Pravi vrtlog od ploče,istinski opčinjavajuca muzika, ako joj se prepustite a imate sličnu načitanost. Očito je da su članovi banda slušali sve – od Cabaret Voltaire, Doorsa, Crampsa, Joy Division, Leedske gotike - sve upakovano u razarajuci post punk zvuk koji bi mogao uvek da slušam i dalje da ih budem gladan.
Hipnotički bubanj preko koga naravno ide bas koji ima svoju liniju, ponekad nezadovoljstvo kroz ostavljene praznine iskoči i povuče za rukav da pažnja ne popusti slučajno. Sve vreme lo-fi produkcija ne dozvoljava da se ovo raspline u nešto što bi moglo da razočara i pokvari utisak.Izdanje je samostalno (50 kaseta), a dalje prebiranje po diskografiji donosi jos iznenadjenja plemenitih uticaja.
The Serfs su elektro punk trio iz Cincinnatija, Ohio, a iskoristiću priliku i naglasiti da kažem da njihov gitarista Dylan McCartney sa svojim bandom The Drin ima odličan i po kretnjama medju žanrovima neobičan album “I Lost My Way for Centuries” od pre nekog vremena. Nešto kao Stonesi ili jos sediranijiVelveti i slični na pocetku karijere polusedirani sviraju Spacemen 3 uz dodatno istovremeni uticaj krauta i mutirane americke svakojake muzike. Na kraju sve postaje magično, voleli ili mrzeli bilo šta od ovoga.
I jos nesto - njihovi (The Serfs) tzv.regularni albumi, mogu da nanesu plimu nekih drugih uticaja, da se ne iznenadite. Preporuka uz savet za strpljenje i lagano kibiciranje (gustiranje)
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.