Укупно приказа странице

среда, 24. септембар 2014.

Ashrae Fax - Never Really Been Into It ( Mexican Summer 2014 )







Možebiti da je odlazak Cocteau Twins sa  4AD etikete (ranih devedesetih)  naterao  Ivo Watts-Rusela  da  spakuje duo Swallow uz pratnju Johna Fryera u Edinburgh, u Palladium studio, posle i u čuveni londonski Blackwing, ne bi li imao u ponudi  nešto nalik najvećim zvezdama, koje je zacelo zapustio ošamućen bostonskim virusom.  Ne ide to tako, Cocteau Twins su  zahvatanje obema rukama vode od koje se rumeni sa retkih izvora.  Swallow album Blow (4AD 1992) je bio sirupast produkt za konzumiranje  u gostima, u komforu čaša iz kojih se pazi da se ništa ne prospe I dalekobilo ukalja. Posle svih godina, izjave i beleške otkrivaju da nijedna strana nije bila zadovoljna konzumacijom dogovorenog braka. I dalje čuvam original, mogu i da kažem da mi se dopada i umem da ga vrtim u nekakvom kontinuitetu. Jutarnja doza izbora mi je naravno kakao, ali se ponekada (pripisujem to iracionalnom na koje nisam imun) uželim kafe, doduše sa cimetom, popustim i kao uživam. Posle nekoliko dana se probudim i turnem (onako kako organizam traži) kakao. Tako izgleda i moje kampanjsko Swallow slušanje.


Never Really Been Into It , prvi pravi Ashrae Fax album za Mexican Summer etiketu (Static Crash je bio reizdanje) po zvuku podseća na Cocteau Twins, a po nečemu i na SwallowAshrae Fax (još jedan duo, ovaj put američki) su logično dve decenije u prednosti nad Swallow. Ako  su Britanci u studiju pod pritiskom i jačim svetlom neplanirano senčili nacrtane oblike.  Amerikanci su  pesme natenane pravili,  neki kažu  još od sredine devedesetih. Progutane, pa ispljunute, otpadali su slojevi ko zna kako i kad.

Abonenti koji nezaustavljivo reaguju na sve što podseća na CT,  sa iole pristojnijim ukusom , mogu da odahnu. Gde gomila nekulturnih imitatora juri u nepočin pokušavajući da sa Twinsima vozi hronometar  na terenu koji im ne odgovara, Ashrae Fax su shvatili  limite i radili na onome što umeju i znaju. Nesrećni Swallow su onomad gurnuti u nesrećnu Škotsku da simuliraju Head Over Heels, a Ashrae Fax su na toj lekciji učili. Nisu forsirali okeanske gitare, već su akcentirali volumen ritam mašine, kuckavo-melodični bas i povučeno-zamrljane gitare koje je Guthrie koristio kao logistiku preko koje nam je onomad radio sta god je hteo. Čin preuzimanja su  pretvorili u čin zauzimanja pozicije.













Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.