Klein – thirteen sense (Parkwuud Entertainment 2025)

Ne znam šta bih mogao da napišem o ovoj ploči, a da približno prenesem iskustvo preslušavanja. Naradije bih upotrebio naziv skeča iz Monthy Pythona – Confused The Cat. Gomila nabacanih stvari, kao da dve-tri ploče sviraju u isto vreme, za nekog bez reda i rezona, ali naprosta je ova buka neodoljiva. Kao kada bi neki post rock band posle besomučnog islušavanja Slowdive opusa cele nedelje pokušavao da odsvira Merzbow album po sećanju.Ili Aphex Twins!!?? Da ne zalazim u vode u koje se ne razumem, neko drugi bi sasvim legitimno mogao da ponudi neki drugi opis i da bude sasvim u pravu. Svakom svoje!

Autorka ove zvučne atrakcije, nekom razumljivo i iritacije je devojčurak Klein iz Londona koja izgleda kao neko ko posle nekog hip hop druzenja noću sedi sa fudbalskim huliganima na panjevima u mom naselju i citiraću njene reči koje bi sažeto mogle da zvuče ovako –Svako ko odraste baveci se grimeom, mora da završi tako sto ce napraviti “soundscape ambijent” ploču, šta god to znacilo. To me je I privuklo da preslušam album. I pogodio sam, iskreno, zamisljao sam nekog nerd elektroničara koji opsesivno meri svaki zvuk I ton, da bi ovo zvučalo ovako haotično.

Ništa, ko je zainteresovan neka proba, ja jesam I moram da priznam da sam je preslušao tri puta zaredom. Sada čekam da se dovoljno vreme odmakne i poklopi sa raspoloženjem.Nikada nisam preslušao grime albume, niti sam mislio da bi ovako nešto moglo da me zainteresuje, ali vredi svake sekunde. U medjuvremenu mi je moj sparing partner I informer iz Minhena rekoa da je njen prošli album u Wire magazinu bio album godine. Nisam proveravao, ali mu verujem I već se mentalno za to pripremam.

https://klein1997.bandcamp.com/album/thirteen-sense