GABI FISCHER / THE FISCHERMEN – DIARY ( 2015 )

Album je komponovan, odsviran, snimljen i produciran u periodu od 31. Januara do 15. maja ove godine.

Prvi dnevnički unos je nastao kao najobičnija kompozicija, bez namere da bude deo ovog koncepta. Tek nakon što sam je završio počeo sam da razmišljam koliko stvari koje mi se dešavaju svakodnevno ili priče koje stignu do mene utiču na način na koji sviram i, zapravo, koliko imaju ‘dnevnički’ karakter. Pored toga, veliki uticaj na mene su izvršili dnevnici i memoari ljudi čiji rad veoma poštujem i dokumentarni filmovi, koje sam u poslednjem periodu u nešto većim količinama ‘gutao’. Taj dokumentaristički karakter dnevnika, uopšte, mi je tu bio veoma važan.

Istovremeno, poželeo sam da imam nešto što direktnije ukazuje na to šte dešava oko mene ili u meni. Dnevnička forma je odlična za tako nešto. Zato sam se trudio da što vernije pratim ta njegova (za mene, pretpostavljena) pravila; beležiš tada kada se nešto (ne) desi bez velike vremenskog distance i bez suvišnih prepravljanja.

Dnevnik je dostupan svima, i time od pukog beleženja stvarnosti je postao i neka vrsta ispovesti.

Free download

http://freemusicarchive.org/music/The_Fischermen/Diary/

The Island Band - "Like Swimming" (HUBRO music 2015)

"U restoranu je postojao muzički automat. Bilo ko mogao je da ubaci novčić. Zatim sam primetio da muzika prati plivače, iako je oni nisu čuli" – John Cage.

U serijalu dobrih HUBRO albuma, onaj koji je osmislio Norvežanin Lars Myrvoll kao The Island Band  meni je najintrigantniji. Lociran tematski oko vode, "Like Swimming" je korelacija sa silama prirode, možebiti pokušaj da se kratko njima ovlada. Ili barem da se to opiše. Ploču nema smisla jasno definisati, talasi žanrova i pristupa se sudaraju i mešaju. Od spiritualnosti Alice Coltrane, drones i neoklasičnih intermezza, nečega što liči ili jeste field recordings, do popičnih dueta koji odaju skandinavski identitet, sve ide ka tome da nikome ne dopustim da me prekine u pola reči sa albumom. Ultra zanimljiva ploča sa fantazmagoričnim utiscima kojih nismo bili svesni dok su promicali, a već nam se čine kao jučerašnja varka. Da bi sve uradio vešto i kako treba, Lars Myrvoll je okupio prijatelje iz raznih norveških grupa -  spomenuću one koje sam čuo (MoHa, Møster, Datarock ..), a najveće pohvale idu za odmerenost njegovog producentskog zanata kojim je galijamatas u najavi ukrotio u fluidno zadovoljstvo.

https://soundcloud.com/hubro/the-island-band-the-shorewaves-in-the-morning-from-the-upcoming-album-like-swimming

http://www.amination.no/

Ivar Grydeland “ Stop Freeze Wait Eat” ( HUBRO 2015)

Ivar Grydeland je član nedavno spominjanih Huntsville i ova tvorevina možebiti otkriva šta je ko tamo, najposle ko diskretno gura američki uticaj. Važnija je za ovu crticu činjenica da je Grydeland edukator na Norveškoj akademiji muzike u Oslu i  da je iz njegovog Ph.D rada pod nazivom ”Ensemble of Me“ nastao album “Stop Freeze Wait Eat”. Ono čime bih ga opisao nakon umnoženih islušavanja je strpljenje uz koje gradi atmosferu poluimprovizacije i naslućenu strukturu pretvara u umešan komad. Ivar se često doživljava kao muzičar sklon jazz improvizaciji.  Ovde se to očituje uz žice, diskretnu elektroniku i uticaj minimalizma u meri koja ga/nas na kraju nagradjuje. Ono što je meni kao slušaocu koji se trudi da održi koncentraciju bitno, a koji očekuje i  neku pomoć od umetnika, jeste da nema mlakosti koja je već uništavala tucetinu na prvi pogled sličnih albuma, ali zato ima snage i tempa koji jača iščekivanje. Što se tiče Ivarovog neakademskog minulog rada, on je radio u/i/ sa bendovima Ballrogg, Dans les Arbres (medjunarodna skupina sa ECM pedigreom, izmedju ostalog svirala i sa Jimom O’Rourkeom) i  Finland (takodje HUBRO potpisnicima).

https://soundcloud.com/hubro/ivar-grydeland-stop-freeze-wait-sleep-from-the-upcoming-album

http://hubromusic.com/ivar-grydeland-stop-freeze-wait-eat/

Minami Deutsch – Minami Deutsch (Cardinal Fuzz 2015)

Pre svega, krenulo je od kraut knjige Davida Stubbsa koju sam progutao (Future Days: Krautrock and the Building of Modern Germany),  onda u ognju iščitao Juliana Copea  (Krautrocksampler); jedan je analitičar i fan, drugi muzičar i najpre fan, a oba su dodatno rasplamsavali plam - ako je to ikako moguće. Kraut je za mene, uz punk, najznačajnija stvar koja se desila u muzici, nešto što najbolje kultiviše napor da se prevare najrepresivnije sile u društvu. Nesumnjivo, uz poželjnu nepromišljenost koja ide do kontradikcije. Elem, sa slova sam dodatno opteretio oči i iz arhiviranog vrta uživanja dohvatio dokumentarce i video zapise.  Za krešendo sam preslušao najmanje dva tuceta albuma  i septembar se pretvorio u kraut septembar koji sam zbogradi kosmičke protivteže zatvorio najzanimljivijim novim albumima. Naravno, inspirisanim krautom. To su germanijski fluid majsteri Camera, japanske boginje ritma Nisennenmondai i čileanski kraut rikošet psihodeličari Föllakzoid.  Kako to biva, baš tada sam na bandcampu naleteo na album benda Minami Deutsch. Bez predznanja, ali me je ime asiciralo na Deutsch Nepal, što je naslov jedne Amon Düül II pesme I bez oklevanja klik u momentu!! Ono sto sam cuo je ove Japance (opet!) smestilo izmedju Camera i Nisennenmondai zbog Neu motorike i Can psihodelije, što se očituje u Futsi Ni Ikirenai koja zvuči kao pastis Loop-ovoj  Mother Sky, koja je opet Can cover. Ili Sunset, Sunset koja levitirajuće asocira na vožnju autoputem i vizuelizuje session gde Camera obradjuju  Nisennenmondai i netom dozvoljavaju da im Föllakzoid jammuju preko matrice.

https://cful.bandcamp.com/album/minami-deutsch-s-t

https://gurugurubrain.bandcamp.com/album/minami-deutsch

https://captcharecords.bandcamp.com/album/minami-deutsch

Anne Garner – Be Life ( Slowcraft /Unperceived Records 2015 )

Albumi Engleskinje Anne Garner se opisuju kao vešto smišljene, delikatne I (u dobroj volji ) uzdržane akustične i/li poluelektroničke intime.  Ima ih nekoliko iza sebe, ali ultimativni Be Life ( u saradnji sa Jamesom Murrayem, koji je na policu upravo izneo novi , intrigantni album The Sea In The Sky)  je vrlo izbalansirana, ujednačena igrarija, nekako najviše po mom ukusu. I ima sve uslove da postane jedna od prepoznatih ploča, što je uvek posebnost za svakoga ko želi da bude više od prosečnog konzumenta.  Utisci su se menjali kroz preslušavanja, ali dva su se izdvojila. Da je franšiza This Mortal Coil i  dalje živela, deo pesama bi mogao da zamislim, recimo na petom delu. Ostatak bi bio idealan za fanove serijala Twin Peaks koji otkrivaju senzacije i  dinamiku Sigur Ros ili Islandjana u bližoj okolini, ili u rikverc slično=isto  intrigantan za već formirano Sigur Ros sledbeništvo koje je neko navukao na fotografije Twin Peaks. Ko to zna i  voli, nije mu potrebna dalja preporuka.

https://slowcraft.bandcamp.com/album/be-life