Donna Regina – Welt in Einer Stadt ( Vagus # 27)

Pesma počinje kao da je sa Ralph izdanja sedamdesetih, a opet ima epitete nemacke post-post punk indie scene, kakvu je znamo. Sa Ralphom ovde vezuju konciznost, svedenost i formu po kojoj su vaspostavljeni .Pesma je realizovana kao 7” singl 2021 (isto) za sjajnu etiketu Karaoke Kalk i evo je u novom ruhu. Za one koji ne znaju, Karaoke Kalk je etiketa iz Kelna, prelocirana u Berlin - pisao sam o njenim štićenicima (Hannu Karjalainen,Pluramon). 

Donna Regina postoje od početka devedesetih, tu su od tada, njihove ploče dozivaju pažnju, da se neguju, i da se nijednom ne pokazuje indiferentnost -neće se propustiti ništa spektekularno, ali se gubi kontinuitet i konzistentnost pesme, a to je nekad najvažnije. Uhvatiti flow, nastaviti avanturu koje imaju njihove pesme, nema tu cesto ushicenja prvog pogleda. Ne vuku za rukav, sutilno razmotavanje im je lajt motiv.

Welt je elektronsko dumanje za sladokusce koje miri i proslošt ( koja nije čak ni sva njihova ) i sadašnjost kojoj su se prilagodili posle svih željenih I neželjenih dogadjaja koje je planeta, pa i oni kao pripadnici iste preturili preko glave. Optizma ne nedostaje, ne slepog, već onog koji se miri sa momentom u koji je nateran, da ne kažem priteran i samo snagom svoje iracionalne vedrine traži ne samo izlaz nego rešenja za par koraka napred. Ok, to je skroz u redu da se podeli sa svima, nekome će olakšati, možebiti I nama I njima.To je moje tumacčenje, želim da verujem u to, pošto nemačkim ne vladam toliko da bih se pretvarao da sam protumačio reči. Ali to nije ni važno, ni najmanje. Ovo i jeste jedna vežba preživljavanja i pravljenje bolje verzije sebe. Rezime numere – odlično za pritajene sladokusce! A sad da opet proverim album…

https://donnaregina.bandcamp.com/track/welt-in-einer-stadt-2025-version

Ding An Sich, (04)8.11.2025

 

01.Panda Bear and Cindy Lee – Defense(Defense / Virginia Tech, Domino 2024)

02.Horsegirl – Billy (Billy, Matador 2022)

03.Perfume Genius – In a Row (Glory,Matador2025)

04.Sharp Pins – Every Time I Hear (Radio DDR,K, Perennial 2025)

05.Night Tapes – Helix (portals//polarities,Nettwerk Music Group 2025)

06.Ritual Howls –Follow The Sun (Ruin.Felte Records 2025)

07.Oneohtrix Point Never – Long Road Home (Magic, Warp 2020)

08.Guided By Voices – I Am Scientist ( I Am Scientist EP 1994, Scatt Records)

09.The Orb – Majestic ( U.F.Orb, Big Life 1992)

10.Erland Cooper – Music For Glowing Flowers part 1 (Music For Growing Flowers, Mercury KX 2022)

11.The Orb – Passing Of Time (Orblivion, Islands 1997)

12.Jon Hopkins and Olafur Arnalds – Forever Held (Forever Held, Domino 2024)

13.Bian Eno and Beatie Wolfe – Ringing Ocean (Liminal, Verve Records 2025)

14.The Murlocks – Rolling On (Rolling On, Flightless 2015)

15. William Basinski and Lawrence English – Mono No Aware 1.3 (Selva Oscura, Temporary Residence Limited 2018)

µ-Ziq- Allegro ( Vagus#26)

Naziv pesme može da zavara, da li je to baš bila ideja Mikea Paradinasa, čoveka sa mnogo aliasa zaista ne bih znao,ali je naišla u pravom trenutku. Ploča sa koje je Allegro, 1975 je odlična- maštovita, vešto t na razne načine beži od žanrova, cak su iofrlji pokušaji definisanja beznadežni i pomalo pretenciozni, a na kraju lepota jeste uvek u uhu konzumenta.

Dvoumio sam se izmedju nekoliko Mikeovih tvorevina sa albuma i izabrao sam ovu, jeste kratka, ali me vraća u prošlost koja kao što znamo ne postoji, već je samo jedan razvučeni sadašnji trenutak koji nagoveštava momenat kada će nehajno šutiranje lišca i šuštanje koje ga prati, skliznuti u krckanje zaledjene zemlje i opori hod po njoj. Ima naravno lepote u tome , kao u svemu-ako neko ne vidi neka se potrudi, lepota zaista jeste u oku posmatrača. Paradinas to zna i maštam da verujem da se pesma zato zove Allegro, mada bi me ispitivanje verovatno odvelo na neku drugu stranu. U stvari, već  znam, ali odluka kako da prihvatim je u završnici moja. Njegov je usud bio da je ponudi, naš izbor da je smestimo u sadašnjem trenutku (koji rekoh, nikad ne prestaje) gde je najpotrebnija.

Još jedan od autora kao što su Aphex Twin, ljudi iz Autechre koji prave mozgalice za ljude koji to prepoznaju i koriste. Neka vrsta neuro-meister-muzikanata,

https://mikeparadinas.bandcamp.com/track/allegro

Ding An Sich, (03) 5.11.2025

 

01.Carbon Based Lifeforms – Accede (Derelicts, Blood Music 2017)

02.Loscil- Equivalent 6 (Kranky, Equivalents 2019)

03.Aindulmedir – Silvery Fields (Star Lore, Hypnogoga Press 2023)

04.Void Stasis – Vision Of A Dead Planet (Ruins,Cryo Chamber 2022_

05. Stars Of The Lid – Even If You’re Never Awake(Stars Of The Lid And Their Refinement Of The Decline, Kranky 2007)

06.Hiroshi Yoshimura – Time Forest(Soundscape 1: Surround, Misawa Home 1986)

07. Siavash Amini & Saåad – Ever-Newer Waters Flow On Those Who Step Into The Same Rivers (All Lanes Of Lilac Evening, Opal Tapes 2020)

08.William Basinski – Melancholia 2 (Melancholia, Temoorary Residence Limited 2013)

09. Jon Hopkins and 7 Rays –Ascending Dawn Sky (Music For Psychedelic Therapy,2021)

10. Brian Eno and Beatte Wolfe – Big Earth Colony(Lateral, Verve 2025)

11. Aphex Twin - #18 (R & S Records)

12. Warmth – A Dusty Place In The Head(Dopamine, Etoka Records 2014)

13.Plastikman – Consumed (Consumed, NovaMute 1998)

14.Boards Of Canada – Music is math (Geogaddi, Warp2002)

15. Loscil – Stave Peak (Coast/ Range/ Arc, Glacial Movements Records 2011)

Buzzcocks – What Do I Get ( Vagus#25 )

 

Sećam se vremena kada je ova pesma isla regularno na našoj akaši muzičkoj hronici ( Studio B ), a otkrivanje sveta kroz muziku nam je bilo sve. Pre nekog vremena na poslu sam sa jedne radio stanice čuo ovo u pozadini i kao da sam pogledao sliku iz škole, imao sam utisak kao da sam negde u tom vremenu, sve se vratilo u tren. I boje i miris i zagadjenje koje je bilo deo odrastanja kod nas u Pancevu i ta vremena koja su nam puno obećavala, na neki način od necega smo bežali, a sada nam to vreme deluju idilično. Opet, nismo mi baš skroz krivi za sve ovo danas, muzika je postala nešto sto nas čini strancima u svojoj zemlji, neki drugi tonovi i estetika je prekopala i razrovala sve. Ali, opet niko ne može ono naše da nam oduzme.

What Do I Get je za mene bila himnična isto kao i Ever Fallen In Love, Buzzcocks su bili band nad bandovima, svaka pesma je bila dobra na svoj način a obe mi čak nisu ni blizu omiljenima. Posle su došla neka vremena i videli smo Shelleya i Digglea na sceni, tada sam video i ljude koje nisam video godinama i Buzzcocks su bili neka vrsta lozinke za prolaz na neka stara vrata. Za nas kojima je Manchester drugi (imaginarni) dom, Buzzcocksi su uz Devota su bili onaj okidač koji je sve pokrenuo - da spomenem i Pistolse, priča je nadam se svima poznata . Moram da zastanem i napravim neki auto-inventar, da vidim šta sam sve dobio od onomad, a nadam se da nešto dragoceno nije negde ispalo. Nije baš da sve treba, ali greota da se (od)baci!

Beach House – Levitation ( Vagus#24 )

Možebiti da jeste hendikep trošiti reči na poznato i obradjeno onomad,ali tko mari na kraju krajeva ako nešto što oslobadja pušta iz ili od sebe. Mozda vreme nije linearno i ovo pisanije ide u rikverc i u neki paralelni svet gde se želje ostvaruju. Beach House, duo koji bi je da je pravde, možda (recimo) uz Blonde Redhead zamenio stariju generaciju 4AD etikete. Ali nema veze, lepota je lepota, oni se nahode tako da bude oslobodjena da ponudi nove boje i mirise, opet familijarno na osebujan način.Ta, svet i sve oko njega nije statican, fala Bogu! Uostalom, Simon Raymonde iz Cocteau Twins, jedan od sinonima 4AD e(ste)tike je svojom Bella Union etiketom i Beach House realizacijom zaradio sebi najedanput i ne jedan put karmičke poene.

Levitation otvara album Depression Cherry i neki misle da bi ovako zvučao This Mortal Coil na imaginarnom šestom ili sedmom albumu, mozda I na nekoj Bozićnoj ediciji franšize (ako bi je bilo!) I zanima me samo koga bih mogao da zamislim ili ponudim da ovo izvodi. Beach House bi sa uživanjem kibicovali,siguran sam. Ovako ostaje originalna verzija da joj se u odredjenim trenucima ili češće prepuštamo da voze u nepoznata zadovoljstva, koja smo naravno odavno prošli, ali volimo da ih tako nazivamo,produžujemo sebi životni Ili bilo koji vek, koji nam je nepoznat i iz nekih(verovatno opravdanih) razloga uskraćen. Najposle, slušanje dobre muzike nije badava, bilo koje veče i u bilo kojem gradu..

https://beachhouse.bandcamp.com/track/levitation

Ding An Sich, (02) 30.10.2025

 

 

01.   Ludovico Einaudi – Waterways (In A Time Lapse, Decca 2013)

02.   Vangelis – Le Petite fille de la mer (Themes, Poly Tel 1989)

03.   Ludovico Einaudi – Maria Calas (The Summer Portraits, Decca 2025)

04.   Philip Wesley – Dark Night of the Soul (Dark Night Of The Soul, Autumn Music 2008)

05.   Brian Eno – There Were The Bells (Foreverandevernomore, Opal Records 2022)

06.   Johann Johannson – Fordlandia (Fordlandia, 4AD 2008)

07.   Arvo Part – Spiegel in Spiegel (Spiegelin Spiegel, BIS 2005)

08.   Nils Frahm – Talisman (All Encores, Erased Tapes Records 2019)

09.   Nick Cave and the Bad Seeds – We Came Along This Road (No More ShallWe Part, Mute Records 2001)

10.   Barry Adamson – Man With Golden Arm (Man With Golden Arm, Mute 1989)

11.   Jon Hopkins – Free First Life (Singularity, Domino 2018 )

12.   Madrugada – Vocal (Industrial Silences,Virgin 1999)

13. Ian McCulloch – September Song (Septemeber Song 1984, WEA)

14.   Clock Dva – 4 Hours (4 Hours, Fetish Records 1981)

15.   Cabaret Voltaire – Silent Command (Silent Command , Rough Trade 1980)