Boards Of Canada - Campfire Headphones (Warp, 2005)
BOARDS OF CANADA - In Every Dreamhome a Kino Projektor
"Što više starim, primećujem da jedino snovi ne
umiru."
(Jean Cocteau)
Boards Of Canada su duo koji čine dva brata, ali slično
Sylvianu i Jansenu (Japan, Raintree Crow, Nine Horses), sa različitim
prezimenima iz sasvim drugog razloga. Već postoji dvojac sastavljen od rođene
braće (duo Hartnoll iz Orbital), te BoC nisu hteli da se očešaju o taj
kuriozitet. Imali su oni dovoljno ideja da razviju sopstveni identitet i da nam
još ponestane vremena da sve ispitamo. Na Mike Sandisona i Marcusa Eoina iz
Edinburga i njihovo detinjstvo su uticali The National Filmboard Of Canada
(otuda i ime), razni vizuelni uticaji koji su ih kasnije doveli do
subliminalnih poruka, simbola koji su ih povezivali i odvezivali od raznih
uticaja, ljudi i ideologija za tretiranje mozga koje i ne moraju da budu tako
bitne. Ili su pak krucijalne, ali ih braća uspešno pretvaraju u mimikriju. Ono
što je važnije je da su BoC jedni od bendova čiji nam svaki album pruža
vrhunsko zadovoljstvo. Ni Campfire Headphones nije izuzetak. Od samog početka
albuma BoC nam otkrivaju svoj sadašnji trenutak možda prijemčivije nego što su
neki očekivali. Nikad bliži nečemu što bi bila elektroaudioskulptura nalik na
shoe/gaze/dream/pop pandan (shvatiti uslovno), BoC emituju mnoštvo slika koje
treba samo povezati. Shvatićete tad da je pred vama ultimativni mentalni
dreamscape. Uvek pokušavam sebe da stavim na stranu artista i ne slažem se sa
onima koji misle da je ovaj album trebalo da bude malo radikalniji i
nepristupačniji. BoC su očito u ovom trenutku veoma zadovoljni sobom, a lepota,
bogatstvo i tekstura melodija je takva da bi neka druga grupa ovo razvukla na
čitavu karijeru. I to treba poštovati. Uostalom, ako bi ziherašili mogli bismo
da ovo možda i svedemo na pripremu za neki sledeći BoC istup gde će zadovoljiti
i takve više ultrafanove. Za mene je i ovo sasvim dovoljno da ih svrstam na
listu mojih favorita za prošlu godinu. Za sve fanove elektro zvuka, vrhunskog
popa i pre svega sjajne muzike. A lista subliminalnih poruka se nalazi na nekim
sajtovima, ali i bez toga se ovaj album može slušati u kreativnoj zoni. Albumi
Boards Of Canada su mi uvek ulepšavali ne samo dane, već i mesece, godine. Ako
već hoćete da učinite nešto subverzivno zamolite da vam puste disk sa albumom u
kafiću, na poslu ili na nekoj sedeljci; recite im da je to novi Air na primer;
biće ih sramota da priznaju da ne znaju koji je to album, a siguran sam da će
se neko već uloviti u zamku. Jednom smo prijatelju snimili Georgie Zanfira na
pogrešnoj brzini i uz naslove "ooingi huhiiru ahahclowa", "sweetyseewtsewwsweety
brdeee" etc, etc. i predstavili kao album Cocteau Twins bez Liz Fraser.
Čovek nije izlazio nedelju dana iz kuće od oduševljenja, što je bila lepa
stvar. Da, BoC najavljuju i neku kolaboraciju sa ex Cocteau članovima, što je
još lepše. Hipnogogija.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.