Vorwärts(4) deary –Alfie

Neko bi rekao da nije teško pisati o novom albumu deary. Očito imaju izgradjene likove u glavi za svoju prezentaciju, preovladjuju CocteauTwins-posebno album Heavan or Las Vegas, ali nisu stvari tako jednostavne.Uvek postoji težnja da se to iskoristi i u sebi iskopa nešto da ih dodatno definiše i motiviše da daju lični pečat. I uspeva im. deary su tako u svoju muziku utkali soničnost i sveukupno ubrzanje koje je doneo novi vek, a pri tom po svom nahodjenju zadrzali eteričnost i poetičnost uzora. Uostalom, album je izašao na etiketi Bella Union koju vodi ex CocteauTwin gdin.Simon Raymonde kome su puna usta hvale o bandu i izdanju.deary su dobra miraždika!

Jesu deary i pored svog oslanjanja na već opservirano, ipak prepoznatljivi posle nekoliko izdanja,njihova vazdušastost i fragilnost je maltene pobuna u današnjem svetu punom prljavštine, moralne i one materijalne, zlomisli i svakojakih psina.Lepota će spasiti svet,a to može jedino ako se ovako otvoreno suprotstavi navedenom, tada sve dobija smisao.Nije potrebno samo stajati na terenui i ispunjavati kvotu i zauzimati mesto.

Moj favorit sa ploce je Alfie, koja dokazuje autentičnu slojevitost banda i smisao za pre-kombinacije i nadam se da će buduća izdanja da idu još dalje u tome. Prava mala oaza… ( svako nek doda po svojoj volji mesto…!)

Sve je praćeno sjajnim video spotom i konačno se osećam kao nekada kada je sve vezano za muziku imalo red, a nije instantno tražilo da jurimo bezglavo, a pri tom se javlja nusefekat da uz gubljenje tradicije slušanja muzike gubimo i deo nas. deary jesu savremeni band, ali sa pločom koja jeste odmorište u panoramskom pogledu, koji se pretvara u duži ostanak nego što je planirano. U jednom trenutku gitare upumpavaju na najjače odvrnuto nezagadjeni vazduh u nasa odavno naviknuta pluća na zagadjenje I uz napor na nenaviknust-prija! Vremena jesu takva, vremena je sve manje, naslova sve više, a nekad je svaka ploča istraživana bez prethodnog gledanja na sat i oduzimanje od sopstvenog vremena. Ova jeste jedna od takvih.

https://deary.bandcamp.com/track/alfie

NevroAtem (04) 13.04.2026

 

 

01.   Loop – Halo (Sonancy, Reaktor 2022)

02.   Luna – Povratak (Nestvarne Stvari, Helidon 1984)

03.   Cocteau Twins- Musette and Drums live (Head Over Heels, 4AD 1983)

04.   Field Rotation – Regenzeit II (Regenzeit, Denovali Records 2011)

05.   Wire – Two People in the Room ( 154, Harvest 1979)

06.   Nick Cave and the Bad Seeds – Mermaids (Push The Sky Away, Bad Seed Ltd. 2013)

07.   Rowland s. Howard –Exit Everything (Teenage Snuff Movie, Mute 2000)

08.   Brendan Perry – Voyage of Brann (Eye of the Hunter, 4AD 1999)

09.   Madness-Never Knew your name (Never Knew Your Name, CookingVinyl 2012)

10.   John Grant – Pale Green Ghost (Pale Green Ghost, Bella Union 2013)

11.   Noel Galagher’s High Flying Birds – Pretty Boy ( Robert Smith ReMix) ( Council Skies, Sour Mash 2023)

12.   Roisin Murphy – Overpowered (Overpowered, EMI 2007)

13.   Arsen Dedic – Amigo (Na zlu putu, Croatia Records 2004)

14.   Fanny Kaplan–Smeh (Fanny Kaplan, Inflammable Material 2016)

15.   Seefeel –Until Now ( Warp 2016)

Vorwärts (3) Sankt Otten (feat Klaus Tiehe ) Tanz das Kraut

Retro suplementi; sekvenceri, anologni sintisajzeri,zvuk koji se najbolje izvlači iz tranzistora ( nema greške) i zarazna melodija. Asocira na Kraftwerk, ali nema veze. Ovo je lekovito tako da ništa ne kvari ugodjaj, pa čak i privremena vrtoglavica od hodanja unazad. Refren nudi Gerovital, noge koje su mladje pola zivota, glava je fala Bogu još uvek ista, ali pametnija i draga muzika je ponovo tu, mada nikada nije ni odlazila uprkos zastrašujućoj ponudi besmisla preko muzičkih instrumenata i diskografske industrije. Barem ova koju smo voleli pre pola veka. Otten u pesmi nabrajaju junake kraut rocka,a kraut rock je moja prva ljubav, Can ploča Soon over Babaluma mi je promenila diskografski i u širem smislu život (Da, muzika je tako važna, čitali ste Ničea) i otad ništa više nije isto. Tako je moralo da bude,

Da ne bude nefer igre prema njima, Sankt Otten su duo iz Osnabrücka u Germaniji. Rade za Denovali Records koja ima mnogo toga lepog na etiketi, pa se i Zauberquelle pomalo onomad bavio njihovim izdanjima, tako da ništa novo, sem ažuriranog zaključka da je kvalitet i etikete i dua i dalje visok, ovako neposredno.

Dance , dance to the( kraut) radio!

https://sankt-otten.bandcamp.com/album/tanz-das-kraut

NevroAtem (03) 09.04.2026

 

 

01.   Bill Fay – Jesus, etc

02.   Can- Bring me Coffee or Tea

03.   Sparks – This Town Ain’t Big Enough for Two of Us

04.   R.Beny – Novation Peak

05.   Johann Johannsson – Krokodill

06.   Johann Johannsson –Sun Gone Dim

07.   Peter Hook and The Light –Love Will Tear Us Apart

08.   Breathless – Please be happy

09.   The Ministry of Wolves –Rumpelstiltskin

10.   Filthy Huns – Infinite Ride

11.  Alva Noto/William Basinski/Martin L.Gore –Subterraneans

12.   Yard – Big Shoes

13.   Cocteau Twins- Pearly’s Dewdrops Drop

14.   Echo and the Bunnymen- Stars are Stars

15.   Vangelis – 12 O’ Clock

Vorwärts(2) The Clockworks – Best Days

 

Često razmišljam kako je bilo lekovito slušati radio i nove pesme, nekad i cele albume. Čovek nije ništa znao o bandu ili pesmi – bilo je jedan na jedan, poštenje pre svega, ili ti se svidja ili ne. Ovako, hiporprodukcija nas navodi da li sami vladamo našim sledećim koracima i mišljeniima, a odgovor je da očito to nije tako. Naleteo sam na recenziju The Clockworks albuma, puno reči, a nisam mogao uopšte da stvorim sliku o onome šta se nalazi na albumu. Zato sam rešio da imitiram radio, nasao sam na Youtubeu njihov kanal pustio ga kao radio i pustio, pa šta bude. Algoritam je mešao nove pesme i stare, tako da sam stekao neki utisak, koji je možda ispravan, možda i ne.

Po spotovima (dalje sam se informisao) reč je o očito bandu iz Irske stacioniranim u Londonu, kritika i mediji su im naklonjeni ( nije to nikako loša stvar!), koji zvuče kao pripitomljeni Franz Ferdinand (ili bar polufabrikat), dodatno raznežen time sto zvuče kao novogeneracijski post punk indie band preko kanala. Nema greške da je sa tih prostora. Nisam bio fan Franz Ferdinanda, ali nikada nisam imao ništa protiv njih. Pojavili su se u trenutku pogodnom da usmere nove generacije ka njihovim idolima i tako učine nešto bolje za svet. Nekim sledećim koracima ili bandovima nastalim pod njihovim uticajem. Prepoznavao sam mnogo toga u zvuku FF, to je za mene bila mana, zeleo sam jači odmak, mada je muzika bila jako dobro osmišljena i odsvirana. Njihova ili moja greška, nije ni bitno.

Clockworks su mi prvo zvučali kao dobar band za relaksaciju posle posla-čak poželjan za prvih sat vremena vraćanja u zonu komfora, kada rešim da se ne naprezem, ali kako je album odmicao, počeo je da bude nesto više od toga. Video sam po mnogim spotovima i snimcima da imaju lepo sledbeništvo, koje im je verovatno za sada dovoljno, a da li će vremenom narasti - vreme će pokazati. Iza sebe vidim imaju V2 etiketu, bili su support Johnnyju Marru, znači da su ipak u prednosti u odnosu na druge indie bandove. Best Days mi se najviše dopala na prvih par slušanja i evo da je preporučim ovde, možda ima još nekoga ko se slično bavi muzikom. Posle sam se dodatno informisao i shvatio da sam što kažu klinci “random” uhvatio jedan od najvećih live favorita banda. Nikada nije zgorega podeliti nešto prijatno. Band za praćenje, čisto radi pop kulture, ako vam se ovo ne dopadne. Možebiti ovo jednoga dana bude neko raspoznatljivo ime.

NevroAtem (02) 05.04.2026

 

01.   PIL- Albatross(Metal Box, Virgin 1979)

02.   The Cure – Foolish Arrangement (Wish 30th Anniversary, Fiction 2022)

03.   Antonio Carlos Jobim – Meditation(Meditation , Verve 1963)

04.   Magazine – Definitive Gaze (Real Life, Virgin 1978)

05.   OM- Sinai (Advaitic Songs, Drag City 2012)

06.   Emeralds – Just To Feel Anything (Just To Feel Anything ,Editions Mego2012)

07.   Even As We Speak –Bizzare Love Triangle (Sarah Records)

08.   Death and Vanilla-Cul de sac (Death And Vanilla, Hands In The Dark 2012)

09.   Death and Vanilla-Vampyr (Vampyr, Fire Records 2017)

10.   Death and Vanilla – From Above ( From Above, Fire Records 2016)

11.   Mono – Are you there? (You Are There, Temporary Residence Limited 2006)

12.   The Jam – David Watts (David Watts, Polydor 1978)

13.   July Skies – Countryside of 1939 (The English Cold, Caroline True Records 2017 )

14.   Can – Vitamin C (Vitamin C, United Artists 1972)

15.   Heidi Berry – Northshore Train (Below The Waves, Creation 1989)

(Rückwärts14)Buzcocks – Sixteen Again

 

Obozavam sinhronicitete. Nesto sam citao i neko se bavio van punk aktivnostima i sklonostima Petea Shelleya iz Buzzcoks i posle par minuta sam otvorio sajt ( nisam ga ranije posecivao!) gde sam saznao da se tamo prodaje knjiga upravo o Peteu Shelleyu. Tu nema razmisljanja, samo vizitiranje budjelara i revizija finansijske konstrukcije,akrobacije i amputiranje nekih tada vec sekundarnih potreba i posle par dana grebao sam noktima artiju-volim taj zvuk i osecaj, to je jedan od rituala kada je stampa u pitanju.

Buzzcocks su generalno jedan od mojih najdrazih sastava, a njihova prva tri albuma neka od omiljenih mesta za boravljenje tokom odrastanja. Nema tu tajne,najviseje pustan Love Bites za koga nemam reci da ga dovoljno nahvalim, a na njemu je moj favorit Sixteen Again. Secam se da sam dok sam cekao plocu iz Engleske ( cuveni Cob Records, instant sifra za nas koji koracamo kroz muziku vec dugo) na kaseti imao ovu pesmu snimljenu na nekoj od emisija Slobe Konjevica ( Vibracije ili Parada Albuma?) sa usnimljenim njegovim glasom kako odjavljuje pesmu. Kao da je bilo pre par dana!. Vracao sam je nebrojeno puta. Shelley u knjizi o svakoj pesmi prica posebno, ali ono sto je meni zanimljivo je njegovo uporno spominjanje Martina Rushenta kao producenta i srodnu dusu (zove ga cak i petim Buzcocksom) i slobodom koju su uspeli da izbore kod velike etikete (United Artists) i u tom kontekstu je kao cimere sa etikete spominjao The Stranglers. Rushent je radio i sa The Stranglers kao producent. Po prvi put, mada i posle toliko vremena znam svaku sekundu pesme, sam primetio neke slicne elemente izmedju ove pesme i zvuka The Stranglersa.

Sixteen Again , nije nekakva pesma , vec sonicni oblak koji je kao neki mocni duh tog doba izleteo iz zvucnika I usisao me, dok su Buzzcocks pevali o kultnih 16 koje su nekako bile i ostale opste mesto raskrsca. Shelley je u knjizi rekao par reci, prosto je preleteo preko nje, samo je spomenuo da je Sixteen Again mogla da bude singl umesto Ever Fallen In Love. Tako da neki oreol misterioznosti, kako je uopste taj mladalacki duh tako volsebno prenesen u rilne i nekako mi je sve postalo jos bliskije i milije posle toliko decenija, kao da smo i tad Iisad bliski prijatelji, i da ce tako ostati zauvek. Mnogi ce razumeti to.