Barry Adamson – Cut to Black ( Barry Adamson Inc. 2024)

Pre nekog vremena sam pročitao autobiografiju Barry Adamsona i svaka njegova nova ploča mi je svojevrstan podvig nakon svakojakih lomova. To ne menja činjenicu da je Barry Adamson jedan od ljudi ciji me muzički rad oduševljava od  početaka-jedan je od  Magazine heroja, preko druženja i povremenog ucešća sa bahanalijama koje su mogli samo  Birthday Party da prirede, sukcesivno sa Nickom Caveom I njegovim Bad Seedsima pa do solo radova. Nebitno da li se radi  o fiktivnim soundtrackovima ili albumima gde je naglasak na klasičnijim pesmama.

I evo ga Barry opet uz pojačanu znatiželju. I to se može! Omot podseća po fontu i po fotografiji  na Moss Side Story što me je razgalilo, mada je ovaj put reč o pesmama i to po stilu ne baš onim koji bi trebalo da budu deo moje agende. Sve ono što je Adamson navodio u knjizi o uticajima od ranih tinejdž dana je uglavnom  na ploči. Adamson nikad nije krio svoje uzore, a pratio je najraznovrsniju moguću muziku, uprkos nekad rigidnoj new wave filozofiji i pravilima šta se sme i može. Ispočetka skoro nezainteresovan za sviranje, Barry je slučajno upao u muzikantsku pricu I svet bi bio siromašniji za jednog maestra da nije bilo te vrste slučaja. Koga interesuje knjiga se zove "Up above the city, down beneath the stars" i preporučujem je. Mnogo toga će biti jasnije i lakše će ga ljudi razumeti.Adamson ne krije ništa, pa  cak i one ružne i traumatične doživljaje iz svog zivota.

Cut The Stars je rekoh, ka pesmama orijentisan album i nakon prvog slušanja sam imao nekoliko asocijacija. Prvo sam pomislio bi da bi Caveu u ovom trenutku  Barry dobro došao, nakon što sam čuo pilot teaser za novi ( u pripremi ) Caveov album ( Wild God) , čisto da se raspon malo raširi. Samo moje maštarije. Uostalom Adamson je stari Bad Seeds insajder.  Kako god, Cut The Black je mikstura bluesa, jazza, gospel, delom I noir sinemaskopa (moram da priznam samo u tragovima ) garniran ličnim demonima sa kojima se izgleda saživeo i ne da ih tako lako. Bilo je dražih albuma- ne sporim, ali jeste intigrantan za prolongirane setnje, menjanje mizanscena (po potrebi) I za izolovanu groove utopiju.A može da se sluša u društvu, takva je to ploča. Uostalom izbegavanje rutine je dobro za zdravlje Iiza rascvetavanje neurona. Njegove ploče i jesu kognitivne zagonetke.

Ipak na kraju ću reci da mi je naslovna Cut The Stars omiljena sa albuma. Neke navike ne treba I možda nije moguće menjati.

 

https://barryadamson.bandcamp.com/album/cut-to-black

https://barryadamson.com/

https://www.discogs.com/release/30701935-Barry-Adamson-Cut-To-Black