Ono što mi smeta kod recikliranja dream popa & shoegazea
je pretencioznost i muka da se svetu odsvira ili kaže šta je niklo
- ili propast!! Uvek to ide uz napregnuto uparivanje šablona i transfere tih
pritisaka na zainteresovani auditorijum. Paradoksalno, baš to
iritira one koji uživanju u muzici pristupaju ozbiljnije. Sloboda izbora
omogućava da stisnemo dugmad i da ne traje dugo, ali se sve uporno
ponavlja. Crescendo iz LA, tek
trio a nekako samoproklamovani osnivači dreamgaze kolektiva, su daleko od toga,
sviraju uz entuzijazam klinaca kojima to priliči i koji se ludo zabavljaju u
podrumu ili garaži i ne razmišljaju kada će, kako i gde neko da ih
secira/savetuje. Ima ovde juvenalnih harmonija i Sarah habitusa i ranih Wedding
Present užurbanosti, i to je ono što prija u trenutku. Sa merom, dobro
odsvirano i menja dan na bolje.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.