad išli predaleko u proslost koju smo mi kao klinci odrasli na punku ili post punku ili nju vejvu dozivljavali kao odavanje počasti uzorima protiv kojih smo”kao bili” po defaultu. Ali, sad je situacija drugačija. I dalje ne slušam tu vrstu muziku, ali poštujem i shvatam kao dobrodošle sve te uticaje od onomad.Na kraju, muzika je ili dobra ili loša i postojala je i pre naše inicijacije. 

Iz sve te gomile u ovom trenutku She Broke So Softly je isplivala kao tihi favorit. šaputava, empatična ili kao i uvek u rokenrolu oprezna prema onome sto bi u idealima trebalo da traje večno, pogadja u metu jednom rečju.Pokušava da da utehu, ali upozorava i jača dragog prijatelja kome se Halstead obraća. Moguće je da je to razgovor ispred ogledala, ko će to znati, ali pesma je takva da trazi još i svaki put se trudi da ojača povredjenog. Da neko ne pomisli na nešto pogrešno, ljubavna pesmai problematika koja je prati je u pitanju. Mojave 3 jesu takav band. Tamo gde je sonika i kosmička razvučenost Slowdive bila smeštena u ordinarni zivot i time ga podizala i ohrabrivala da ekstatično ponudi svetu svoje emocije koje će ih smestiti na pravo mesto, Mojave 3 su razgovori i ispovesti , nekad jedva čujne ali direktne i jasne, nisu da ih svako čuje,više deljenje tajni ili sumnji. I zato će biti večno aktuelne ili reciklirani, jer ljubav I odnosi su takvi. Muzika sve to ojačava, I danas Mojave 3 zvuče pozeljnije nego ranije. Malo bolne ranjivosti i napukle iskrenosti u ovakvom svetu je dobrodošlo. A njihova neznost i suptilnost ne gube vremenom, naprotiv. Ovaj izdavački poduhvat 4AD ništa nije oduzeo pesmama, naprotiv…!

 https://mojave3.bandcamp.com/track/she-broke-you-so-softly-2026-remaster

NevroDecoder (06) 31.07.2026

 

 

01.   Big Black-Kerosene ( Songs About Fucking, Touch and Go 1987)

02.   Luna – Metropolis (Hokej Klub Virginitas, Ding Dong Records 1988)

03.   Kate Bush – Running Up That Hill (Running Up That Hill, EMI 1985)

04.   Slade – Cum On Feel The Noize (Cum on Feel The Noize, Polydor 1973)

05.   Sonic Youth –Kool Thing (Kool Thing , Geffen 1990 )

06.   Joy Division – Atmosphere (Atmosphere, Factory Records)

07.   The Birthday Party – Blast Off (Junkyard, 4AD 1982)

08.   U.S.Girls- Junkyard (Bills & Aches & Blues, 4AD 2021)

09.   The Glove – Punish Me With Kisses (Punish me With Kisses, Polydor 1983)

10.   Kristin Hersch – A Loon (Strings, 4AD 1994)

11.   Electronic – Getting Away With It (Getting Away With It , Factory 1989)

12.   The Other Two – Selfish (Selfish, London Records1993)

13.   Savages – Fuckers (Fuckers / Dream Baby Dream, Matador 2914)

14.   The National – Conversation 16 (High Violet, 4AD 2010)

15.   Moondog –Cosmic Meditation (Elpms, Kopf 1991)

(nevrorecovery) For Breakfast- Longer Than Spring (Samostalno Izdanje 2026)

 

Slučajan odabir, omot mi je izgledao kao za band koji ne mari šta će ko da misli, pa sam pročitao par recenzija. činjenica da je recenzent poredio njihovu muziku sa bandovima kao što su Sigur Ros ili recimo Steveom Reichom me je poćerala dalje uz planinu do njihovog Bandcampa gde je poredjenje išlo i do Do Make Say Think, Talk Talk, Bardo Pondo pa sve do folk legendi Pentangle i to je samo izrodilo zapovest da ovo mora da se proveri. Moj doušnik preko par granica mi je nakon razmene informacija rekao da je iz njegove Wire agende album na čekanju za proveru. Proces je mogao da počne!

Zaključak je sledeci - ultra zanimljiva muzika skupine koja je pod uticajem svega i svačega, ali se takodje vidi da ih interesuje da sve to bude na kraju njihova vizija i da je to na prvom mestu. Na nekim mestima zvuče skoro kao u tehnikoloru (naslovna numera), negde su poprilično hermetično zavodljivi i ne odstupaju od toga. U postavi su i flauta  saksofon ima i klarineta ( sekciju zovu Borkestra) i ko zna čega još, image je najbliži onom principu ”baš nas briga”, ali ne napadni i ekscentrični.

Nazad na muziku - ima krešenda, dopadljivih pasaža koji dodiruju prog rock i imam utisak da bi bili još slobodniji da su samo poželili. Ukratko, sjajna ploča za istraživanje i uživanje. Nema potrebe da kažem da ovo nije album za instantno slušanje, mada mi se odmah dopao, vec za dugotrajno prevrtanje, zagledanje, a ti su najbolji. U mladosti sam imao otpor prema albumima koji su recimo odskakali od žanrova, sad tek vidim koliko su ti bandovi bili muzički prozorljivi I pametni. Zato bih recimo mogao da preporučim ljduima koji su slusali Haustor ili Lačni Franz (kod nas) ili u britanskom nju vejvu neke slobodnije bandove koji su odbacivali punk kostime, ali i štovali britansku art scenu koju je Virgin gurao pre punka, Opet, naslovna stvar zvuči kao da su Tarnation ili Walkabouts iz ruralne Engleske. Što ih gura u najrazličitija nabrajanja, a nema ni vremena ni potrebe.

Inače band je iz Londona, predvodi ih pevačica Maya Harrison koja se dugo borila sa bolešću i to ju je očito osnažilo (zena peva iz grla svom snagom, onom suptilnom snagom) da se upusti u beskompromisno angažovanje oko muzike, očito je da uživa u svemu ovome. Proverio sam žive snimlke i stvarno bih voleo da ih vidim uživo, da sam u prilici. Ako bih neki album uvrstio u art-rock sekciju to bi bio ovaj! Ovogodišnja lista favorita se širi-pored Seefeel i Boards of Canada, tu su sada i For Breakfast

 

https://forbreakfast.bandcamp.com/album/longer-than-spring

(Nevroplayseed) Holly Wave – Freaks of Nurture ( The Reverberation Appreciation Society 2016)

Izlazak novog albuma Holy Wave me je naterao da proverim citavu diskografiju i mogu da kazem da ih zadnjih nedelju dana slusam uz uzivanje i pokusaj definisanja za mene neceg novog u ponudi. Glad za dobrom muzikom nikada ne prestaje te bez ustezanja kazem da su mi Holy Wave novi band, tj.promakli su onomad i jos nekoliko puta onomad.

Holy Wave su band iz Austina, Texasa i ako bih zaista nekom morao da ih definisem, nesto je najblize psihodelicnom indie rock bandu koji koristi i dreampop i shoegaze i motorik elemente iz raznih epoha. Kada se sve poklopi, zadovoljstvo, relaksacija i kontemplacija(na momente) istovremeno!

Izabrao sam za “prezentaciju” Freaks of Nurture, mogao sam i neki drugi, ali ovaj se trenutno vrti i udaljava od svega sto je trovalo ovoga i proslih dana. Psihodelija sezdesetih koja zamislja psihodeliju osamdesetih ili psihodelija osamdesetih koja bi da utka sto vise od one iz sezdesetih? I to u dvadesetim sledeceg veka !? Nebitno, uzitak je bitan, zadovoljstvo je bitno, iskaz je bitan, podizanje vibracija je bitno, a toga ovde ima taman u dobroj veri.... i meri. Ubace oni pomalo Stereolaba, poneki shoegaze isecak, cak i dreampop razlivenost, poneki zalutali The Cramps pasaz na visokim potpeticama i na tome su napravili prepoznatljivi zvuk. Treba vremena, ali nema vise sta da se ceprka. Leto je, vreme za neke druge stvari uz slusanje muzike. Enjoy yourself, uvek je pravo vreme za to! Holy Wave neka sviraju u pozadini, daju razlog za bolji dan, svakako!

 

https://holywave.bandcamp.com/album/freaks-of-nurture

NevroDecoder (05) 21.07.2026

 

 

01.   Guenter Schlienz – Sardinia 2 (The Sardinian Tapes, Earth Mantra 2010)

02.   Jannick Shou – Fabrik (Fabrik, Experimedia 2015)

03.   Sadon – Shame on Board (Earth, BLWBCK 2013)

04.   Echo and the Bunnymen – Brussels is Haunted ( Apples for Isaac 2026)

05.   Nick Cave and the Bad Seeds – Jesus Alone ( Skeleton Trees, Bad Seed Ltd 2016)

06.   Arab Strap – Glamour Magick ( Rock Action Records 2026)

07.   Swans –To be kind(primaverasound 2023) ( To be Kind, Young God Records 2014)

08.   The Wolfgang Press – I am the crime ( Standing Up Straight, 4AD 1986)

09.   Psychic TV- Roman P (The Magickal Mystery D Tour E.P. - Good Vibrations + Roman P., Temple Records 1986)

10.   Psychic TV – Good Vibrations (The Magickal Mystery D Tour E.P. - Good Vibrations + Roman P., Temple Records 1986)

11.   Sonic Youth – Disaapearer (Disappearer EP, Geffen 1990)

12.   Sigur Ros – Isjaki (Kveikur, XL Recordings 2013)

13.   Sundrugs – You know that place (Hidden Scenes, BLWBCK 2013)

14.   Pigbag – Papa’s got a new brand pigbag (Papa's Got A Brand New Pigbag, Y records 1081)

15.   U2 – A Sort of Homecoming ( The Unforgettable Fire, Island 1984)

(Vorwärts 15) Echo and the Bunnymen – Brussels Is Haunted

 

Zaista, ali zaista mi ni na kraj pameti nije bila pomisao da će se Bunnymeni diskografski vratiti (sem kompilacija ili proverenom formulom sa sporadičnim live albumima) i bio bih sasvim spokojan Itom činjenicom, mada informacija o njima nije manjkalo-da besomučno sviraju, nekad dobro, nekad ne baš dobro, a nekad kažu fenomenalno, nekad da McCullochov glas ne izdrži ceo set i verujem svima koji to pišu. Zato me zaprepanjila najava novog albuma, a par objava ispod je bio link za novi video za nešto sto bih se usudio da nazovem u današnje vreme virtuelni pilot singl. šteta što više ne postoje EP-ijevi, Bunnymeni su imali običaj da neke od jačih stvari sakriju za posvećenike baš tamo, ali i ovakav(?) format je zahvaljujući ovoj pesmi pogodio vibracije onih pravih Bunnymen ljudi! Ipak me kopka, da li bi u ovakvoj diskografskoj konstelaciji dozvolili sebi neke pop eksperimente levo od pop-centra!?

Brussels Are Haunted su Bunnymen by numbers i to je fenomenalna stvar. U odnosu na onu prvu, inicijalnu fazu, svakako je mekše i lakše svarljivo, ali upravo nisam samo ja žudeo za nečim ovakvim, sudeći po razmeni mišljenja sa ispisnicima i onim mladjim. U staro vreme ovo bi bio pravi punokrvni radijski singl koji nosi pravu pesmu i koja ume da ponese i oduševi i pronadje neku energiju za koju nismo ni znali da je još uvek prisutna u pop svetu. Naravno, te energije ne bi bilo, možebiti ni prepoznata bez one stare sa kojom smo slušali stare Bunnymen ploče. Will Sergeant zagolica uz par trikova i nagoveštaja unikatnom kreativnošću i pokaže ko je medju najboljim gitaristima ne samo post punka. Na njihovom youtube kanalu imate par kratkih spotova gde čovek onako, praktično u prolazu pokaze svoju genijalnost.

Sada čekamo album enigmatičnog imena (Apples for Isaac), u gomili komentara vidim da se fanovi opet osvrću na nerazumljivu McCullochovu liriku-ne znaju da li su to duboke misli ili samo Ianov marifetluk, ali tko mari? To znači da je Ian u formi, najbolji trenuci u lirici su se uvek cinili enigmatičnim i veli nam da mu vreme kogniciju i kreaciju nije nagrizlo. Ostaje samo da se ne razočaramo albumom, a meni bi ovaj nivo bio dovoljan. Nema nikog od nas ko nije barem jednom pomislio da nema banda kao sto su Bunnymeni (barem u vreme prva četiri albuma). Brussels, da se ne lažemo pripada ipak onoj mekšoj, popičnijoj eri posle ta cetiri albuma ( ako bih morao da biram stavio bih ga na peti, istoimeni ili Siberiu ili Evergreen, recimo), ali posle pola tuceta slušanja to nikoga ne zanima, crv je već u uhu i ne želi da izadje. Posle toga ništa nije potrebno jos neko vreme. Lepo je sve ovo oko ove pesme, čak je spot napravljen kao nekad ( animiran) sa Ianom nacrtanim kao teeenagerom I sve je kao nekad na pravom mestu. žmureći možemo da se vratimo na staro mesto, iako je razmešten novi mobilijar u medjuvremenu. EATB su za razliku od onoga albuma sa tugaljivim masakriranjem starih favorita, sad prošlost iskoristili na pravi način setivši se prvog koncerta van Engleske (Plan k, Brisel). Shvatili su da je zivot dragocen, da vredi u svakom času, načinili uslugu i nama i njima. što bi oni sami rekli malo modifikovano-pronasli su negde zatureni groove i poslužili nas uz napomenu da se ne ustežemo.

I ono što Bunnymeni naglasavaju, bubnjeve ovde svira rahmetli Blondie čovek Clem Burke i po informacijama ovaj Bunnymen poduhvat je ono što je radio kao konačnu kreaciju na ovoj planeti. Prepuno nostalgije u ovoj pesmi, ali uz izobilje motiva da se ubuduce s vremena na vreme kad ima razloga prepustimo Bunnymen volji!

Long Live The Bunnymen!