Kevin – Laundry (Motion Ward 2024)

Svaka recenzija koja spomene ambijent, pa onda to spoji sa  Hood ili Bark Psychosis zahteva momentalno proveravanje. Znači  iskrice pot rocka Ili sentiment Talk Talk. Treba imati sreće pa u tušti i tma svega i svačega  naleteti na tako nešto. Spominje se slowcore i jos nekakve audio poslastice. Tu se pali alarmm podseća da je neophodno putovanje koje nove pejsaže rearanžira  da izgledaju starije. Neko novo isijavanje koje smo očekivali tu negde..

Laundry zvuči kao ploča koja  je radjena u samoizolaciji, samoizabranu da bi sve zvučalo uverljivije.

Inace, Kevin su dvojac gde poznatijeg Bena Bondyja mogu da preporučim svima kojima je ambijent I razvučenost emocija u slow motionu tako dragi, a pored njega tu je Iggy Romeo koji se bavio dance muzikom I trenutno je clan Mister Wet Wet. Još jedna od manje poznatih ploča koja postaje drug u neočekivanim I ne baš retkim trenucima utehe. Fragilna, ali daleko od lomljive.

https://motionward.bandcamp.com/album/laundry

Xmal Deutschland – Early Singles (1981-1982) (Sacred Bones 2024)

Više nije bitno da li je etiketa u naletu ireputacijom (Sacred Bones) iskoristila ili inicirala ponovno interesovanje za Xmal Deutschland,. Neko bi rekao da je 4AD propustila priliku da barem malo povrati deo svoje harizme i e(ste)tike. Xmal su bili sa svojim debijem za 4AD (Fetisch) otkrovenje, rumenili su nam se obrazi, mada se etiketa  nesrazmerno razbacivala brilijantnostima. Uglavnom sastavljen od devojaka sa neodoljivom frontwomenkom Anjom Huwe bend je bio oličenje svega što smo voleli i hteli da budemo u svojoj mladalačkoj naivnosti i nevinosti posle punka i za vreme njega. Post punkeri, new waveri, part-time gothi i na to nas podseća ovo što se cuje. Neue Deutsche Welle je meni uvek bio jako uzbudljiv, sa godinama još više i jače (pogotovo zadnje dve decenije, vozeći se u rikverc da iskibicujem ono što sam u menjanju brzina prevideo), a Xmal Deutschland su tu imali svoje posebno mesto. Reske gitare Manuele Rickers, new wave bas-bubanj koalicija koja je obeležavala čitav taj period, ritam koji nije posustajao i uporno pumpao poduprt skoro egzotičnim ( za to vreme ) nemačkim jezikom. A iznad svega toga dozirano ekonomični sintisajzeri koji su popunjavli i pravili pomerenu atmosferu.

U skorijem intervju Anje Huwe u jednom britanskom magazinu sa čudjenjem sam čitao njihove impresije-britanske kolege koji su im i bili uzori su više razmisljali o sopstvenoj egzisteniciji , nego o umetničkim dometima zahvaljujuci ekonomskoj (ne)situaciji. Tu je možda bila neka Xmal prednost koju su koristili. Nisu se dodvoravali povijanjima žanrova kojima su pridodavani jerbo je muzika bila motiv,a ne izvor preživljavanja. Isto su izbegli rokenrol kliše koji se dobrano uvukao u ono što smo mi mislili da nije i da ga nema, a jeste bio uz diskretano upakovan dodir muzičke industrije. Barem u ranijem periodu benda. Posle je sve bilo malo komercijalnije i konciznost i uzbudjenje se malo rasplinulo.

I lična impresija za one koji ih ne poznaju. Prva asocijacija na Xmal mi je metalik abrazivna gitara Rickersove koja  seče na sve strane. Poslušajte This Mortal Coil obradu Not Me (Colina Newmana iz Wire) na legendarnom It’ll End In Tears albumu. Sva htenja punka, post punka i new wave gitara su stala u taj rif.  Jeste da su Banshees to patentirali, ali ovde je to dovedeno da savršenstva. Možebiti nebitno za ovu ploču, ali bitno za celokupni doživljaj ovakvog  benda. I nadasve neočekivano, vreme nas jeste nagradilo, kasete sa ovim pesmama I retki singlovi su već davno izgubljeni ili rasprodati onako tek sa ove distance nepromišljeno, zato je ovo važno. Samo će nas iracionalna vedrina spasiti, a ploče poput ove jesu deo nje.

https://xmaldeutschland.bandcamp.com/album/early-singles-1981-1982

Gustaf – Package, Pt. 2 (Royal Mountain Records 2024)

Onomad, oko ovakvog benda bi se digao hajp u alternativnim krugovima, ali takva vremena su daleko iza nas. Danas tagovi kao no wave , NYC post punk/new wave ili obeležavanje bendova naslednika legata Talking Heads privlače uglavnom vremešne posvećenike koji ne žele da se odreknu svoje solitary party groover reputacije i koji ne žele da svoju ličnu utopiju predaju savremenom svetu bez iracionalne  borbe. Ima naravno i mladjih snaga, na svu sreću, ali utisak je da sve polako jenjava,

Gustaf ovde demonstriraju svoj muskularni rock (sa basom koji je uvek tu IZNAD i viče!) koji ne privlači mačo fanove, vec onaj rock koji razmrdava moždane vijuge na način koji je mozebiti instantan sinonim za NY scenu. Barem meni. Uostalom uzori Gustafa su i dan danas aktuelni i vreme ih nije zahrdjalo uopšte.

Package .Pt.2 je kao što ime kaže drugi onaj čuveni drugi difficult album koji je za mnoge, na sreću NE i za Gustaf pogolema stepenica. Gustaf su se dodatno presabrali i unapredili svoju viziju do tog nivoa da će isto kao pre skoro pola veka zaljubljenici u muziku i dalje istraživati i tražiti da iskopaju bendove kao što su oni. Niko ne zna kako će svet tada izgledati, rokenrol je već dovoljno izraubovan, ali nadajmo se da će opstati u  meri da I dalje nekom bude lučonoša. Ritmove post punk nasledja koje su kupili od James Chance pa do Lydie Lunch i mnogih za nas nepoznatih heroja, autsajdera i zaljubljenika će uvek naći nekog ko će traziti oslonac za dalje.U ovom momentu neka vrsta dinama koje proizvodi energiju za nastupajuće leto.

https://gustaf-nyc.bandcamp.com/album/package-pt-2

Modern English – 1 2 3 4 ( Limp Records 2024)

Modern English jesu jedan od legendarnih i inicijalnih 4AD bendova i samim tim će uvek imati rezervisana pozitivna brojanja u svakakvim razbrajanjima. Rana izdanja (Mesh and Lace, After the Snow) jesu njihova najbolja i jedan su od kamena temeljaca etikete koja nas je oblikovala. Takodje su i etiketi doneli uz M.A.R.R.S (Pump Up The Volume) jedan od najvećih hitova ( I Melt With You) i novce potrebne za dalji razvoj etikete dok je to još imalo svoju vrednost .Posle iščitavanja knjiga i proučavanja fakata, ekonomski momenat nije ni najmanje bio zanemarljiv u indie produkciji, pa ni ovo nije bilo neukusno napisati. Plus, indirektno ili čak blize od toga su i uticali na formiranje 4AD kolektiva This Mortal Coil što zahteva posebnu priču.

Elem, pre nekog vremena Modern English su rešili da se reaktiviraju i daju nam nadu da ćemo moći uz uživanje delom da povratimo deo sentimenta koji nas jos uvek drži, a tako nedostaje. Obično su te reaktivacije pomalo komične i daleko od ruzičastih snova, ponekada groteskne, a najcešće možebiti i pohlepne ili jednostavno egzistencijalno moranje, ali ova reaktivacija očito nije samo keširanje po toj osnovi, momci su rešili da uz zabavu sebi priuste i kreativne napore, tako da smo sa ovim albumom dobili  kvalitetne pesme, aktuelne po tematici i stanju u svetu. Očekivati ploče kakve su izdavali za 4AD je iluzorno Iipomalo pretenciozno, ali ME nisu ovde sebi dozvolili blamiranje,hvatanje i drmusanje  za rukav samo na kontu bivše reputacije. što nas podseča da gomila umetnika ili grupa koje su izgradili oreol etikete i dalje nesmeteno radi ( neki nisu ni prekidali aktivnosti ), a etiketa samo to ignoriše i srozava se do neslućenih granica.Tim vise šarenolikih preporuka uz iskren osmeh.

https://modernenglish.bandcamp.com/album/1-2-3-4

Billow Observatory – Soliton ( Felte 2024)

Delimični istorijat Billow Observatory se može naći u postu na ovom blogu na linku (https://valtazarzauberquelle.blogspot.com/2017/03/normal-0-false-false-false-en-us-x-none.htmlI) i ne bih da se ponavljam. U medjuvremenu je  ad-hoc saradnja prerasla u kreativnu igricu i prešla mnoge nivoe. Tako da danas imamo  učestalija izdanja, a kreativni izazovi su kreativniji i/li šareniji. Jonas Munk i Jason Kolb su sebi dopustili da puste ruku i obznane svoje najrazličitije uticaje koji jesu očiti u njihovim silnim nus projektima  ( Auburn Lull, Causa Sui, Limp, Chicago Odense Ensemble, Elias Munk Ensemble, London Odense Ensemble, Ulrich Schnauss, Jakob Scott, Rob Mazurek, etc, etc..).

Soliton je drugi EP u prilično kratkom vremenu i predstavlja dalju razradu muzike koja kao inicijalnu tačku uzima ambijentalne obrasce na koje kače uticaje( odjeci redukovanog glitcha, shoegaze isparenja) koje su godinama (ne)svesno upijali I sada nemaju potrebu da ih obuzdavaju vec ih isporučuju da bi oslobodili sebi prostor za nove iskorake.

Soliton nudi udobno uvaljivanje u komfor,mnozi pozitivne vibracije i samomotivaciju, ne skreće  u banalnost ili išbicarnje, toliko rašireno u današnjoj muzici. Svet jeste odlučio da muzika postane pozadina za mnoge trivijalnije stvari, sto se ovom dvojcu zasigurno ne dopada I zato I posle toliko vremena tvrdoglavo idu dalje. Jedna knjiga, sto tumačenja-> što tako ne bi bilo i za ovakve ploče. Nostalgija koja traži svoje mesto u  svetu, a svi dogadjaji  prisećanjem dobijaju neko novo značenje i  asociraju na drugačije boje I ukuse.

https://billowobservatory.bandcamp.com/album/soliton

Dog Unit – At Home ( 2024 Brace Yourself Records)

Londonski (post) rokeri favorizovani i od legendarnog Stevea Lamacqa koji su počeli 2020,a izgleda da ovim albumom samo podižu lestvicu. Lazy journalism može da ih poredi i sa Slint i sa Tortoise ili bilo kim, ali meni je veće zadovoljstvo bilo da uočavam Dog Unit nijanse u kreiranju nečega što pokušavaju da patentiraju. Post rock jeste moja ljubav, koja se pomalo istrošila flertovanjem sa strane i proimiskuitetom sa najrazličitijim formama, ali ova ploča me vraća ka izvorima i ka skeletnoj jednostavnosti koja me je oduševljavala. Ova skupina pokušava u svemu tome da nadje svoje mesto I bude prepoznatljiva . Kažu da su koristili iskustva sa prva da EP-ija, da su se trudili da se odmaknu,  da gledaju sa strane da bi ovde uspeli da sklope svoje vizije u jedan  intrigantan komad koji se sluša bez skipovanja.  Teško je kretati se u ovakvom žanru van staza i bogaza  po neizgaženim prtinama, ali od ovoga što čujem ovde ne tražim više. Obećavajuće u svakom slučaju I vredno čekanja.

https://thisisdogunit.bandcamp.com/album/at-home

Drahla – angeltape ( Captured Tracks 2024 )

Drahla mi je privukla poredjenjem sa američkim  FACS koji su me bukvalno prošle godine rikošetirali, a onda je angeltape ucinio svoje. Vukao je isprvo na matematičke obrasce americkih bendova koju su odrastali na uticajima britanskih uzora iz nju vejv perioda . Opet radi se o bendu iz Leedsa, grada koji je davao različite sorte bendova koji su svaki na svoj način imali taj “udarac” koji ih je činio intrigantnim. čini se da i Drahla moze to da bude.  Vreme radi za njih.

Ovo je debi  Drahla album (a drugi njihov) za američku etiketu Captured Tracks čiji je rad za svaku pohvalu (revitalizacija Xmal Deutschland  i related izdanja ) i sasvim se uklapa u neki novi aktivizam etikete. Imali su i imamo sreće da se to sinhronizovalo. Plus, pobegli su od dominantnog uticaja bendova koje najzanimljiviji novi bendovi britanske scene slede, a navode neke podjednako važne i kvalitetne  kao sto su  recimo This Heat. Dovoljno.

Ima ovde i žestine i buke i art pristupa, te angeltape ima  skoro privatnu naručenu namenu za otresanje od zimske prljavštine I naslaga. Dva tri slušanja I par kilograma manje djubreta u glavi.

https://drahla.bandcamp.com/album/angeltape

Black Night Crash – Signal To Noise (Neon Sigh 2024 )

Nikad nisam simpatisao uzimanje imena po naslovima  pesama, albuma ili šta već kod omiljenih bendova, mada to olakšava stvari u inflaciji muzike, a nedostatku vremena.Ovde imamo primer ugledanja na shoegaze teskase Ride koji su svojim revival revizitacijom ozbiljno okrnjili reputaciju. Black Night Crash  ( Seatlle, USA) na albumu Signal To Noise ( još jedna često korišćena kovanica u rok krugovima) su u svom entuzijastičkom ataku na buku, melodiju i emociju ipak više pažnje posvetili indie sceni sa kraja osamdesetih i početkom devedesetih nego što su se ugledali na uzore od kojih su skinuli ime.

Dobar prijatelj kaže da ga udarni singl podseca na Transvision Vamp ( ja bih dodao da to ima smisla, ali uz naglasak na prethodno celonoćno slušanje recimo Jesus and Mary Chain ili The Primitives), dok se ostali uzori mogu nabrojati napamet bez da se posluša album. Dovoljno je videti tag. Takva su vremena, senzibilitet i načitanost proizvodjača muzike.

Signal To Noise ima dovoljno ži(la)vosti, energije i volje da slušaoca veže neko vreme, pomogne mu da premosti vreme do nekog novijeg albuma slične orijentacije koji se iščekivao, jerbo je vreme takvo. Nema više toliko albuma kojima se fanovi vraćaju, ali ovo bi moglo da ih zainteresuje i kroz neko vreme. Bar trenutno tako mislim. Umnožene gitare, vokali iza kojih ima dovoljno samopouzdanja.ne nude nešto epohalno, niti zvuk koji bi pomerio svet iz ležišta, ali taman da se provede neko vreme u iluziji da rokenrol jos uvek postoji na nivoima nižim od nabudzenih zvezda. Zato su ovakvi bendovi poželjni I potrebni bez obzira na sve..

https://blacknitecrash.bandcamp.com/album/signal-to-noise

Moufang –Czamanski – Recreational Kraut ( Source Records 2023)

Kolaboracija izmedju tehno muzicara Move D - ija i klasičnog kompozitora Jordana Czamanskija. Usput je do mene stigla informacija da je Move D (koji je jako popularan), saradjivao sa članovima FSK, kultnog nemačkog nju vejv benda koji je posle The Fall bio omiljeni band Johna Peela koji je FSK često zvao na sessione. Odmah sam osetio vanrednu naklonost. Old skul poštovanje!

 Recreational Kraut zvuči kao muzička kutija koja je navijena kao uvod u hipnogogiju. Ponekad opuštajuću beatless konstrukciju naruši upad dinamične uptempo ekskurzije, ali ne mari sve dok diže ugodjaj. Osnovni osećaj slušanja ove ploče je toplota i ušuškanost gde Fender klavir vodi glavnu reč skoro kao hipnogogički vibrafon, sto mnoge asocira iz nekog razloga na detinjstvo.

Album je sniman u Amsterdamu davne 2018 i 2019, ali se pojavio tek prošle godine. Ima ovde svačega  pozitivnog i inspirativnog. Skoro enciklopedijska šetnja, mešavina starog I novog  kroz razne stilove( dodatno ažurirane) kojima su bili okupirani stvaraoci (ambijent, tehno, pastoral…) . Kraut svakako u nekoj mutiranoj diskretno razbarušenoj verziji. Pomalo sakriven da dodatno razgrana sinapse.

Razrogačene oči I načuljene uši! Svako slušanje-novo slušanje!

https://www.discogs.com/release/26977199-Moufang-Czamanski-Recreational-Kraut

https://move-d.bandcamp.com/album/recreational-kraut

NEUROBEAK - APE@REEL

 

01.   Will Bolton – Null Point

02.   Kim Gordon – Orgasm

03.   Will Bolton – Tracery

04.   Two Pine – Sunrise

05.   Beth Gibbons –Floating On A Moment

06.   Waxahatchee – Fire

07.   Wagging – Marigold

08.   Blue diner – Bearings

09.   Alex argot – strawberry girl

10.   Absolutely Yours – Sweet Surprise

11.   Dub Princess and Hotsteppas – Where Have you Gone

12.   Earth Tongue -  Bodies Dissolve Tonight

13.   Chalk – Bliss

14.   Swirlpool – Evergreen

15.   The City Gates – Lapidation

16.   We Can Erase You – Agency-V

17.   Hangwire – Stockholm Syndrome

18.   Hangwire – The Absurd

19.   Hangwire – This Fun Machine

20.   Deceits – Drowning In An Empty Sea

21.   Julia Holter- Evening Mood

22.   Sun Kill Moon – Birthday

23.   Julia Holter – Sun Girl

24.   Boy Harsher – Lost

25.   Punchlove – Dead Lands

Pan American & Kramer – Reverberations of Non-Stop Traffic on Redding Road (Shimmy-Disc 2024)

Prošle godine je dvokorak iz leta u jesen bio olakšan Kramerovom saradnjom sa Laraajijem, a sada se zime otresamo opet sa Kramerom koji ovoga puta saradjuje sa legendarnim Markom Nelsonom prepoznovan od onomad kao Pan American. O Krameru sam tada napisao nešto reči, a ovde ću napomenuti ili većinu podsetiti da je Nelson kao Pan American (kasnije i kao Anjou) savladao neke posebne, neki bi to opisali kao dirljive veštine koje navode kako zvučne meditacije izraziti da zvuče kao produžetak najtiših misli ili najsuptilnijih emocija I pri tom ne žuriti nigde

. 

Kako god, evo nas u proleću i nema lepšeg načina nego ga bojadisati sa Kramerom i Pan American. Kramer je od čoveka koji je preko Shimmy Disca forsirao neku drugu vrstu muzike (buka bez besa) te preko silnih produkcija kroz godine  polako počeo da se utišavanjem približava kontemplaciji i više ne iznenadje pristupom. Od Noise New Yorka stigao je do toga da svoje muzičke pouke- uzdržavanjemi taktikom strpljen-spasen oplemenjuje nove generacije koje traze smirenje. Muzicko i producentsko nasledje mu garantuje kredibilitet i dostupnost i ima slobodu i hrabrosti da ćuti u drustvu sa najboljima. Ko je sledeći ->videcemo.

Sama muzika je nagoveštaj mentalno senzitivne bonace. Prividnom statikom uskladjuju balans, a ispod borba i vulkan emocija. Kramer i Nelson izmisljaju jezik u već  iskorišćenim kombinacijama uz volsebnu audio naraciju i niko ne može da kaže da nam to nije bilo potrebno.  Okrepljenje je uvek poželjno, a svakom naidje trenutak kada primecuje da je bas tad vreme za to.Od boje peska do halucinacija različitih boja, ovakav komad muzike nosi dragocenosti  koje će vremenom  samo da jace svetlucaju.

O Pan American želim samo da kažem da sam ih video uživo. I da sam zahvalan na tome.

 

Autori su se utrkivali da naglase kako je ovo bio rad iz čiste ljubavi, bez suvišnih misli I namernog uzdržavanja od reči I da se treba tome (pre)pustiti bez puno intelktualisanja.  Sasvim su u pravu.

https://www.discogs.com/artist/416169-Mark-Nelson-2

https://www.discogs.com/artist/12542-PanAmerican

https://panamerican.bandcamp.com/album/reverberations-of-non-stop-traffic-on-redding-road

Brad Marino – Ramones and Stones (Ghost Highway Recordings 2024)

Brad Marino iz Rochestera, New Hampshirea, USA- preko španske etikete gadja mnogobrojne Ramones fanove, svojom verzijom punka, popa i rolla. Navio je vremeplov na jedno 45 godina unazad i svoju ljubav prema fiktivnoj braći ponudi na uvid ili uživanje auditorijumu koji još uvek nije golem, ali bi mogao da se proširi ako se o tome kaže koja reč.

https://bradmarino.bandcamp.com/album/ramones-and-stones-ep-2

Maps and Diagrams – if all will be lost (quiet details 2024)

Iza Maps and Diagrams aliasa krije se Tim Holton ambijent veteran sa nekoliko tuceta albuma na etiketama ko što su Time Released Sound, Static Caravan i jos dosta njih, naveo sam najpoznatije i najdraže. Takodje jedno od imena koje cirkuliše naokolom cini se da nikad ne prestaje da se migolji i dokumentuje zvuke koje hvata oko  i u sebi. Takodje je vlasnik etikete pod imenom Handstitched*. Tu dokazuje da nije ni sebičan, daje šansu I drugim umetnicima da se izraze javno.

Ovog puta je ovde sa albumom If All Will Be Lost koji je uradio za etiketu Quiet Details koja ima svoju politiku da kroz svoja izdanja predstavlja muziku koja različito vidi tu frazu . Oko te fraze ( Quiet Details) umetnici se prikupljaju, reorganizuju je, redefinišu i zatim izadju sa rezultatom. Sjajan concept koji je na etiketu doveo imena kao Slow Reels (Ian Hawgood i James Murray ) Tape Loop Orchestra ,Anthene, Arovane ili bvdub.

Tim Holton ovde naglašava svoju skoro najsmireniju stranu, pokušavajući istovremeno da zadrži dinamiku koja če da angažuje čula da primecuju stvari oko sebe, postanu ih svesna i uživaju u lepoti. Jednostavno, da su sadao ovde i deo toga. A kada trenutak prodje, da usvoji da je to bio još jedan korak ka samousavršavanju. Moglo bi ovde sada mnogo asocijacija, opisa, ali svakom svoje. Lepota je u oku posmatrača, tako da sam i u kući doživeo drugačija vidjenja Holtonove muzike, mnogo inspirativnija od mojih.  Deo neurobika, kreativnog razmišljanja I nijansiranje percepcije. Sto je sjajna stvar.

Sto reče Tarkovski onomad da svaki čovek cita drugačiju knjigu(iako je ista u pitanju!).

handstitched.bandcamp.com

 https://quietdetails.bandcamp.com/album/if-all-will-be-lost

C Turtle – Expensive Thrills ( Blitzcat Records 2024 )

C Turtle zvuči kao bend koji se emitovao tamo negde sredinom devedesetih na MTV 120 Minutes izmedju grungea, Pixies copycata i indie solitary party groovera.  Istina je da su bend iz Londona i da sebe promovišu kao  fuzzy jumper rockere šta god to značilo. Bend je, valja reći osnovao Cole Flynn Quirke koje se bavio videom, muzikom I filmom I o tome napisao nekoliko publikacija. Tako je bodrio sebe da se samonastavlja I samousavršava, Usput je skupljao ljude sa više ili manje sličnim afinitetima I odjednom se iz druženja stvorio bend nadam se odane dece low fi e(ste)tike.

C Turtle su gle čuda snimali u Abbey Roadu i to za nekoga može da bude kuriozitet, mada danas više nije ništa neobično. C Turtle insistiraju na njihovom minimalnom pristupu, sto ne znači da ovde nema više slojeva i nadogradjivanja. Sušta suprotnost nekim sličnim okoštalim pločama. Upravo je to zadatak ovog albuma. Provaliti i naći razlog da se presluša vise puta. Ne bih ništa izdvajao jerbo jos uvek tražim nešto da mi je omiljeno, a svaki put me druga pesma nečim zadrži. I da se (ne) ponavljam-kroz vreme se bendovi nižu, zaboravljaju, ponovo otkrivaju etc, etc. To i jeste draž kontinuiranog praćenja ovoga sto je neko možebiti nesrećno nazvao rokenrol.Kakogod, večna zabava za potištene i gladne revolta.

 Preporuka je i to da Quirke sanja da radi sa Steve Albinijem, Jimom O’Rourkeom ili da snimi živi album sa Japanskim kultnim bendom Boris. Low Fi favorit od početaka godine.

https://c-turtle.bandcamp.com/album/expensive-thrills

Yoo Doo Right – The Sacred Fuck Ep ( Cassette , Mothland 2024)

O Yoo Doo Right sam onomad pisao ( oktobar 2017, proverio sam). Logično pošto su iz Montreala da su imali veze sa post rockom, jos očitije po imenu da su imali i svoju imaginarnu vezu sa Can. Vožnja  ne prestaje.Ovaj put pogodnija za kasnije sate, sa gomilom prikaza i kušnji usput. Zavisno od mašte i naslušanosti. Kako se YDR kreće I baterije pune, ubrzanje napreduje. Skoro opijenoscu načeti zanos ne ide u sunovrat vec  ton za ton gradi put ka ličnim zadoljstvima. Reče Doni Darko-TRETMAN ZVUKOM! Ja bih dodao ->Zongliranje!

Kraće pisanije ne moze od prošlog.. Muzika je najvaznija!! Mada su i naslovi komada intrigantni i svako može  sebe da umoli za malecki napor i kroz alhemiju reci sklopi imaginarni scenario i utapi u zvuke dok ga krajnja brzina i frenzija ne razmrda do nagovestaja zvucne oluje I baci na zaboravljena ili neznana podesavanja.

 Da ponovim - preporuka za noćne sate. Zavisi od okruženja, ličnog I socijalnog.Mada ni dan nije loš.

 

https://yoodooright.bandcamp.com/album/the-sacred-fuck-ep

Will Bolton – Null Point ( The Slow Music Movement 2024 )

Will Bolton je jedan od teškasa ambijenta .To baziram na činjenici da svako malo primetim neko  njegovo izdanje. I uvek prija. Voleo sam period pre pošasti kojom nas je častio neko ko ne želi dobro planeti i voleo sam čitavu kohortu ambijentalaca i elektroničara koji su šetali od etikete do etikete i koji su nas ciklično bacilli u nadanje da je ovaj svet ipak bolji od onoga što nam pokazuje. Davao je gorivo kojim smo punili rezervoare lične utopije u traženju prekretnice. Tako da sam pustio Null Point i bio prijatno iznenadjen, ne zato što Bolton do sada nije bio dobar, vec što sam uživao u momentu kada se sve poklopilo i kada je kao lupa uvećao sve. Podsetio me je Boltonov album svojom iracionalnoim vedrinom  na neke Boards of Canada radove. Posle sam malo čitao recenzije, uvek želim da saznam razlog kreacije i shvatio da nisam jedini koji je tako osetio muziku. Za mene to nije blueprint navedenog benda, već   reminescencija na neke pomalo zaboravljene osećaje. Moze biti da je ploča malo ritmicnija, ne i manje fluidna i da je sve to dovelo do ovog utiska, ali ne mari. Ima svoj tok koji usmerava slušaoca da ne skipuje album ( jedno od vecih iskušenja današnjih konzumenata) I da stvara slike koje mogu da imaju ili nemaju veze sa onim što je Bolton zamislio. Mozda se zato album zove Null Point. Svakom je ostavljena sloboda početne tacke, Mozda umišljam, ali svaka dobar album uvek inspiriše slušaoca da ima paralelnu priču sa onom koju gradi album i/li autor. Ovaj album daje takvu šansu.

 

https://wilbolton.bandcamp.com/album/null-point

https://theslowmusicmovement.bandcamp.com/album/null-point

Y Pants - Y Pants CD (Periodic Document, 1998 )

 

Onomad sam propustio Y Pants i žao mi je zbog toga. Mislim da sam u to vreme znao za njih ( početak osamdesetih )da ih uparim sa recimo  Young Marble Giants (negde u isto vreme su se pojavili diskografski ) I prolongiram užitak na jedan amaterski ( u najboljem smislu reči) način.

Za razliku od  mešovitog tria Young Marble Giants ( Wales ,Cardiff ) Y Pants su tri arti Amerikanke (USA, New York) i ovako post festum sam saznao da su ih smeštali  u no wave agendu. Meni je to uvek bio post punk, ali svako traži neku svoju posebnost. Pedigre im je i pre benda bio zanimljiv, a fokus im je bio u vizuelnim umetnostima. Osnovna odlika njihove muzike jeste starmala infantilnost tako što su koristile dečije instrumente , skoro igračke u kombinaciji sa električnim instrumentima i gomili efekata. Kao takve su privukle pozornost čuvenog Glenna Brance koji je producirao njihov debi EP da bi par godina kasnije snimile jedini album. Nakon toga se bend raspao, da bi se u specifičnim prilikama sastajao I upražnjavao sporadične muzičke aktivnosti. Bez ikakvih obaveza. Krajem prošlog veka, materijale koje su zabeležile, diskografska kuća Periodic Records je sakupila na disku neočekivano nazvanim Y Pants.

Muzika im je bila svedena ponekad na ivici skeča, ali sa dovoljno detalja da svako novo slušanje otkriva  nešto novo. Y Pants samo pokazuju da internet uvek ima nekog keca u rukavu, Sa tadašnjom logistikom I enormnim entuzjazmom nije moglo baš sve da se pohvata.

Toliko o njima. Ostalo je na svim onima koji su voljni da se očešaju o njih I zabave svoja čula.Y Pants naprosto pozivaju svojom posebnošču.

https://en.wikipedia.org/wiki/Y_Pants

https://www.forcedexposure.com/Artists/Y.PANTS.html

https://www.discogs.com/master/1453586-Y-Pants-Y-Pants

Torrey – Torrey (Slumberland 2024)

Još jedan američki band uronjen u nasledje koje pocinje tamo negde od C86 momentuma pa do shoegaze i dream popa. I istoimeni simpatičan album za ljude koji su preživljavali ta vremena, otkrivali ih mozda kasnije i sa punim pravom uživali u tome. Naravno i za nove generacije pop konzumenata i umetnika sličnih afiniteta,

Torrey su band iz Bay Area (Oakland, California), ovo im je drugi album, a prvi za poznatu etiketu Slumberland.Album zvuči tako da Torrey može biti lako podmentut izmedju bandova koji su svirali u gore navedenom periodu i da slabo ko primeti razliku. čak su i spotovi snimani na taj način. Retro ili ne, Torrey su bend koji živi tu estetiku, nisu naivni u tome i traže ponovljeno preslušavanje. Pravo osveženje .

Ima ovde i Creation i 4AD uticaja i bendova koji su u to vreme I nadalje koristili nasledje upravo tih etiketa. Mislim da sam time sve rekao. Album nedelje, a vikenda bez ikakve dileme.

Indie –dream pop- shoegaze band u koga imam poverenja. Onaj idealni, da ulepša dan bez bombastičnih I grandioznih pretenzija.

https://slumberlandrecords.com/catalog/show/372

https://torreymusic.bandcamp.com/album/torrey

Punchlove – Channels (2024)

Kako stvari stoje, najvažnije je danas pri opisu ploče okarakterisati bend po žanru, tagu ili šta već. Tako se kanda uče i školuju nove generacije, Logično je to, hiperprodukcija, vremena sve manje a još se i ubrzalo. Upravo sam pročitao recenziju Punchlove gde se spominju shoegaze, My Bloody Valentine, Ride, Slowdive, Sonic Youthà sve sigurice koje poništavaju skipovanja. Naravno, lepota i percepcija je u uhu posmatrača, I ne mora uvek da bude tačna. Necu da sporim navode recenzenta, ko god da je, ali ovo je blize MTV 120 Minutes bendu iz ranih devedesetih nego čistom shoegaze, svega toga ovde ima, ali i gomila nus efekata i ovaj lek nije baš najčistiji ali ipak služi svrsi. Jeste potrebno malo vremena da aktivna masa proradi, ali to izgleda mora tako. Da pojasnim, umnoženo slušanje je  potrebno  da bi čovek  mogao da raspozna i objasni šta ovaj bend čini svojim. Gitare jesu bučne, umeju da uznesu, ali, glas mi je malo više povučen da bi mogao aktivnije da učestvuje u gradjenju identiteta, ali svakako služi u razradi autentičnosti.  Ovaj bend je američki i to kod mene ima razlike u shvatanju shoegaze ili inih uticaja, možda jesam u pravu, može biti nisam, ali retko tu grešim. Sami bendovi su ti koji ne mogu ili nece  da se oslobode i  da pojačaju efikasnost i/li zavodljivost svoje muzike. Mozda je vreme tamo bolje, sunčanije, vedrije od sumornog gloomy doomy britanizma koje je možda I delimično iznedrio shoegaze, ali fali taj  suplement. Meni je shoegaze bio  produžetak egzistencijalnog postpunka  sa malo više romantičnog derta. I samo da kažem, upravo čitam raspravu američkih shoegazera ( pljuvačinu) po temeljcu shoegazea grupi Ride i besmislenoj raspravi da li uopste pripadaju žanru I da li uopšte vrede nešto. Za nekoga i kokošku uvek ima posla. Internet ovde pokazuje svoju AI inteligenciju koju su uspešno preneli na žive stvorove. Povratak Ride, jeste bio nepotreban, ako neko mene pita, ali neke stvari kao što kaže Konstrakta jesu vidjene kao anomalije.

Channels je uprkos svemu, zanimljivo izdanje, ništa vanserijski (barem za sada), ali svakako dobro uz uslugu utrošenog vremena da zavredjuje pozornost pa ako se čovek zakači za to, tim bolje. U svakom slučaju nesumnjivo odskače od gomile sličnih izdanja. Zabeleženi su u tefteru i u svakom slučaju  se treba potruditi da se isprate. Toliko je bendova koji su kasnijim radovima, menjali utiske o ranijim izdanjima koja su odjednom dobijala poluepske razmere. Lično bih voleo da Punchlove bude jedan od njih.

https://punchlove.bandcamp.com/album/channels

https://punchlove.net/

NEUROBEEK – MARZeephan

 

01.   CELER - This Thinking Globe Exploding (Remastered 2023)

02.   JUANA MOLINA - Tres cosas

03.   Future Sound Of London - Smokin Japanese Babe

04.   Barry Adamson - The Vibes Ain't Nothin' But The Vibes

05.   Four Tet - Slow Jam

06.   BLISS - Wish U Were Here (Charles Webster Remix)

07.   AFFECTION PLACE - Give me more - AFFECTION PLACE

08.   ITALIA 90 – Harmony

09.   Buzzcocks - Breakdown (Official Video)

10.   Buzzcocks - Lipstick (Official Video)

11.   Comsat Angels - Be Brave

12.   PENETRATION - Nostalgia

13.   NewDad - Dream of Me (Visualiser)

14.   Daisy Chainsaw - Love Your Money (promo video)

15.   The Smile – Teleharmonic

16.   Telefon Tel Aviv – Street Spirit

17.   TYCHO – Elegy

18.   GOLDFRAPP – White Soft Rope

19.   BROADCAST = Before We Begin

20.   BIBIO – The Palm Of Your Wave

21.   RED HOUSE PAINTERS – Cathy Song

22.   NICK CAVE AND THE BAD SEEDS – By The Time I Get To Phoenix

23.   BEBEL GILBERTO – Momento

24.   KALI MALONE – All Life Long (for voice)

25.   LOULA YORKE – It’s Been Decide