Will Bolton je jedan od teškasa ambijenta .To baziram na činjenici
da svako malo primetim neko njegovo
izdanje. I uvek prija. Voleo sam period pre pošasti kojom nas je častio neko ko
ne želi dobro planeti i voleo sam čitavu kohortu ambijentalaca i elektroničara
koji su šetali od etikete do etikete i koji su nas ciklično bacilli u nadanje
da je ovaj svet ipak bolji od onoga što nam pokazuje. Davao je gorivo kojim smo
punili rezervoare lične utopije u traženju prekretnice. Tako da sam pustio Null
Point i bio prijatno iznenadjen, ne zato što Bolton do sada nije bio dobar, vec
što sam uživao u momentu kada se sve poklopilo i kada je kao lupa uvećao sve.
Podsetio me je Boltonov album svojom iracionalnoim vedrinom na neke Boards of Canada radove. Posle sam
malo čitao recenzije, uvek želim da saznam razlog kreacije i shvatio da nisam
jedini koji je tako osetio muziku. Za mene to nije blueprint navedenog benda,
već reminescencija na neke pomalo zaboravljene
osećaje. Moze biti da je ploča malo ritmicnija, ne i manje fluidna i da je
sve to dovelo do ovog utiska, ali ne mari. Ima svoj tok koji usmerava slušaoca
da ne skipuje album ( jedno od vecih iskušenja današnjih konzumenata) I da
stvara slike koje mogu da imaju ili nemaju veze sa onim što je Bolton zamislio.
Mozda se zato album zove Null Point. Svakom je ostavljena sloboda početne
tacke, Mozda umišljam, ali svaka dobar album uvek inspiriše slušaoca da ima
paralelnu priču sa onom koju gradi album i/li autor. Ovaj album daje takvu šansu.
https://wilbolton.bandcamp.com/album/null-point
https://theslowmusicmovement.bandcamp.com/album/null-point
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.