EP je već
preslušavan 2012. godine kao Fragments
#3 vinil (francuska
etiketa Monopsone), a sada
ga je kućna Epic45 edicija Way side
and Woodland Recordings učinila dostupnijim, onima kojima je u
prvi mah izmakao.
EP počinje
sa Defeat, neočekivanim ali
rečitim susretom Tears For Fears i Sigur
Ros - sve je jasnije kada se pred
kraj dohvate Ideas as
Opiates sa Hurting, prvog Tear s For
Fears albuma. Dodjavola, morala
je da zazvuči ovako još onomad.
I pored svih užitaka (tu je i
ogoljena Hoodovska Skeletons) centralno
mesto nesumnjivo
uzima naslovna Monument kadra da pokrene lanac dogadjaja i asocijacija. Znam
ukus Epic45 pesama, zato za njima i posežem kao
detoks za mentalnofizičke sustave, a ovo je retko jaka energetsko-pozitivna
bomba.
Mislim nešto, kako
bi osamdesetih prošlog veka Monument mogao da
bude rame u rame uz hitove China
Crisis, Lotus Eaters, Pale
Saints i New Order i u isto vreme da privuče
fanove Eyeless in Gazza.
Savršenstvo i veličina pop
pesme, i želim da verujem da je nekoliko zadnjih udaraca po dobošu mali
omaž Atmosphere (Joy
Division).
I naposletku, ono što
čini razliku od francuskog izdanja (sem formata
) su dva bonusa, dva
ultimativna Monument remiksa - jedan (Isan Wake
Tail) je elektro-adaptacija uvek
dobrodošlih ISAN čiji Robin
Saville ovog momenta predstavlja fantastičan album (Public
Flowers) i drugi (Monument Ii) koji
je rokerskija nadogradnja i u kome se
demokratski pažnja usmerava na Iana Crausea,
čoveka koji nosi tajnu Disco Inferno benda, jednog od
još nedovoljno priznatih stubova britanske nezavisne muzike.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.