Arp - Echo’s Refrain (w/ Takuma Watanabe)

Muzička skica za kratkotrajnu pauzu bilo koje vrste - od one na poslu, pa do ležernog brisanja svega iz celodnevnog delanja. Arp tj.Alexis Georgopoulos iz NYC,(očito grčkog podrijetla) je uz pomoć Takuma Watanabea (japanski kompozitor,ako se ne varam video sam ga sa Sylvianom onomad) izmislio lagani lounge osenčeni glitch za lutanje po moždanim talasima. Ne tako daleko od Fennesza, Georgopoulus usisava prazan prostor da odredi putanju/motoriku/statiku za nešto što jos ne zna ili možda zna.To što nema vokala je prednost, misli lutaju ili se ignorišu i ovaj dopaminski momenat ostaje upisan iako je samo delić u neizmerenom vremenu - ako vremena uopšte ima kao kategorije. Neko bi hteo da ovako zvuči božanstvena audiometrija, neko audiometrika. Možebiti da bi bio savršeni loop za celodnevnu aktivnost, bez ikakvog komuniciranja sa okolinom.

Echo’s Refrain je sa albuma Drift, izdan 2015 godine za Modern Obscure Music. U svom CV Georgopoulus ima radove za Merce Cunninghama (figura koja je inspirisala mnoge, tamo od Johna Cagea do Sigur Ros), radove za nikad prežaljenu Type etiketu sa The Alps ( zato mi je ime bilo poznato, pažljivo sam čekao svaku novu njihovu diskografsku avanturu –bili to Helios, Goldmund,Xela, Tarantel, Deaf Centar,Grouper) u kome mu je društvo pravio tako drag utešitelj Jefre Cantu—Ledesma. (Tarantel) .

čitav jedan intrigantan svet se krije iza ovakvih šturih i nabacanih informacija. Potrudite se!

https://arpetc.bandcamp.com/track/echos-refrain-with-takuma-watanabe