Xiu Xiu - Angel Guts:Red Classroom (Bella Union 2014)

Skipovao sam nekoliko zadnjih Xiu Xiu naslova ---> naknadno preslušavanje jednog od njih, cover albuma Nina - sugeriše da je na moju štetu. Kontinuitet bi se nastavio da nije bilo preporuke Simona Raymondea ( ex-Cocteau Twins, trenutno Snowbird ) u kojoj za album Angel Guts:Red Classroom kao referencu spominje rane radove Cabaret Voltaire.

Album sam slušao na povratku iz noćne šihte i iz mentalne institucije u kojoj radim. Pored muzike i post iracionalni umor je (u)činio da ispliva crnilo, i činilo se da za Angel Guts neću baš tako lako da se hvatam. No, ni dan daleko, u relaksiranijem raspoloženju sam kao krucijalnu nijansu apstrahovao artizam.

Pomenuti šefildski ekperimentalizam (Cabaret Voltaire) u simbiozi sa redukovanim, pseudo gotičkim cajtgajstom kakav je habitirao osamdesetih u Leedsu (glas i oštrina ranih The Sisters of Mercy ) i podržan VorteXom novih coldwave bendova & novootkrivenih do sada neprepoznatih bendova sa početka osamdesetih je vratio rečenicu (Crnjanskog) pročitanu dan ranije da "nema tih dubokih prekida medju generacijama, nego se prošlost u sadašnjost vraća, iako se u nešto drugo pretvara". Tako da uz navedeno, ono što do zadnje rilne generalizuje ploču, jeste muzika koja je možebiti najviše fascinirana 4AD šmekom Scotta Walkera, samo sa namerom skromnija i ekonomičnija. Stewartova potraga za muzičkim rajem i dalje traga, ovoga puta sa osedlanim konjem koji ga je poprilično daleko odveo..

https://xiuxiu.bandcamp.com/album/angel-guts-red-classroom