Укупно приказа странице

среда, 18. април 2018.

Erik Satie - Socrates (Factory Classical, 1990) Socrate + Melodies (LTM)








Pred kraj osamdesetih John Metcalf je u razgovoru sa Tony Wilsonom predložio da se Factory etiketa  iz Manchestera upusti u avanturu nazvanu Factory Classical. Metcalf je iskoristio uticaj kod Wilsona kao član Durutti Column (Vini Reilly) kao i činjenicu da je klasično obrazovanje uspeo da promoviše i unovči kao aranžer, a najbolja preporuka mu je bio rad na "Viva Hate" Morriseya, sa kojim se i popeo na mesto broj 1 zvanične britanske top liste. Upravo taj uspeh ga je preporučio za rad i sa rezidentima top lista kao što su, sa jedne strane Blur, Simple Minds, a sa one manje dostojanstvene The Corrs. Uspeo je da uveri Wilsona da u Britaniji postoji soj mladih umetnika koji se bave klasičnom muzikom i da je to čitavo polje na koje Factory može sebi da upise još koji plus.Wilson je dopustio da bude nagovoren i tako je počela ne baš duga epizoda u pomalo posustalom Factory životu, ali sa druge strane za imena kao što su Steve Martland ili Rolf Hind svakako dobrodošla i plodonosna. Metcalf je opet iskoristio priliku i sam lansirao svoj Duke Quartet. Celokupno gibanje je 1989. ovoploćeno prvom serijom Factory Classical izdanja, a sledeće godine su održavani i serijali koncerata po Britaniji pod imenom "Classics In Motion". Početak 1991. je doneo drugu seriju Factory Clasical diskova, pre bankrota i gašenja etikete sledeće godine.. Mora se priznati da je u eri jingle-jangle indie prangijanja ovakav potez možebiti nagovestio osveženje, potpomognut hajpom koji je etiketa još uvek imala, te je deo publike po inerciji pratio i ovaj rad.

Jedan od naslova iz te serije, upravo onaj pod oznakom FAC 356 je posvećen Satiejevom Socratesu. Satie je Socratesa zavrsio 1918. i bazirao ga na tri Platonova dijaloga koji opisuju vreme neposredno pred Sokratovu smrt (Portrait De Socrate, Bords d'Illusis i Mort De Socrates). Kao što mu priliči, a važio je za ekscentrika, Satie je izjavio je da je za vreme rada na Socratesu jeo samo belu hranu da bi se na taj način integrisao sa čistim i belim na koje ga je asocirao Sokrat. Na disku su se našle i celine Trois Melodies (iz 1886. i 1916), Trois Autres Melodies, Quatres Petites Melodies i Ludions u izvedbi Music Projects London. Omot je uradio Peter Saville. Naknadno se potrudio se i James Nice iz diskografske kuće LTM (Les Temps Modernes), svojevrsni nastavljač i obnovitelj zaboravljenih vrednosti iz 80-ih. James je u svoj katalog uneo mnoge naslove iz Factory kataloga, teže nabivljive I u jednom momentu došao je i red na Satiejevog Socratesa. Uz novi omot, disk sadrži novi liner notes, kompletan tekst Socratesa i 18 Melodies na engleskom i francuskom. Izdanje se zove Socrates + Melodies i nosi oznaku ltmcd 2459.





Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.