C Turtle zvuči kao bend koji se emitovao tamo negde sredinom
devedesetih na MTV 120 Minutes izmedju grungea, Pixies copycata i indie
solitary party groovera. Istina je da su
bend iz Londona i da sebe promovišu kao
fuzzy jumper rockere šta god to značilo. Bend je, valja reći osnovao Cole Flynn Quirke koje se bavio videom,
muzikom I filmom I o tome napisao nekoliko publikacija. Tako je bodrio sebe da
se samonastavlja I samousavršava, Usput je skupljao ljude sa više ili manje sličnim
afinitetima I odjednom se iz druženja stvorio bend nadam se odane dece low fi
e(ste)tike.
C Turtle su gle čuda snimali u Abbey Roadu i to za nekoga može
da bude kuriozitet, mada danas više nije ništa neobično. C Turtle insistiraju
na njihovom minimalnom pristupu, sto ne znači da ovde nema više slojeva i nadogradjivanja. Sušta suprotnost nekim sličnim okoštalim pločama. Upravo je to
zadatak ovog albuma. Provaliti i naći razlog da se presluša vise puta. Ne bih
ništa izdvajao jerbo jos uvek tražim nešto da mi je omiljeno, a svaki put me druga
pesma nečim zadrži. I da se (ne) ponavljam-kroz vreme se bendovi nižu,
zaboravljaju, ponovo otkrivaju etc, etc. To i jeste draž kontinuiranog praćenja
ovoga sto je neko možebiti nesrećno nazvao rokenrol.Kakogod, večna zabava za
potištene i gladne revolta.
Preporuka je i to da
Quirke sanja da radi sa Steve Albinijem, Jimom O’Rourkeom ili da snimi živi
album sa Japanskim kultnim bendom Boris. Low Fi favorit od početaka godine.
https://c-turtle.bandcamp.com/album/expensive-thrills
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.