Ding An Sich, (04)8.11.2025

 

01.Panda Bear and Cindy Lee – Defense(Defense / Virginia Tech, Domino 2024)

02.Horsegirl – Billy (Billy, Matador 2022)

03.Perfume Genius – In a Row (Glory,Matador2025)

04.Sharp Pins – Every Time I Hear (Radio DDR,K, Perennial 2025)

05.Night Tapes – Helix (portals//polarities,Nettwerk Music Group 2025)

06.Ritual Howls –Follow The Sun (Ruin.Felte Records 2025)

07.Oneohtrix Point Never – Long Road Home (Magic, Warp 2020)

08.Guided By Voices – I Am Scientist ( I Am Scientist EP 1994, Scatt Records)

09.The Orb – Majestic ( U.F.Orb, Big Life 1992)

10.Erland Cooper – Music For Glowing Flowers part 1 (Music For Growing Flowers, Mercury KX 2022)

11.The Orb – Passing Of Time (Orblivion, Islands 1997)

12.Jon Hopkins and Olafur Arnalds – Forever Held (Forever Held, Domino 2024)

13.Bian Eno and Beatie Wolfe – Ringing Ocean (Liminal, Verve Records 2025)

14.The Murlocks – Rolling On (Rolling On, Flightless 2015)

15. William Basinski and Lawrence English – Mono No Aware 1.3 (Selva Oscura, Temporary Residence Limited 2018)

µ-Ziq- Allegro ( Vagus#26)

Naziv pesme može da zavara, da li je to baš bila ideja Mikea Paradinasa, čoveka sa mnogo aliasa zaista ne bih znao,ali je naišla u pravom trenutku. Ploča sa koje je Allegro, 1975 je odlična- maštovita, vešto t na razne načine beži od žanrova, cak su iofrlji pokušaji definisanja beznadežni i pomalo pretenciozni, a na kraju lepota jeste uvek u uhu konzumenta.

Dvoumio sam se izmedju nekoliko Mikeovih tvorevina sa albuma i izabrao sam ovu, jeste kratka, ali me vraća u prošlost koja kao što znamo ne postoji, već je samo jedan razvučeni sadašnji trenutak koji nagoveštava momenat kada će nehajno šutiranje lišca i šuštanje koje ga prati, skliznuti u krckanje zaledjene zemlje i opori hod po njoj. Ima naravno lepote u tome , kao u svemu-ako neko ne vidi neka se potrudi, lepota zaista jeste u oku posmatrača. Paradinas to zna i maštam da verujem da se pesma zato zove Allegro, mada bi me ispitivanje verovatno odvelo na neku drugu stranu. U stvari, već  znam, ali odluka kako da prihvatim je u završnici moja. Njegov je usud bio da je ponudi, naš izbor da je smestimo u sadašnjem trenutku (koji rekoh, nikad ne prestaje) gde je najpotrebnija.

Još jedan od autora kao što su Aphex Twin, ljudi iz Autechre koji prave mozgalice za ljude koji to prepoznaju i koriste. Neka vrsta neuro-meister-muzikanata,

https://mikeparadinas.bandcamp.com/track/allegro

Ding An Sich, (03) 5.11.2025

 

01.Carbon Based Lifeforms – Accede (Derelicts, Blood Music 2017)

02.Loscil- Equivalent 6 (Kranky, Equivalents 2019)

03.Aindulmedir – Silvery Fields (Star Lore, Hypnogoga Press 2023)

04.Void Stasis – Vision Of A Dead Planet (Ruins,Cryo Chamber 2022_

05. Stars Of The Lid – Even If You’re Never Awake(Stars Of The Lid And Their Refinement Of The Decline, Kranky 2007)

06.Hiroshi Yoshimura – Time Forest(Soundscape 1: Surround, Misawa Home 1986)

07. Siavash Amini & Saåad – Ever-Newer Waters Flow On Those Who Step Into The Same Rivers (All Lanes Of Lilac Evening, Opal Tapes 2020)

08.William Basinski – Melancholia 2 (Melancholia, Temoorary Residence Limited 2013)

09. Jon Hopkins and 7 Rays –Ascending Dawn Sky (Music For Psychedelic Therapy,2021)

10. Brian Eno and Beatte Wolfe – Big Earth Colony(Lateral, Verve 2025)

11. Aphex Twin - #18 (R & S Records)

12. Warmth – A Dusty Place In The Head(Dopamine, Etoka Records 2014)

13.Plastikman – Consumed (Consumed, NovaMute 1998)

14.Boards Of Canada – Music is math (Geogaddi, Warp2002)

15. Loscil – Stave Peak (Coast/ Range/ Arc, Glacial Movements Records 2011)

Buzzcocks – What Do I Get ( Vagus#25 )

 

Sećam se vremena kada je ova pesma isla regularno na našoj akaši muzičkoj hronici ( Studio B ), a otkrivanje sveta kroz muziku nam je bilo sve. Pre nekog vremena na poslu sam sa jedne radio stanice čuo ovo u pozadini i kao da sam pogledao sliku iz škole, imao sam utisak kao da sam negde u tom vremenu, sve se vratilo u tren. I boje i miris i zagadjenje koje je bilo deo odrastanja kod nas u Pancevu i ta vremena koja su nam puno obećavala, na neki način od necega smo bežali, a sada nam to vreme deluju idilično. Opet, nismo mi baš skroz krivi za sve ovo danas, muzika je postala nešto sto nas čini strancima u svojoj zemlji, neki drugi tonovi i estetika je prekopala i razrovala sve. Ali, opet niko ne može ono naše da nam oduzme.

What Do I Get je za mene bila himnična isto kao i Ever Fallen In Love, Buzzcocks su bili band nad bandovima, svaka pesma je bila dobra na svoj način a obe mi čak nisu ni blizu omiljenima. Posle su došla neka vremena i videli smo Shelleya i Digglea na sceni, tada sam video i ljude koje nisam video godinama i Buzzcocks su bili neka vrsta lozinke za prolaz na neka stara vrata. Za nas kojima je Manchester drugi (imaginarni) dom, Buzzcocksi su uz Devota su bili onaj okidač koji je sve pokrenuo - da spomenem i Pistolse, priča je nadam se svima poznata . Moram da zastanem i napravim neki auto-inventar, da vidim šta sam sve dobio od onomad, a nadam se da nešto dragoceno nije negde ispalo. Nije baš da sve treba, ali greota da se (od)baci!

Beach House – Levitation ( Vagus#24 )

Možebiti da jeste hendikep trošiti reči na poznato i obradjeno onomad,ali tko mari na kraju krajeva ako nešto što oslobadja pušta iz ili od sebe. Mozda vreme nije linearno i ovo pisanije ide u rikverc i u neki paralelni svet gde se želje ostvaruju. Beach House, duo koji bi je da je pravde, možda (recimo) uz Blonde Redhead zamenio stariju generaciju 4AD etikete. Ali nema veze, lepota je lepota, oni se nahode tako da bude oslobodjena da ponudi nove boje i mirise, opet familijarno na osebujan način.Ta, svet i sve oko njega nije statican, fala Bogu! Uostalom, Simon Raymonde iz Cocteau Twins, jedan od sinonima 4AD e(ste)tike je svojom Bella Union etiketom i Beach House realizacijom zaradio sebi najedanput i ne jedan put karmičke poene.

Levitation otvara album Depression Cherry i neki misle da bi ovako zvučao This Mortal Coil na imaginarnom šestom ili sedmom albumu, mozda I na nekoj Bozićnoj ediciji franšize (ako bi je bilo!) I zanima me samo koga bih mogao da zamislim ili ponudim da ovo izvodi. Beach House bi sa uživanjem kibicovali,siguran sam. Ovako ostaje originalna verzija da joj se u odredjenim trenucima ili češće prepuštamo da voze u nepoznata zadovoljstva, koja smo naravno odavno prošli, ali volimo da ih tako nazivamo,produžujemo sebi životni Ili bilo koji vek, koji nam je nepoznat i iz nekih(verovatno opravdanih) razloga uskraćen. Najposle, slušanje dobre muzike nije badava, bilo koje veče i u bilo kojem gradu..

https://beachhouse.bandcamp.com/track/levitation

Ding An Sich, (02) 30.10.2025

 

 

01.   Ludovico Einaudi – Waterways (In A Time Lapse, Decca 2013)

02.   Vangelis – Le Petite fille de la mer (Themes, Poly Tel 1989)

03.   Ludovico Einaudi – Maria Calas (The Summer Portraits, Decca 2025)

04.   Philip Wesley – Dark Night of the Soul (Dark Night Of The Soul, Autumn Music 2008)

05.   Brian Eno – There Were The Bells (Foreverandevernomore, Opal Records 2022)

06.   Johann Johannson – Fordlandia (Fordlandia, 4AD 2008)

07.   Arvo Part – Spiegel in Spiegel (Spiegelin Spiegel, BIS 2005)

08.   Nils Frahm – Talisman (All Encores, Erased Tapes Records 2019)

09.   Nick Cave and the Bad Seeds – We Came Along This Road (No More ShallWe Part, Mute Records 2001)

10.   Barry Adamson – Man With Golden Arm (Man With Golden Arm, Mute 1989)

11.   Jon Hopkins – Free First Life (Singularity, Domino 2018 )

12.   Madrugada – Vocal (Industrial Silences,Virgin 1999)

13. Ian McCulloch – September Song (Septemeber Song 1984, WEA)

14.   Clock Dva – 4 Hours (4 Hours, Fetish Records 1981)

15.   Cabaret Voltaire – Silent Command (Silent Command , Rough Trade 1980)

Kreidler – Jaguar ( Vagus #23)

U svom eseju o Pini Bausch Wenders pise-Nasa vezanost za silu teže i naše unutrašnje težine prestaje-nestaje dok je gledamo.Ova pesma ide dok čitam i više je od nekog sinhroniciteta. Taj pokret, izbačaj ili naglašeni udisaj - šta i kako god, ali je to. Nije ovo ni ambijent, ni new age agenda da tvori neku metafiziku, ovo je čista opservacija kretanja, nekom neopisiva- nedokučiva -bespotrebna, opet nekom idelno za razmatranje I taman dobro/došlo, ovo je hipnotik napravljen da poništi značenja, da skrši metafiziku.

Kreidler su Nemci iz Düsseldorfa, upili su sve moguće dobre uticaje i razvili sopstvenu liniju i franšizu motorike. Slusam ih uz PIL, Can,post rock, ran(ij) e Tangerine Dream, Mogwai i slične stvari. Nekad im opet, posvetim dan, ali nikad nije dosadno i monotono. Plus, ubrzavaju cirkulaciju i greju po ovoj nadirućoj hladnoći.

https://kreidler-official.bandcamp.com/track/jaguar

Ding An Sich, (01) 27.10.2025

 

01.Fat White Family – Whitest Boy On The Beach (Songs Of our Mothers, Without Consent 2016)

02.Psychic TV – Godstar (Temple Records 1985)

03.The Gun Club – Breaking Hands (Mother Juno, Red Rhino Records 1987)

04. Nick Cave and The Bad Seeds – By The Time I Get To Phoenix (Kicking against ThePricks, Mute Records 1986)

05. Sonic Youth – Confusion is Next (Confusion Is Sex, Neutral Records 1983)

06. X Ray Spex – Oh, Up Bondage is Yours (Virgin Records 1977)

07.Suicide – Surrender (Chapter 22, 1988)

08. Ramones – Rockaway Beach (Rocket To Russia, Sire Records 1977)

09. Buzzcocks – Nostalgia (Love Bites, United Artists 1978)

10. Gang of Four – Love Like Anthrax (Entertainment, EMI 1989)

11. Human League – Almost Medievial (Reproduction, Virgin Records 1989)

12.The Chameleons – Perfume Garden (What Does Anything Mean?Basically, Statik 1985)

13. Durutti Column – Missing Boy (LC, Factory 1981)

14. The Smiths – I Want The One I Can’t Have ( Meat is Murder, Rough Trade Records 1985)

15. The Housemartins – The Flag Day (London 9, Hull 4, Go!Discs )

Oneohtrix Point Never & Elizabeth Fraser – Tales From The Trash Stratum (Vagus#22)

Neki kažu da im zvuči previše klinički i kao dijagnostički test ili pretraga. Mogao bih da se složim i da zamislim da je mozebiti neurološki ili kognitivno afirmativna analiza, posto projektuje nadražaje na nas konzumente. Lopatinova podloga je tu da bi nas (Elizabetha) Fraserova svojim upadicama na ivici percepcije naterala da pokažemo one znake života koje nam traže ili su poželjni. I uspeva mu (im)-posle nekoliko puta, za potvrdu ovo traži i repete.

Neko bi rekao da je Lopatinova muzika u globalu jedna vrsta izazivanje reakcije na samointrospekciju kroz muziku, Jedan moj prijatelj je skloniji da kaže da to radi jerbo nije imao čime pametnije da se bavi, uostalom njegov bekgraund je zanimljiv baš na taj način. I M\muzika mu je zanimljiva, intrigantna, puna zavoja I\i nabora, treba strpljenja, (samo)discipline, ali je nagrada tu. Kao oni bedževi na FB za najvećeg fana, odjednom iskoči da ga pokupite i svima razglasite da je to ono što ste hteli. Tako se pojavi i naklonost ka njegovoj muzici. Bar je kod mene takav slučaj bio. Bilo bi šteta da nije, Lopatin je unikatna pojava i dragocenost po sebi, ma šta god ko preferirao.

 

https://oneohtrixpointnever.bandcamp.com/track/tales-from-the-trash-stratum-4

Oktobar 24.10.2025 – ReStArt – Kroz male zaObilaznice….

01. Rosa Damask – Sun

02.Momma – Double Dare

03.Exploding Flowers – All in stride

04.Slomosa – Kevin (live in polyfon studio)

05.Paul Weller – Handouts in the Rain

06.The Smashing Times – Lost,when I remember

07.Red Pants – Witching Hour

08.Dancer – Baby Blue

09.Stone Sober – Gentle Waves

10. The Wesleys – Magic Wand

11. Girl Tones – Blame

12.Tokyo Tea Room – Half the man

13.The Field Mice –Coach Station Reunion

14.Air- Dirty Trip

15.Dancer - Just Say Yes

Seefeel- Sky hooks ( Vagus# 21 )

Kako se čini, diskografski neuništivi Seefeel i dalje draže maštu sa različitih strana. Iz magle ili vedrine-kako ko tumači! Ako postoje paralelni univerzumi gde svaka radnja ima nebrojeno puno varijacija, akcija i krajeva, i Seefeel usmeravaju na različita tumačenja i post-festum promene usled istih.

Mutirani, modifikovani,filtrirani glasovi i zvuci, nadrealna meta elektronika. Ko nije cuo, neka proba. Ko zna, neka se podseti. Rezultat nikad isti kao oni predjašnji.

I da, uvek sam mislio da su za post-rock Seefeel podjednako važni kao i Slint. Isto tako idealni za uparivanje sa Aphex Twin ili Autechre. Nisu ni tako daleko, kancelaraju ili dve dalje, ali je mobilijar nešto drugačiji. 

Svetu treba Seefeel - stvarnost jeste pomerena, ali ne ovoliko zvučno,a opet tako zavodljiva. Na inspirativno, ne baš uobičajeni način.

 

https://seefeel.bandcamp.com/track/sky-hooks-1

Oktobar 21.10.2025 – ReStArt – History/ His – Story

 

01.Dean Blunt – Rot

02.The Reegs – This Savage Garden

03.Catherine Wheel - Black Metallic (Peel Session)

04.Broadcast – Microtonics 02.

05.Seefeel – More Like Space

06.Kreidler- Kremlin Rules

07.Can – Vitamin C

08.Grauzone – Eisbaer

09.Broadcast – Microtonics 11

10.Dean Blunt – Lush

11.Kreidler – Radio Island

12.The Reegs – Chorus Of The Lost

13.The Comsat Angels-Gone

14. Kitchens of Distinction – Mad As Snow

15.Beach House - Chariot

Another Sunny Day – What Happened To You, My Dearest Friend? ( Vagus # 20 )

Slušanje muzike nema samo hedonističku svrhu, to je(ste) i čin kreacije. I kognicije. Najbolje je kada se sve spoji u jednu celinu, čovek tada, hoće-neće –projektuje bolju verziju sebe. Zato bih voleo Stereolab cover ove pesme. Za neke druge pesme bih voleo da ih obrade The Smiths ili The Stone Roses, ova je stvorena za internacionalni pop-kraut kombo. A posle, prepravka (re-working) Marka Clifforda iz Seefeel. Umeo bi on to da uradi, mnogo je bliže i povezanije nego sto mnogi misle. To se naravno neće desiti, ali maštati i kreativno pisivati u glavi nije zabranjeno, To mu dodje kao neki solitary party samosklepani AI lični groove. Mislim da je What Happened idealna za to. Stereolab su instirucija za sebe, a Another Sunny Day za naslušanije (ako ovo volite!) vazan šraf iz čuvene i vazda evergreen Sarah produkcije. I Seefel su neka institucija, tako da sam svoju dnevnu dozu eksploziju sinapsi valjda namirio.

Another Sunny Day je takodje pesma Belle and Sebastian, čisto da ubacim i neku triviju.

A pesmu je napisao Harvey Williams koji je počeo sa Sarah Records i čitavu njegovu karijeru mu je ona obeležila, tako što je radio i bio član kultnih bandova koji su na ovaj ili onaj način bili povezani sa legendarnom etiketom (The Field Mice, The Hit Parade I Trembling Blues Stars).

https://anothersunnyday.bandcamp.com/track/whats-happened-to-you-my-dearest-friend

Oktobar.17.10.2025 – ReStArt – Lingvistika govora tela.

 

01.Yo La Tengo – Sugarcube

02.Horsegirl – World of Pots and Pans

03.Teenage Fanclub – Everything Flows

04. Telescopes – To Kill A Slow Girl Walking

05.Boo Radleys – Finest Kiss

06.Sugarcubes – Birthday

07.Ride – Dreams Burn Down

08.Horsegirl – Beautiful Song

09.Red Lorry Yellow Lorry – Nothing Wrong

10. Primitives – Way Behind Me

11.World Domination Enterprises – Asbestos Lead Asbestos

12.The Young Gods – Skinflowers

13. Loop – Thief of Fire

14- Age of Chance – Kiss

15. Primitives – Ocean Blue

Piotr Kurek – It Used To Be A Song ( Vagus #19 )

Množina zvukova i uticaja u nekoliko minuta, zamešana majstorski. Malo Sylvian, malo Talk Talk, Bark Psychosis, ako se zvirne unutra vidi se i draperija koja je davno okačila Alice Coltrane i mislim se gde bih smestio ovo na nekoj dužoj plejlisti. Nasnimio bih je iza nečega sa Dead Bees On The Cake, pre Hex već spomenutih Bark Psychosis,ili nekog američkog ne previše bučnog post rock autora sa Mogadonom pored koktela, taman da dobijemo na tradicionalizmu i konvencionalnom bez povišenih tonova i kresenda.To je najbliže na sta me podseća način na koji se odmotava. Definitivno je tako, možda paradokasalno, ali jeste tako.

Piotr Kurek je muzičar iz Varšave,Poljska, čija su izdanja izlazila u svet preko raznih etiketa, meni najdraže sa spiska su Hands In The Dark i Longform Editions, tu sam nalazio najvise toga sa čime sam mogao da se poistovetim u odredjenim raspoloženjima. Takodje , Piotr radi i za pozorišta tako da mu ulaženja u razne  situacije nije nešto u čemu se ne snalazi.

Album je ovoga puta izdat za Unsound etiketu i zove se Songs and Bodies. Dok sam ga slušao, kćerka se ušetala u sobu i upitala “-Slušas background muziku ?” I to sam shvatio kao kompliment. Background muziku ne shvatam kao nešto što mi boji dan u nešto neutralno u pozadini, nego suprotno - nije li  background samo realnost na koju ne obraćamo dovoljno pažnje, a oblikuje nas i usmerava nam tok misli ili ih sprečava kada treba. Hoću da kažem da je Kurekova muzika mnogo dublja nego što deluje na prvo slušanje i da je perfektan primer izlaska iz Zone Komfora ako čovek počne da obraća pažnju. Mogućnosti prilaze,nude se, a mi smo indiferentni ponekada. Ova muzika je primer da treba biti spreman,čak i ako vas neko ne drma za revere i ako je izignorišemo, možebiti gubimo sjajan dobitak. Shvatio sam da kako album odmiče samo nam se povećavaju šanse da u nečemu prepoznamo deo sebe. Dalje nabrajanje žanrova, prebrojavanja i prepoznavanja bi mogli samo da pokvare prilično osoben utisak o ploči. Mislim skromno, da je to i bila Kurekova intencija, ona je tu,nudi mogućnosti i izvlači iz instrumenta ascoijacije na razne prizore i šarene osećaje, na nama je da uložimo napor te nagradimo ga tako što ćemo se uvuci u neku od uloga bar na koji čas. Muzika danas taman toliko i traje, kvalitet nema veze sa tim.

 

 

https://piotrkurek.bandcamp.com/track/it-used-to-be-a-song

https://www.piotrkurek.com/