Buzzcocks – What Do I Get ( Vagus#25 )

 

Sećam se vremena kada je ova pesma isla regularno na našoj akaši muzičkoj hronici ( Studio B ), a otkrivanje sveta kroz muziku nam je bilo sve. Pre nekog vremena na poslu sam sa jedne radio stanice čuo ovo u pozadini i kao da sam pogledao sliku iz škole, imao sam utisak kao da sam negde u tom vremenu, sve se vratilo u tren. I boje i miris i zagadjenje koje je bilo deo odrastanja kod nas u Pancevu i ta vremena koja su nam puno obećavala, na neki način od necega smo bežali, a sada nam to vreme deluju idilično. Opet, nismo mi baš skroz krivi za sve ovo danas, muzika je postala nešto sto nas čini strancima u svojoj zemlji, neki drugi tonovi i estetika je prekopala i razrovala sve. Ali, opet niko ne može ono naše da nam oduzme.

What Do I Get je za mene bila himnična isto kao i Ever Fallen In Love, Buzzcocks su bili band nad bandovima, svaka pesma je bila dobra na svoj način a obe mi čak nisu ni blizu omiljenima. Posle su došla neka vremena i videli smo Shelleya i Digglea na sceni, tada sam video i ljude koje nisam video godinama i Buzzcocks su bili neka vrsta lozinke za prolaz na neka stara vrata. Za nas kojima je Manchester drugi (imaginarni) dom, Buzzcocksi su uz Devota su bili onaj okidač koji je sve pokrenuo - da spomenem i Pistolse, priča je nadam se svima poznata . Moram da zastanem i napravim neki auto-inventar, da vidim šta sam sve dobio od onomad, a nadam se da nešto dragoceno nije negde ispalo. Nije baš da sve treba, ali greota da se (od)baci!