pel mel – Late, Late Show EP ( Efficient Space 2023)

Jos jedan australijski bend, ovaj put od onih koji su karijeru poceli sredinom osamdesetih i nisu se libili da na koncertima svrljaju kroz iscitavanja Joy Division,Wire ili Buzzcocks. Da bi se pedigre boldovao, mora se reci da su bili (jedini) Australijski potpisnici GAP Recordsa koja je tamo bila povezivana kao neka licencna ispostava cuvene Factory Records iz Manchestera. Znaci trece ili neko koleno, ako zazmurimo na jedno oko.

I to se cuje na EP-iju sa neobjavljenim demo snimcima ljudi iz Sydneya. Iseckan punk funk ritam koji podjednako duguje i Orange Juice i Gang of Four i spomenutom Manchesteru, sa sintisajzerima koji su prvo ukljucivani da bi se videlo da li su jos uvek u funkciji , pa tek onda iskorisceni kao sredstvo da obogati pesmu. Ima jos toga, , na primer konzenzus je da najvise podsecaju na Young Marble Giants, nostalgija mozda i dodaje, ali citav utisak je konkurentan danasnjoj produkciji po mnogo cemu. Oni mladji mozda nece tako misliti, ali za nas veterane, ovo je TAMAN. Ni kratko, ni dugo,ali osvezavajuca i kratka detoksikacija. Uostalom, po stoti put cu reci da ovakvi, neprikladno bi reci pomalo i anonimni bendovi jesu bas oni koju drze celu stvar iznad vode.

https://efficientspace.bandcamp.com/album/late-late-show

Retro = Black Ox Orkestar - Nisht Azoy (Constellation, 2006)

Constellation je prošle godine najavio mirnu zimu bez izdanja uz redefinisanje stavova, novom prezentacijom i još nekim tehničkim novinama, te su očekivanja ljudi koji drže oči uprte u ovu kuću sa nagoveštajima proleća rasla. U vrlo kratkom roku su najavljena tri albuma, a obzirom na konstelaciju i sjajan album iza sebe (Ver Tanzt) bez imalo dileme najveću pažnju su rezervisali Black Ox Orkestar. Sastavljen od još jedne brojne montrealske kombinatorike, ovaj put je "projekt" poprimio i nadam se permanentni(ji) karakter. Okupljeni oko ideje da sviraju muziku jevrejske diaspore i autora istočno-evropske regije, Black Ox su svoje iskustvo - za koje bi verovatno bio neophodan još jedan ceo broj ili bar esej - stavili kompletno u svrhu što raznovrsnijeg i kreativnijeg muziciranja. Za one koji ne znaju, opus benda je sastavljen od tradicionala, sa jidiš jezikom kao bazom. Na novom albumu bend se pojavljuje u više navrata kao kompozitor na već gotove tekstualne predloške, a na jednoj je i kompletan autor. Ono što mami osmehe na lice i neku čudnu toplinu u grudima je i prepoznavanje balkanskih motiva.

Upravo takva numera Bukharian i otvara album Nisht Azoy. Na momente je ova numera podsetila na filmsko i pozorišno delovanje skopskog benda Anastasia. Od samog početka melanholični predlozak zauzima frontalnu poziciju i vodi kroz ploču. Pun zvuk, ne i previše nametljiv, sa pevanjem skoro celog benda, otvara, nadajmo se, i novo poglavlje u Constellation istoriji. Tradicional Az vey dem tatn sa dominirajućim vokalima se polako razvija i do kraja se ističu nagli upadi instrumenata, brejkovi i maltene atmosfera se diže do razgaljenosti. Violin Duet je miks fragmenata uzetih iz českih folk songova i muzike iz Transilvanije. Na tekst poljsko-jevrejskog pisca Melkha Ravitcha, bend je napisao kompoziciju koja po formi i atmosferi najviše podseća na matične sastave članova BOO. Ratsekr Grec opet vraća bend do Balkana, i izuzetna ritmika ove pesme i nadogradnja instrumenata numeru dovode do usijanja upotrebom trube. Tsvey Taybelakh ne ide daleko od prethodne numere i izveden je od strane Two Doves Friendship Banda (još jedna neverovatna kombinacija sa hiljadu ljudi u postavi od koje je meni najdraza na spisku - Sophie Trudeau). Dobriden se vraća po zvuku na početnu numeru, a jedina kompletna numera potpisana od benda Golem (a šta drugo) zatvara album. Golem sa završnim rečima "Nisht Azoy" (ništa kao ovo) nas dodatno uverava i naglašava da je Black Ox sigurno jedan od dugotrajnih bendova trenutno okupljenih oko Constellationa. Lišeni bespotrebne ideološke podloge, prvenstveno okrenuti izučavanju i transformaciji muzike u svom aranžmanu, sa postavkom da jidiš koriste kao sredstvo za uspostavljanje komunikacije, otklanjanjem homo i ksenofobije samom svojom pojavom, BOO su napravili neverovatno živu i dirljivu ploču.

Nadajmo se, s obzirom na krhkost i fizičku rascepljenost Constellation bendova, samo još jednoj u budućem nizu. Još jedan dokaz da za Constellation i muzičku komunu oko njega, ništa nije nemoguće. Samo treba biti strpljiv.

 

https://blackoxorkestar.bandcamp.com/album/nisht-azoy

https://cstrecords.com/en-int/pages/black-ox-orkestar

EXEK – The Map and The Territory ( Foreign Records 2023 )

EXEK u pomalo opuštenijoj i neobaveznijoj atmosferi  upecatljivo drže habitus i pažnju takom ove  ultimativne muzičke avanture,. Iako su im u mislima i new wave i kraut i post punk ,otvaraju ploču nesputano, pa čak na nekim mestima dopuštaju pseudojazzy easy pristup i sve traje duže sa jos više podignutom obrvom. EXEK postoje vec duže vreme , sekstet je u pitanju, ovo je šesti album i dolaze iz Melbournea, Australija. Možda mi zato u ponekim momentima neki segment zvuči kao opuštenija proba The Birthday Party na prijateljskom roštiljanju bez  zlokobnih primisli ili agresivnih trzaja. Onako za zagrevanje. što me nagoni da kažem,da je ovo krajnje subjektivni  osećaj. Ljubitelji autralijskih teškasa teško da bi se svesno i uz predumisljaj uhvatili za ovu ploču, bez obzira na svu ozbiljnost benda. A bend jeste ozbiljan i višeslojan.Imali su oni u karijeri komade koji su trajali duže od tucet minuta.  I bili su često povezivani sa bendovima kao sto su Swell Maps, Wire,  etiketom O U Sound i sa dubom i motorikom. Rekao bih da tek umnoženo, odloženo  istraživanje nagradjuje one najupornije i one sa najviše vremena koji su spremni da se ovome posvete. Ima ovde dovoljno melodija i struktura koje očekuju da se otkriju. Na ovom albumu su dakle EXEK pustili ruke(u). Krenu, pa stanu. Asociraju. Na sve do svašta!

Prijatelj mi nakon preporuke rece- Izazvali su mi zbrku u glavi, tema traje minut i po, a tako je lepa da zažalis što je nisu svirali dvadesetak minuta bez prestanka.

AUDIODNEVNIK/AUDIODIARY Citanja “Season of The Witch – The Book of Goth “ ( Cathi Unsworth –Nine Eight Books 2023)

 

Sex Pistols, Buzzcocks, Joy Division,Siouxsie and the Banshees, Doors, Julie Driscoll, Killing Joke, Bauhuas, The Cramps, The Gun Club, The Birthday Party, Lee Hazlewood, Marc Almond, Anne Hogan, Foetus, Link Wray, Nico, Soft Cell, The Mekons, The Sisters of Mercy, The Mission, Three Jones, Marc and The Mambas,  Suicide, Southern Death Cult, Theatre of Hate, Screaming Jay Hawkins, Karen Dalton, UK Decay, New Model Army, Joolz, Echo and the Bunnymen, Marc Almond and the Willing Sinners, Jacques Brel, Juliette Greco, The Cure, Doctor and the Medics, Damned, Renel Fielding, Einsturzende Neubauten, J.G.Thirwell, Lydia Lunch, Crime and the City Solution, Johhny Cash, Billie Holliday, Diamanda Galas, These Immortal Souls, Zodiac Mindwarp. Maria Callas, Cocteau Twins, This Mortal Coil, Danielle Dax, Cardiacs.

Alaskan Tapes – Who Tends A Garden ( Nettwerk Music Group 2023)

Medju instrumentima za snimanje ovog albuma se nabrajaju Bela Buka ( White Noise ) i Insekti.  Kanadjanin Braddy Kendall nije novak u ovom poslu, snimio je pre ovoga više od  pola tuceta albuma ( da budem precizan ovo je sedmi), a neki koje sam čuo ranije su u ovom hroničnom deficitu vremena pomogli da album čujem više puta u razredjenim i/li produženim vremenskim intervalima.

Inspiraciju je kaže našao u knjizi koju je napisala Louise Seymour Jones (Who Loves A Garden ) 1935. I koja ga je inspirisala na meditaciju o baštama. Instrumentima je kombinovao razne stvari-i ambient i neoklasicizam i sve što neko podrazumeva pod tim..Ima ovde klasičnih piano komada, hipnogogičkih prevoja, ambijentalnih snohvatica… I sve klizi u komadu kao onomad pre COVIDa.

Brady se inače potapao ranije kao bubnjar u metal i drum and bass vodama, dok nije izronio blizu ovog stadijuma. Zvučni sinemaskop za nekoga i rastegljiva panorama za drugoga, kada se sklope mogu dati razne varijacije na baštu. Neko bi o tome pričao, neko opet pravi muziku. U ovo vreme godine ( album je izašao prosle godine baš  negde u ovo vreme ) ova muzika ume da bude baš delotvorna.

https://alaskantapes.bandcamp.com/album/who-tends-a-garden

https://alaskantapes.com/

Bar Italia – Twist ( Matador 2023)

Bar Italia je trio iz Londona koja se ne plasi da limit od tri instrumenta baci u nasledje post punka i slicnih nastavljaca, koristeci ga na najrazlicitije nacine. Ja nisam ni hteo niti da nadjem (ili izaberem) na sta najvise podseca, sto je vaznija i/li bolja stvar. Ali duh, u skladu sa vremenom, produkcijom i ekonomijom je tu. Najlakse bi bilo prilepiti im neku etiketu, ali zaista ne ni imalo smisla. Energija, dosta praznog prostora koja hrani kreaciju slusanja,  i onda erupcija energije cine da ova ploca ima svoju gore-dole dinamiku u najpozitivnijem smislu. Samocitanje i samopisanje. Prosto je neverovatno da kao nekada, neko sa samo tri instrumenta napravi ovako zanimljivu plocu. Pitchfork i slicni sajtovi su odmah poceli da traze uzore( zato su se i ofucali), ali ja bih to kao i mnogi podveo pod lazy journalism. Uostalo ko jos to slusa I shvata ozbiljno. Bar italia nudi dovoljno materijala da konzumenti pored zadovoljstva, razvijaju i umece slusanja. Uz to ovo je drugi album koji je bend prosle godine izdao, tako da bend puca od samopouzdanja, vere u sebe i rezervoara ideja. Koliko ce toga da prenesu van studija, zavisi delom i od konzumenata. Jedan od redjih bendova koji vraca nadu u britansku scenu.

https://baritalia.bandcamp.com/album/the-twits

https://baritaliaa.com/

https://www.instagram.com/baritaliaa/

Craven Faults – Standers (Leaf 2023 )

Prvi album Craven Faults, enigmatičnog umetnika iz Yorkshirea koji se od početaka vezuje za sjajnu Leaf etiketu ( Murcof, Manitoba, Boymerang, Coleen, Efterklang…koju je onomad davno osnovao Tony Morley sa 4AD etikete ) je doneo mnogo zadovoljstva i izazova kada je već hiperprodukcija uzela maha, a ovaj drugi (Standers) nije samo nastavio tamo gde je zabava stala, već je ubacio i efekte koji su došapnuli par trikova da se pronadje  jos nekoliko dimenzija. Zabava je malo složeniji ili neobičniji izraz za muziku koju ovaj umetnik uporno pronalazi i izbacuje iz sebe.  Ili je kao u nekim teorijama, samo ubere ili pokupi oko ili iznad sebe. Ljudi koji vole ovu liniju izražavanja koja počinje od ambijenta, krauta, Berlinske škole, dronova vole kada ponekada doda i sediranu motoriku kao jezik kojim dodatno komunicira sa jezgrom koje ce naci jos pobočnih stvari i sporednih putokaza da udje sto dublje u nju. Da se razumemo, ovo neće imati puno publike, ali onaj ko proba, teško ce se odvojiti. Naravno ako je gradjen od sličnog materijala..

U pokušajima opisa albuma spominju se Cluster, Harmonia, Kraftwerk, korišćenje modularnih sintisajzera i možda je to trejler za one koji nemaju puno vremena za istrazivanja. Meni lično je ovo još jedna od redjih ploca koja priziva Zebalda i zato bih preporučio uporedno slušanje s Caretakerom. Neko će naci logiku, neko ne. U tome I jeste draž solitary party introspektivnog groovea.

Inače Standers je drugi deo iz najavljene ‘Lowfold Works Trilogy’.Odbrojavanje je odavno u toku i traje. žurbe nema, pošto  svako slušanje , ljušti neki novi s(l)oj.

https://cravenfaults.bandcamp.com/album/standers

https://en.wikipedia.org/wiki/Craven_Faults

https://cravenfaults.com/