Selaxon Lutberg - Simboli Accidentali ( Denovali 2013 )

Selaxona Lutberga (Andrea Penso) sam upoznao kroz kolaboraciju sa zemljacima Port Royal - tamo je druženje i zastalo. Na to su uticale ponude kojih je u izobilju, nedostatak vremena, a ni kolaboracije nisu garant da nešto zaslužuje dodatnu pažnju. No, pre mesec i kusur dana je ime ponovo iskočilo, povezano sa opet nečim referentnim  -->  germanijskom etiketom Denovali. Naknadno osvrtanje me je naučilo da su mi uveliko promakla dva njegova Denovali naslova. Kakogod, Lutberg ne samo da je iznenadio, već i nabio krivicu i grižu savesti kada sam se prisetio i malecnog dela lobotomnih indie čangrljanja i umaskiranih wallpaper ambijentalaca na koje sam gubio vreme.

Onomad sam zamišljao kolaboraciju i transfer shoegaze Slowdive tekstura ka ambijentalnom drzanju Briana Enoa, upravo ovako-kako zvuče Simboli Accidentali. I naknadno poslato na reviziju Williamu Basinskom i etiketi Touch. Lutberg je po sopstvenoj ispovesti u zadnje tri godine pravio muziku inspirisan sećanjima iz detinjstva bez nekog hronološkog fokusa. Šta god da ga je na to inspirisalo - sem Tarkovskog koga stalno spominje  -srećom, pa se nije držao rigidnih ideja uz koje bi zaglibio u kaljugu proširenog koncepta, već se koristio naletima sećanja i generalnim osećajima na prvu misao.