Skids - Destination Düsseldorf (Last Night From Glasgow 2023)

Bio sam u šoku kada sam pre neku godinu slušajući  Radio BBC čuo Iggyja Popa pre nego što je pustio Skids. Njegovo oduševljenje je bilo autentično, a izjava da ih je upravo otkrio je bila prosto nadrealna.  Posle 40 godina čovek koga  nazivaju  pretečom panka javno kaže da nije znao za Skids!! Nekako mi je bilo milo oko srca i osetio sam se privilegovanim. Iggy se oduševljava, nečim cime smo mi bili bukvalno bombardovani. Moja najranija sećanja za pank uz Sex Pistols su bila vezana za Radio Studio B i besomučno puštanje Skids – Into The Valley i Boomtown Rats – Mary of the Fourth Form. Sloba Konjevic, naravno i Diskomer!!

Skids sam više voleo. I uvek sam ih voleo. Cak i neke stvari koje me nisu baš pogodiile direktno u glavu, činile su da se češkam kao da jesu. Albumi, singlovi, energija. Plus Škotska, a Škotske grupe su uvek imale te melodije koje su bile sve sem banalnih, pune misterije a nekad čak I zahtevne ( Cocteau Twins. Associates, Jesus and Mary Chain. Aztec Camera. Simple Minds) Neka vrsta kreativnog slušanja u momentumu koji je trebao da asocira na odbacivanje pretencioznosti.

Kako god, Skids su se raspali.  Gitarista Stuart Adamson je napravio Big Country, sjajan bend koji je melodije doveo do savršenstva, a Richard Jobson frontmen i jedno od lica iz prvih redova panka, se okrenuo nekim arti fazonima i trazenjima.Snimao je filmove, radio i kao televizijsko lice,recitovao ozbiljnu poeziju, pokušavao da bude čovek renesanse,  imao neke solo albume van struje, pokušao sa još jednom legendom škotskog porekla Johnom McGeochom  iz Magazine, Siouxsie and the Banshees, Public Image Ltd.u bendu The Armoury Show  da započne novu karijeru. Ali to nije tema ovog pisanija. Tema je povratak Skidsa koji su nastavili tamo gde su stali. To traje već neko vreme, ali je sada povod sjajan. Mozda je hommage koji su uradili U2 i Green Day (obrada The Saints Are Coming ) ubrzao proces,uz koliko je moguće iskupljenje nabedjenih umjetnika ,bar je deo para došao na pravo mesto. Postava je naravno drugačija, Adamson je onomad odavno odlučio da prekine bivstvovanje na ovoj planeti I pokuša da pronadje spasenje tamo negde…, I kada je došao trenutak za povratak promene su bile neminovne ali I pronadjene. Nista nije bilo isiljeno, vec  je bend nastavio tamo gde je stao  u duhu najbliže izvornom.

Zadnja ponuda je Destination Düsseldorf i Jobson je rešio da se pravi da je još uvek tamo gde je  stao posle drugog albuma. Udarac sad nije toliko neočekivan, jeste da nismo očekivali ovakav intenzitet, ali je dobrodošao. Mnogi pank bendovi sviraju ponovo i traže drugu mladost ili samo zabavu. Neki su dobri, neki su u patetici nasli bedno utočište, neki su bolji od onoga što smo mogli da očekujemo, a Skids su jednostavno Skids! I ne treba im nista više. Prijatelj ih je skoro gledao u Londonu. Prijatelj koji zna da raspozna sve te vrednosti koje Skids sportisu, I nekoliko dana je živeo od toga. Što u danasnjim vremenim nije uopšte lako kada nista ne traje duže od klika, najduze do kraja dana. Gde su nestali dani kada su trenuci trajali I trajali…? A album je stvarno dobar. Diže raspolozenje,  bez laganja I prenemaganja I nikako sebe ne uvaljiuje u bilo kakvu nevolju.