Factory Floor – 25 25 ( DFA 2016 )

Opet germanijski zemo centrira – "Prija novi Factory Floor, nema političke (ne)korektnosti pa ne zamara". Doduše, muzikantski, sve su to onomad (u)radili Cabaret Voltaire, ali tko mari!?

Ja bih se nadovezao – ili bi tako činili New Order da su im dekori umesto manchesterskih bila sheffieldska predgradja.

(Alber) Kami je umeo da kaže – "Uvek je lako biti logičan".  Ipak se(be) i nastavlja – "Ali je gotovo nemoguće biti logičan do kraja"!

Zato na kraju dodajem ono što me  je pitala kćerka, djak prvak:  "Je l ovo Disciplina Kičme"?

https://factoryfloor.bandcamp.com/album/25-25

https://www.discogs.com/Factory-Floor-25-25/release/8966528

https://soundcloud.com/factory-floor

https://sr-rs.facebook.com/factoryfloor

VA. Rien Ni Personne ~a french compilation (nostalgie de la boue, 2016 )

Name-your-price fraj bandcamp kompilacija, masivno začinjena ultimativnim francuskim ponudama od skoro 100 pesama. Nije lako usredsredjeno propratiti, ipak nakon iščeprkanih preslušavanja, vredi uložiti dodatni napor i selektirati nešto manjeg obima i kontinuiteta. Možebiti da ce mi nadalje prva asocijacija na ovu avanturu, biti sklonost kompilatora ka elektronici, improvizaciji i  recimo post-industrijalu. Kompilator čiji trud treba nagraditi je Tristan Koreya. ujedno i vlasnik “nostalgie de la boue” netlabele.

https://nostalgiedelaboue.bandcamp.com/album/rien-ni-personne-a-french-compilation

No Joy – Drool Sucker EP ( Topshelf 2016 )

Sećam se da su engleski muzički nedeljnici  u vreme dok je shoegaze/dreampop bučio naokolo, prvoborce - utvrdiće se kasnije i teškaše - žanra  gurali na naslovne strane čak i pre prvog singla, dok su one koji su ih sledili ili bili manje pogodni za hajp, provlačili kroz razne rubrike i omanje prikaze iznutra. To je zahtevalo kreativnije čitanje i veći napor i to mi se dopadalo; nostalgija koja se teško može ponoviti, svet se sada okreće uz ritam drugih potreba i veština – predigra je drugačija.  

No Joy,  da su tada postajali  bili bi od tih drugih, a ovde (prijatno) liče na skupinu koja ne zna da li da krene ka 4AD iz tog doba ili Creation. Na kraju se ipak  više češu o Creation, mada ne bi pogrešili ni da su uradili obratno, patišpan im je takav.  Volim i tu, možebiti napadnu ideju da odaju poštu herojima, pa se jedna stvar zove A Thorn In Garlands Side.

 https://nojoy.bandcamp.com/album/drool-sucker

http://www.topshelfrecords.com/products/571793-no-joy-drool-sucker

http://www.nojoymusic.com/

Saun/d/trek=Čitanje – Julian Cope/Copendium

Henry Flynt & The Insurrections: Missionary Stew

Pärson Sound - From Tunis to India in Fullmoon (on Testosterone)

Nico - Frozen warnings

Be Bop Deluxe - Jets at Dawn

Chrome - T.V. As Eyes

Friction - Automatic-Fru (Live)

German Oak - Raid Over Doesseldorf 

Rocket From the Tombs - 30 Seconds Over Tokyo

Tractor- All ends-up

Electric Manchakou - animal man

Factrix - Phantom Pain

Melvins - Hung Bunny/Roman Bird Dog Live('92)

Sleep - Dopesmoker

Boredoms - ◌ (Circle)

Om – Annapurna

Sunburned Hand Of The Man - The Jaybird

Vibracathedral Orchestra - Hypnotism In Yr Hips 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

RE+try - Thomas Feiner & Anywhen - Opiates (Samadhi 2008)

Feiner je dočekao da iz ponovljenog puta, na većoj pozornici predstavi sjaj svoje opojne usamljenosti, zahvaljujući Davidu Sylvianu i Samadhi etiketi. Originalno izdat 2001. Opiates je bio treći album Šveđana Anywhen, a Sylvian je emocionalno uzdrman njegovom silino, 2008. sve prepakovao, zamolio Feinera za bonus pesme (dve ih je ovde) i naposletku predao ovo dobro pod firmom Thomas Feiner and Anywhen. Urađen je i novi omot, koji je osmislio Chris Bigg, poznati 4AD i Samadhi dizajner. 

Zavodljivost i lomljivost Feinerovih melodija i vokala nikad nije u depresiji i malodušnosti, već se hvata trenutka koji ište borbu. Uvek je to i bilo jače i snažnije od multidecibelskog urlanja i ubijanja mikrofona. Scott Walker kao putokaz smislenoj pop-grandiznosti, Talk Talk kao odeljak preispitivanja i ranjivosti, plus Feiner koji dodaje laganiji i seriozniji pop senzibilitet (A-HA i Blue Nile) jer mu je stalo da se publika ne rastera, već da čuje. Očito je bio svestan dok ga je radio, da je Opiates dragocen da bi se tek tako odbacio. Vreme ga je za strpljivost nagradilo. 

Poslednja pesma originalnog Opiates albuma All That Numbs You je lični manifest, vokalni & instrumentalni ID, kojim se (samo)hrabri da nađe snagu iz bilo čega. Današnja društva, sva u depresijama različitih vrsta ne daju motiv, barem ne kao onaj kakav lična utopija može da ponudi. Feiner shvata, vraća i i sebe i nas u doba kada su svetla (vele)grada ili bilo šta nalik, davala nagoveštaj o novim saznanjima uz čiju će nam pomoć sve proći bezbolnije. Vremenom su se shvatanja umnožavala, ali su i manje mogla da nas zavaraju. Opiates tako i zaključuje, ali ne staje, već i daje i šansu za eskapizam, pa makar i trenutni.
https://thomasfeiner.bandcamp.com/
https://www.discogs.com/Thomas-Feiner-Anywhen-The-Opiates-Revised/release/1314395
https://www.discogs.com/Anywhen-The-Opiates/master/306776
http://www.samadhisound.com/thomasfeiner/