Brumes – Afterglow ( Dauw, 2017)

Desiree Rousseau (Brumes ) je novo pozitivno brojanje u kaleidoskopu artista iz Portlanda (Oregon) koje sam opisivao ili zapisivao u tefter. Brumes eteričnost levitira na način kojim nas je početkom osamdesetih prošlog veka potresala (nikad prežaljena ) 4AD etiketa, a Brumes muzika priziva sabornost u kojoj se preglasavaju Cocteau Twins, Slowdive i Beach House; ko će prvi do instrumenata i ko će najslobodnije (uz intermezzo od tri i kusur decenije ) da razradjuje teme izmedju Song To The Siren (This Mortal Coil) i Avalyn (Slowdive). Kada prvi udar utihne, naknadna preslušavanja dodaju nijanse.

Naposletku, Brumes je nešto sto bi Simon Raymonde rado potpisao za svoju Bella Union etiketu, ali je nekako završilo na Dauw etiketi (isto opisivana I pribeležena) koja je(ste) uglavnom na distanci sa glagoljivošću ( reči I glasovi krote ponekad i omedjuju !! ), no ne mari ništa.

https://brumes.bandcamp.com/album/afterglow

https://soundcloud.com/brumes

https://www.discogs.com/Brumes-Afterglow/master/1202762

https://www.discogs.com/label/660021-Dauw

https://www.facebook.com/brumespdx/

Die Dominas ‎– Die Dominas (10” Fabrikneu 1981 )

Možebiti da Die Dominas nisu najbolje čuvana tajna glede Kraftwerk relacija, ali od deset ljudi koji se bave njima (Kraftwerk), najmanje sedam za njih (Die Dominas) nikada nije čulo.

Početkom osamdesetih su Claudia Skoda (modna dizajnerka) i Rosi Müller (u nekom obliku saradjivala sa Ash Ra Tempel ) dobile dar od prijatelja Karla Bartosa i Ralfa Hüttera - papir sa dva akorda. Ne snalazeći se i ne znajući šta uopste sa tim, poitale su do negdašnjeg dečka Müllerove - Manuela Göttschinga (Ash Ra Temple, Ashra), a on je u njima probudio Domine, akorde aranžirao i naterao ih da ih nekako odsviraju. Snimao ih je u početku tajno, ne bi li zamrzao momentum i sacuvao autentičnost. Kada je sve sredio, akordi nisu bili ni mlaki ni meki i rezultat je bio potentni sintisajzerski kraut werk taman toliko uspaljen za one night stand (izmedju dragih konzumenata i dve Domine) gde usred vatrene igre uspevaju i da se zahvale ( Herr Ralfi und Herr Karl ) na šansi da javno izvrcaju seksipil I erotiku – šta ti je novopronadjeni profesionalizam !

Herr Ralfi und Herr Karl su naposletku zadovoljni uslugom i odanošču uz napojnicu dobacili i omot.

https://www.discogs.com/Die-Dominas-Die-Dominas/release/335484

Die Dominas Wespendomina - (original fabrikneu video 1981)

https://www.youtube.com/watch?v=W5lGs-uwHmk

Die Dominas - Die Wespendomina

https://www.youtube.com/watch?v=oWZcnACprUU

 

Die Dominas - herr ralfi und herr karl

https://www.youtube.com/watch?v=x9VKYzSWNFE

 

Die Dominas - Ich Bin A Domina

https://www.youtube.com/watch?v=z4xHXiScgmc

 

 

 

 

Retro : Hammock (2) - Chasing After Shadows... Living with the Ghosts (Hammock Music, 2010)

Znaju oni kojima nedostaje Slowdive vazduh i oni kojima uvek i stalno nedostaju Sigur Ros, da ih Hammock začikavaju svakim izdanjem. Znaju toi najbitniji pa se i sam Jonsi svojevremeno angažovao da amerikanski duo (Nashville, Tennessee) uradi muziku za Riceboy Sleeps konstelaciju. Zauzvrat su Jonsi i Alex (Riceboy Sleeps) uradili artwerk za sjajan Maybe They Will Sing For Us Tomorrow (Darla, 2008) koji jeste ojačana muzika sa izložbe.

Trend Hammock raspevavanja se nastavlja i novim albumom, a i što bi se ista krnjilo kada su - i pored svih referenci - izgradili raspoznatljiv zvuk koji ih iz prve odvaja iz mora optuženih shoegaze-ambijentalaca. Chasing After Shadows… Living with the Ghosts je svojevrstan miks svih izdanja, izbalansiran na način kako to i Ulrich Schnauss radi i sada nakon svih Hammock potpisa. Najsigurnije je reći da Hammock (je)su mešavina zavodljivog čaja za više od jednog puta dnevno umesto, po navici, ispijenih kafa. Šest u jedan, 357 u jedan, zilion u jedan - predstavlja jedno veliko ništa od advertajzing spasenja, prosvetljenja, bolje sreće, jedino nas (pro)goni suluda ubrzanost u kojoj čovek ne može ni sebe da pohvata, a kamoli (u)vidi ono što sa strane prolazi. Zašto bi iko poželeo tako nešto? U tom kontekstu muzika Marca Byrda i Andrewa Thompsona jeste možda i utopijska, ali se nikad ne zna sta će (pro)izaći iz dva-tri pitanja koja se pojave tokom konzumiranja...

https://www.discogs.com/Hammock-Chasing-After-ShadowsLiving-With-The-Ghosts/master/647671

http://shop.hammockmusic.com/album/chasing-after-shadows-living-with-the-ghosts

https://en.wikipedia.org/wiki/Chasing_After_Shadows..._Living_with_the_Ghosts

Retro: Hammock (1) - Raising Your Voice, Trying To Stop An Echo (Darla, 2006)

Dvojac Hammock je tu da definitvno skrati put do radosti snega, svetlucanja vazduha ili šta nas/vas već vraća u ljusturu topline, iluzije sreće i bezbrižnosti. Kombinujući uticaje od post punka = shoegazea = post rocka, Hammock su neustrašivo razradili standarde koji su postavili Slowdive, opustili još malo žice tamo gde ih Sigur Ros ili bilo koji instrumentalni sastav zateže, naslušali se Enoa i ambijentale i opet uspeli da zvuče sasvim autentično i definitivno kandidovali sebe za (polu)prikrivene favorite amerikanske scene. Jedan od naslova "Floating Away In Every Direction" je najbolji opis ove ploče koje od srca preporučam svima. Da, ako negde vidite hvalospeve ovim skromnim amigosima, prihvatite ih i čak raširite. Definitivno, jedna od ploča koja emocionalno boji godinu. Ako je Scott Walker umešao i strah i tugu u teskobu življenja, Guillemots lepotu melodija za pogonsko gorivo, The Angelic Process namakao draperije za introspektivni egzorcizam, Hammock kao da imaju daljinski kojim namiču plavo ili sivo nebo (zavisi šta preferirate) ili tirkiznu boju okeana ili slow motion pahulja dok vas majka ili neko drag vuče na sankama. Wallpaper za svakodnevnicu. Hammock - budući referentni sistem. Nešto kao nekada već pomenuti Slowdive. Neočekivana sreća koja se pojavila i zacementirala stvar.

http://shop.hammockmusic.com/album/raising-your-voice-trying-to-stop-an-echo-deluxe-edition

https://www.discogs.com/artist/320255-Hammock

https://www.discogs.com/Hammock-Raising-Your-VoiceTrying-To-Stop-An-Echo/master/412575