(Vorwärts 15) Echo and the Bunnymen – Brussels Are Haunted

 

Zaista, ali zaista mi ni na kraj pameti nije bila pomisao da će se Bunnymeni diskografski vratiti (sem kompilacija ili proverenom formulom sa sporadičnim live albumima) i bio bih sasvim spokojan Itom činjenicom, mada informacija o njima nije manjkalo-da besomučno sviraju, nekad dobro, nekad ne baš dobro, a nekad kažu fenomenalno, nekad da McCullochov glas ne izdrži ceo set i verujem svima koji to pišu. Zato me zaprepanjila najava novog albuma, a par objava ispod je bio link za novi video za nešto sto bih se usudio da nazovem u današnje vreme virtuelni pilot singl. šteta što više ne postoje EP-ijevi, Bunnymeni su imali običaj da neke od jačih stvari sakriju za posvećenike baš tamo, ali i ovakav(?) format je zahvaljujući ovoj pesmi pogodio vibracije onih pravih Bunnymen ljudi! Ipak me kopka, da li bi u ovakvoj diskografskoj konstelaciji dozvolili sebi neke pop eksperimente levo od pop-centra!?

Brussels Are Haunted su Bunnymen by numbers i to je fenomenalna stvar. U odnosu na onu prvu, inicijalnu fazu, svakako je mekše i lakše svarljivo, ali upravo nisam samo ja žudeo za nečim ovakvim, sudeći po razmeni mišljenja sa ispisnicima i onim mladjim. U staro vreme ovo bi bio pravi punokrvni radijski singl koji nosi pravu pesmu i koja ume da ponese i oduševi i pronadje neku energiju za koju nismo ni znali da je još uvek prisutna u pop svetu. Naravno, te energije ne bi bilo, možebiti ni prepoznata bez one stare sa kojom smo slušali stare Bunnymen ploče. Will Sergeant zagolica uz par trikova i nagoveštaja unikatnom kreativnošću i pokaže ko je medju najboljim gitaristima ne samo post punka. Na njihovom youtube kanalu imate par kratkih spotova gde čovek onako, praktično u prolazu pokaze svoju genijalnost.

Sada čekamo album enigmatičnog imena (Apples for Isaac), u gomili komentara vidim da se fanovi opet osvrću na nerazumljivu McCullochovu liriku-ne znaju da li su to duboke misli ili samo Ianov marifetluk, ali tko mari? To znači da je Ian u formi, najbolji trenuci u lirici su se uvek cinili enigmatičnim i veli nam da mu vreme kogniciju i kreaciju nije nagrizlo. Ostaje samo da se ne razočaramo albumom, a meni bi ovaj nivo bio dovoljan. Nema nikog od nas ko nije barem jednom pomislio da nema banda kao sto su Bunnymeni (barem u vreme prva četiri albuma). Brussels, da se ne lažemo pripada ipak onoj mekšoj, popičnijoj eri posle ta cetiri albuma ( ako bih morao da biram stavio bih ga na peti, istoimeni ili Siberiu ili Evergreen, recimo), ali posle pola tuceta slušanja to nikoga ne zanima, crv je već u uhu i ne želi da izadje. Posle toga ništa nije potrebno jos neko vreme. Lepo je sve ovo oko ove pesme, čak je spot napravljen kao nekad ( animiran) sa Ianom nacrtanim kao teeenagerom I sve je kao nekad na pravom mestu. žmureći možemo da se vratimo na staro mesto, iako je razmešten novi mobilijar u medjuvremenu. EATB su za razliku od onoga albuma sa tugaljivim masakriranjem starih favorita, sad prošlost iskoristili na pravi način setivši se prvog koncerta van Engleske (Plan k, Brisel). Shvatili su da je zivot dragocen, da vredi u svakom času, načinili uslugu i nama i njima. što bi oni sami rekli malo modifikovano-pronasli su negde zatureni groove i poslužili nas uz napomenu da se ne ustežemo.

I ono što Bunnymeni naglasavaju, bubnjeve ovde svira rahmetli Blondie čovek Clem Burke i po informacijama ovaj Bunnymen poduhvat je ono što je radio kao konačnu kreaciju na ovoj planeti. Prepuno nostalgije u ovoj pesmi, ali uz izobilje motiva da se ubuduce s vremena na vreme kad ima razloga prepustimo Bunnymen volji!

Long Live The Bunnymen!

NevroDecoder (04) 18.07.2026

 

 

 

01.   Low Roar – Friends Make Garbage ( Low Roar, Tonequake Records 2011 )

02.   Holy Wave – s3.u.in/HAL ( I’m DADA,Suicide Squeeze Records 2026)

03.   Holy Wave – Habibi (Adult Fear, The Reverberation Appreciation Society2018  )

04.   Darksoft – So it Goes ( Greyscale, Spirit Goth 2023)

05.   Atmos Bloom – Everything ( Spirit Goth 2026)

06.   Holy Wave – Sir Isaac Nukem (She Put Seed In My Ear (Freaks of Nurture, The Reverberation Appreciation Society 2016 )

07.   Holy Wave – Star Stamp ( Relax, The Reverberation Appreciation Society 2014 )

08.   Vansire – Filmore County (feat Flour Cry) ( After Filmore County, Spirit Goth 2020)

09.   Cool Heat – Bad Dream ( Nowhere, Spirit Goth 2022)

10.   Grazer – A Wretch Like You ( A Wretch Like You, Spirit Goth 2026)

11.   A Beacon School – Middle of Winter (Yoyo, Grind Select 2023)

12.   The Mirrors – I’ll Stay ( Bandcamp 2021)

13.   Darksoft – Too Little Too Late (Everydayness 2026)

14.   Wild Nothing – Nocturne (Nocturne, Captured Tracks 2012)

15.   Holy Wave – She Put Seed In My Ear (Freaks of Nurture, The Reverberation Appreciation Society 2016  )

(nevrojubilant) Castlebeat- Castlebeat II ( Spirit Goth , 2026)

Castelebeat, naš vrli prijatelj se iznova javlja sa onim što su sa ove strane okeana radili neki dragi ljudi iz Labrador etikete pod raznoraznim imenima. Sav postojeći postpunk/new wave legat osamdesetih on akrobatski izvrće da zvuči baš kao njegov opus posle izvesnog vremena navikavanja i na volšeban način reciklira da uvek do nas sve stiže taze i kao da se još uvek puši i dimi. Ono što je moj utisak, a zaista mislim da se ne varam je da u njegovoj muzici ne tražim nostalgiju, nego ono što mi je nekad davno možebiti promaklo ili jednostavno nisam uspeo da pravilno percipiram, tako da svako opetovanje slušanja izgleda kao otpakivanje bolje prošlosti i čeprkanje po njoj ne bih li od postojećih delova sklopio neku novu zvučnu igračku.

Ovde je Castlebeat najbliži onome sto su New Order radili na Power, Corruption and Lies ili The Cure na Head in The Door, tu počinje kontakt očima i nesumnjivo prija. razuzdana razigranost koja u ovo doba pumpa besomučno krv te ide dalje kako Univerzum toga doba ako se u njega danju ili noću zagledate nalaže i nebitno kakva je aktivnosti, koje su vam godine, misli, navike-mišići koji i dalje nose telo neće da se ukisele, mozak će jos uvek (dokazano) da klije zile i vijugei sinapse i mreže na sve strane i svi srećni i zadovoljni. Barem na trenutke, a prolongiranje je uvek moguće!

I da još jednom podsetim da se iza Castlebeat pseudonima krije Josh Hwang koji je odgovoran za dragocenu etiketu Spirit Goth čija izdanja naravno preporučujem sa i bez dejstva iracionalne vedrine čiji nastanak kod konzumenata sličnih meni , besomučno produkuje!

https://spiritgooth.com

/https://spiritgoth.com/products/sg87-castlebeat-castlebeat-ii

https://castlebeat.bandcamp.com/album/castlebeat-ii

NevroDecoder (03) 14.07.2026

 

 

01. Castlebeat – Garden (Castlebeat II, Spirittgoth 2026)

02. Mary in the Junkyard – Crash Landing (AMF Records 2026)

03. Beth Orton – Otherside (Ground Above, Partisan Records 2026)

04. Pye Corner Audio feat. Ian Rankin - The Breath Of Now (More Songs About The Sun, Sonic Cathedral 2026)

05. Graham Coxon – I Wish ( The Sky is Too High 2026)

06. Mono – Gerbera (Snowdrop, Temporary Residence Limited 2026)

07. Psychic TV – I.C Water ( I.C.Water, Temple Records 1990)

08. Department S – Going Left Right ( Going Left Right, Stiff Records 1981)

09. Marc and The Mambas – Black Heart (Black Heart, Some Bizzare 1983)

10. The Bravery – An Honest Mistake (An Honest Mistake, Loog 2005)

11. The Distractions –Time Goes So Slow (Time Goes So Slow, Factory Records 1979)

12. Sonic Youth- Becuz (Washing Machine, Geffen 1995)

13. The Orb –Baghdad Batteries ( Baghdad Batteries (Orbsessions Volume III), Malicious Damage 2009)

14. Obey Cobra – Ten of Wands (Mwg Drwg, Rocket Recordings 2024)

15. Kitchens of Distinctions – Drive That Fast ( Drive That Fast, One Little Indian 1990)

(nevro(s)cream) Low Roar – Low Roar (Tonequake Records 2011)

Album koji se sluša(o) u jednom pogledu iznad kojeg lebde desetine misli. Kroz glavu mi je pre nekog vremena proletela asocijacija koju sam razvio u sećanje na album, ispunjeno nostalgijom i poželeo sam da proverim utiske. Odmah asocijacija na Island, na estetiku koja je u jačoj I široj perspektivi predvodio Sigur Ros. Sve što je imalo racionalne muzičke veze sa Islandom je bilo proveravano, intuitivno sa dovoljno atributa da na kraju krajeva opravda potrošeno vreme. Ne sećam se kako i šta i zašto, ali znam da je Američki muzicar Ryan Karazija svoj dom zamenio onim islandskim i da je svoje prilagodjavanje koje je verovarno bilo puno nostalgije, navikavanja, cudjenja i ko zna jos čega još preneo krajnje intimno u pesme- nekad sam , nekad uz pomoć prijatelja. Ovaj album nema zvučnih krešenda, oni se sami kao kovitlac iznebuha stvaraju u percepciji primaoca.

Utisak je tada bio sjajan, sećam se da sam album vrteo i vrteo, a sada je “na liniji” drugačiji u smislu u kojem smo i mi drugačiji. Možda napada još više, neke stvari su jasnije, neke jače ogrebu , a pošto ovakvu muziku baš ne srećem toliko često u skorije vreme , sve je nekako melanholično invazivnije i jednostavno rečeno možebiti nelagodnije, ne zato sto je Larazija neprijatno nastrojen, jednostavno svet nam je pokazivao par pokvarenih trikova. Cak i u slučajevima kada umetnici žele da imaju ispovednički ton, moramo da se spremimo za ovo. Zato nema potrebe trošiti reči na ovaj album, neka svako uhvati svoj specifični flow, mozda zvuči i anahrono u odnosu na ono što je u spoljašnjem svetu, ali valja se ponekada osamiti i vratiti sebi na ovaj od mnogih načina. Ovo je deo kursa koji se odvija van naše volje i izbora. Ako ste puni sličnih sokova, naravno,

Kerazija je preminuo 2022, tek sada vidim, smatram da je nešto našlo vremena kroz asocijaciju i sećanje da mi to kaže. Možda zato sada zvuči setnije, ne želim da upotrebim reč tužnije, njegova volja je tada bila izlazak iz ko zna kakve zone komfora i to je još jedan razlog za lično otkrivanje ili ponovno slušanje- kako vam drago. Da je izdata sada, ova ploča bi danas bila u mojih prvih tri albuma godine, opet ću namerno da kažem pored Seefeel i Boards of Canada.

https://en.wikipedia.org/wiki/Ryan_Karazija

https://lowroar.bandcamp.com/track/tonight-tonight-tonight-edit

https://en.wikipedia.org/wiki/Low_Roar_(album)

NevroDecoder (02) 07.07.2026

 

01.     Doublespeak –Back to Nature (Doublespeak, Mute 2026)

02.    The Jesus and Mary Chain – Just like Honey (Psycho Candy, Byanco y Negro 1985)

03.    P.J.Harvey – Voyager  ( 2026)

04.    Sixth June – Take Me (Sweet Sensation, Stay 2026)

05.    Panda Bear & Sonic Boom – Lucky Charm (Graveyard / Lucky Charm. Domino 2026)

06.    Chelsea Wolfe – The Dark (2026)

07.    Boards of Canada – You Retreat in Time and Space (Inferno, Warp Records 2026)

08.    The Wolfgang Press – Speakers Don’t Speak (Asylum Variations, Downwards 2026)

09.    Tycho, Sea Lemon – Anotherwave (Ninja Tune 2026)

10.    Kammerflimmer Collective – Jinx ( Jinx, Staubgold 2007)

11.    Gudrun Gut – Move Me (Move Me, Earsugar 2007)

12.    Remember Remember – La Mayo (La Mayo, Rock Action Records 2014)

13.    China Crisis – Tragedy and Mystery (Tragedy and Mystery, Virgin 1983)

14,    Night Tapes – Swim (2026)

15.    Cabaret Voltare – Yashar (Yashar, Factory 1983)

(nevrovisitors) Doublespeak – Doublespeak ( London Records 2026)

Super (elektro/sinti )grupa sastavljena od veterana i opštepopriznatih imena žanra - Vince Clarke ( Depeche Mode, Erasure, Yazoo, Assembly), Neil Arthur ( Blancmange) i Benge - čovek koji je saradjivao sa John Foxxom, Wrangler (Cab.Voltaire link), spomenutim Blancmange, bendom Tunng i recimo da skratimo i završimo (u najavi dugu) priču sa sjajnim The Czars liderom Johnom Grantom. Dovoljno je.

Elem, ova trojica u se upustili u obrade i tu su neke velike pesme za mene. NP. The Sound, Fad Gadget, Young Marble Gianta, ABBA… I bez ikakvih problema su ova trojica uspeli da onaj sjajni duh, hrabrost da se upuste u pop novine i avanture, i hrabru komercijalnu iščasenu raspoznatljivost iz osamdesetih prošlog veka prenesu ovde i naprave sjajne pesme, baš pesme. Ne obrade, nego baš pesme. Današnja produkcija nema pesme (pardon me!), nego muziku koja se pojavljuje u raznim oblicima, nedovoljno definisanu da uobliči misli i utiske konzumenata i tako se odrede i (pokušaju) da uživaju u njoj. Doublespeak rade to bez ikakvih problema, čak su me naterali da nekoliko puta u nizu saslušam one koje su mi u originalu najviše prijale i nisam imao onaj jeftin osećaj veteranskog keširanja, već autentičnu potrebu da se iskažu, a istovremeno ispoštuju autore ovih legendarnih pesama, Plus, iako se negde čuju odjeci nabildovanih Erasure, izmešane kockice Yazoo, DM kad zamaste (što je apsurd jerbo u tim danima Clarke nije bio u bandu),sve je prilagodjeno novom entitetu. Ne treba neka velika filozofija ovde, ovo jeste pravljeno za uživanje i zavaravanje starenja, kako artista tako i konzumenta, najpre starijih,- a nadam se da će vreme da privuče i novije elektrofanove. Već je vreme I za tako neki ozbiljniji rivajvl. Plus, nostalgija ima i dodatni bonus -ABBA, David Essex ( jedan od prvih filmova koji sam gledao u bioskopu kao tinejdžer sa rokenrol zvezdom je bio sa njim- The’ll be the Day!). Sjajan i neočekivani početak obično slow-motion letnje sezone.

Slušati i slušati, svako novo slušanje dodaje dozu ozbiljnosti albumu I na kraju zvuči skoro kao prava autorska ploča novog banda.To je najveći kvalitet ploče i čitave priče.

https://href.li/?https://doublespeak-band.bandcamp.com/album/doublespeak