"Kako to, sjene, da vas ne poznadoh?
Kako ste došle u šutljivu ruhu? " John Keats , Oda Bezbrižnosti
Možebiti da će se Dale Cooper Quartet teško
osloboditi referenci na Davida Lyncha (delom i zbog Twin Peaksovog agenta Coopera ) i povremena
istresanja i provetravanja Bohren draperija (davni citat --> " we used
to listen a lot to Bohren und der Club of Gore " ), ali na kraju tona i
što bi, greška nije do njih; ovako (se) štede reči, a ne služi rdjavo u
agit-propu. Uostalom, DCQ znaju kako se prerasta taj kroj.
Novi album francuskih amigosa i naslovom najavljuje zlokobne komade, i DCQ briljiraju u direktnom prenosu samovoljnog polu/izgnanstva upravo iz Lynch/Bohren utočišta. Skroz domaćinski, nešto poput unutrašnjeg teskobnog jazz noir Tour de France-a, gde od početka otežanih nogu i u etapama broje milje i kilometre, tumaraju kroz vrste i tresišta, na nizinama i usponima odvrću i zavrću zavodljivost na potenciometru nelagodnosti. I zapisuju sve bas tamo, gde se dogovoreno monohromno širi u kolorit.
Sve što (mi) treba od jedne
jeseni je tu, i sve sto (mi) treba od jedne ploče je ovde.
https://dalecooperquartet.bandcamp.com/album/quatorze-pieces-de-menace
(oktobar, 2013)
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.