(nevro(s)cream) Low Roar – Low Roar (Tonequake Records 2011)

Album koji se sluša(o) u jednom pogledu iznad kojeg lebde desetine misli. Kroz glavu mi je pre nekog vremena proletela asocijacija koju sam razvio u sećanje na album, ispunjeno nostalgijom i poželeo sam da proverim utiske. Odmah asocijacija na Island, na estetiku koja je u jačoj I široj perspektivi predvodio Sigur Ros. Sve što je imalo racionalne muzičke veze sa Islandom je bilo proveravano, intuitivno sa dovoljno atributa da na kraju krajeva opravda potrošeno vreme. Ne sećam se kako i šta i zašto, ali znam da je Američki muzicar Ryan Karazija svoj dom zamenio onim islandskim i da je svoje prilagodjavanje koje je verovarno bilo puno nostalgije, navikavanja, cudjenja i ko zna jos čega još preneo krajnje intimno u pesme- nekad sam , nekad uz pomoć prijatelja. Ovaj album nema zvučnih krešenda, oni se sami kao kovitlac iznebuha stvaraju u percepciji primaoca.

Utisak je tada bio sjajan, sećam se da sam album vrteo i vrteo, a sada je “na liniji” drugačiji u smislu u kojem smo i mi drugačiji. Možda napada još više, neke stvari su jasnije, neke jače ogrebu , a pošto ovakvu muziku baš ne srećem toliko često u skorije vreme , sve je nekako melanholično invazivnije i jednostavno rečeno možebiti nelagodnije, ne zato sto je Larazija neprijatno nastrojen, jednostavno svet nam je pokazivao par pokvarenih trikova. Cak i u slučajevima kada umetnici žele da imaju ispovednički ton, moramo da se spremimo za ovo. Zato nema potrebe trošiti reči na ovaj album, neka svako uhvati svoj specifični flow, mozda zvuči i anahrono u odnosu na ono što je u spoljašnjem svetu, ali valja se ponekada osamiti i vratiti sebi na ovaj od mnogih načina. Ovo je deo kursa koji se odvija van naše volje i izbora. Ako ste puni sličnih sokova, naravno,

Kerazija je preminuo 2022, tek sada vidim, smatram da je nešto našlo vremena kroz asocijaciju i sećanje da mi to kaže. Možda zato sada zvuči setnije, ne želim da upotrebim reč tužnije, njegova volja je tada bila izlazak iz ko zna kakve zone komfora i to je još jedan razlog za lično otkrivanje ili ponovno slušanje- kako vam drago. Da je izdata sada, ova ploča bi danas bila u mojih prvih tri albuma godine, opet ću namerno da kažem pored Seefeel i Boards of Canada.

https://en.wikipedia.org/wiki/Ryan_Karazija

https://lowroar.bandcamp.com/track/tonight-tonight-tonight-edit

https://en.wikipedia.org/wiki/Low_Roar_(album)