Укупно приказа странице

понедељак, 28. март 2016.

Ajpreel Finger On It - Mikx




The Fat White Family - I Am Mark E Smith
Can- Graublau Part 2 
David Thomas and Foreigners - Clouds Of You
The Limiñanas - Garden of Love (feat. Peter Hook)
Band Of Susans - I Found That Essence Rare
Girls At Our Best - Politics
Sonic Youth - Superstar
The Electronic Circus – Direct Lines
Masha Qrella - DJ
Orbidoig – Nocturnal Operations
Tarwater - Seafrance Cézanne
Tuxedomoon - Never Ending Story
Orchestral Manouvres In The Dark -  Bunker Soldiers
Keith Fullerton Whitman - Lisbon
Cocteau Twins – Tinderbox ( of a Heart )
Levitation - Embedded 
Linda Perhacs - Parallelograms
John Martyn - Small Hours
Leonard Cohen - Villanelle For Our Time
Ian Dury – Wake Up And Make Love With Me
Iggy Pop, Tarwater & Alva Noto - A Woman Waits For Me
Band of Susans - Guitar Trio
Paraf - U Pobjede Nove
Burning Spear - Glory Be To Jah
The Fat White Family - I am Joseph Stalin

























среда, 23. март 2016.

Bulbs – Color Attic ( Shelter Press , vinil 2016 )



I o ovome nisam znao ništa. Jednostavno , dopalo mi se kako omot ide uz naziv ploče. Kad sam bolje pogledao info na sajtu Shelter Pressa, vide se obrisi ploče kroz omot.  Posle mi se dopala i muzika, ne znam zašto sam  odmah pomislio na Pan American ili Fennesza. Posle sam naučio da je ovo duo gitare & bubnja (iskreno, očekivao sam  jednog čoveka, tako to ide)  i  rekoh sebi da još uvek ima(m) dovoljno neurona da naprave prečicu. I dalje mi konekcija nije skroz logična, ali lepota je u uhu slušaoca. Vrteo sam album i poslao link prijatelju koga nisam čuo koznaodkada, on reče –  podseća na Tima Heckera. Okej,  ima svoj razlog kao i ja sa Fenenszom i Pan American. Pa sam ga slušao svakako, najzanimljivije iz kade sa zatvorenim vratima, izmešan zvucima koji su dolazili iz drugih stanova, vode koja prolazi i razigranog deteta na korak-dva. Zvučao je kao ultimativni ambijent. Što možebiti istina nije, negde su ga nazvali drone pop, što je sjajan izraz i mnogo mi se dopada.


четвртак, 17. март 2016.

øjeRum - The Forest is Sleeping Within The Trees ( Scissor Tails, Cass 2016 )




Imejl konverzacija o Williamu Basinskom nije daleko odmakla kada ju je vrli amigo iz Minhena nehotično doveo do kraja -  "Diže me sa kauča kad slušam. Ne mogu da se opustim. Lagano vrti temu, ali pogodi neku frekvenciju, baš uznemiri". I nije bilo smisla ići dalje, nikada se nisam usudio da išta napišem o muzici koju slaže Basinski, a sve je onako iz ruke stalo u te tri rečenice. Uhvatio sam se za nešto da presečem ekstatičnost, nisam siguran da se to ne bi prolongiralo u nedogled, I to što sam dohvatio je bio øjeRum. Ništa nisam znao, ali ime i naslov kasete The Forest is Sleeping Within The Trees su sugerisali nešto što bi mogao da bude apokaliptčni folk ili neoklasični temat, ali bio sam dosta daleko od toga. Tražio sam i našao da je u pitanju Danac Paw Grabowski koji se bavi komponovanjem i vizuelnom umetnošću. Ovaj čova iz Kopenhagena ovde pokazuje sličnu melanholiju koju sportiše Basinski i kao naručen je za ljude koji uživaju i uznemiravaju se kroz radove spomenutog. Nije jedini, ali jeste jako dobar, ima svoju senku i pristup mu je unekoliko drugačiji. Na svoj način redukovaniji i  svedeniji bez očite loop teksture koju Basinski množi tako da do kraja dobijemo iz istoga sasvim drugačiji pogled. Grabowski ima liniju gurajući repeticiju piana u prvi plan, minimalno ga pokriva organama i dobija živopisan i  nervozno-iščekujući komad, rasečen na više manjih. Zavisno od slušaoca i uslova nalazi tu frekvenciju. I kaže da je želeo da umesto osećaja pripadnosti naglasi osećaje otudjenja. U današnjem svetu, to i nije tako razdvojeno. Kaseta je izdata za američku etiketu Scissor Tails u 70 primeraka.

недеља, 6. март 2016.

ARHIVA. Dead Fawn - Session III (Dead Fawn Records CD-r, 2010)





Dobro izveden prekid nekad je pola gola ali I dobra je preporuka konzumentu, nekad važna k'o i ploča. U vremenu kada na svakom prstu imamo zilion ponuda, zapanjujuće je koliko je sati neoprezno u nepovrat otišlo zbog banalnosti i nezanimljivosti. Prekookeanski mi je prijatelj, kao fanu Bohren und Der Club Of Gore, preporučio nikad-čuo-trio, Dead Fawn: bas, bubanj i organu iz Montreala.


I zaista, na prvo slušanje se čuje uticaj Bohrena, sem što su Dead Fawn od Nemaca manje strpljivi i učtivi. To uopšte nije loše. Uz preslušavanja počne i prisnija korespondencija sa brutalnim, samorazarajućim i repetativnim Swansima, sem što su Kanadjani od Amerikanaca manje destruktivni i manje disciplinovani. (Š)To nije loše. 


Ova je improvizacija dometom limitirana, štampana u 93 primerka, no kosmika se svakako pobrinula da se čuje tamo gde je dobrodošla.