Jesen lagano stiže u sokake New Yorka, a ima tamo voljnih da
kao zalog za dobru mentalnu zimnicu, jaču hranu za bistriji um, svoje meso i
kosti potope u (post) embrionalno 4AD sirće.
Pop. 1280 uz takve grimase i počinju drugi album, kao da
Jesus Lizard ( poredjenje koje ih ne napušta! ) otvaraju In The Flat Field
(Bauhaus) tribjut. I nadalje, gas se samo dodaje. Kao na vetrometini i ravnom
polju uhvaćene Lizarde na svoju stranu vuku i čereče rane 4AD ekstravagance
Birthday Party i Bauhaus, i to (iz)mešateljstvo uopšte nema milosti i ne gubi
hitrost. U celoj toj gunguli izgleda da Peter Murphy ima najjače ruke. Naravno,
ovaj opis možebiti nekom zanimljiv, nekom sigurno ne, ali je ustvari golemo
--> velika preporuka. Kao i činjenica da je Imps of Perversion
producirao Martin Bisi, koji mi odmah u pamet prizove Sonic Youth i Swans.
Ima i zanimljivih biografija ovde, posebno je takva ona
Chrisa Buga koji žonglira izmedju nomada i vagabunda, ali nije neophodno
kvariti baš sve radosti otkrivanja i benda i ličnosti.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.