valtazarzauberquelle: Pieter Nooten & Michael Brook - Sleeps With The Fishes (4AD, 1987)

Pieter Nooten je bio član Clan Of Xymox - holandskog benda koji je svoje zvezdane trenutke upravo doživeo na svojim prvim izdanjima za 4AD. Slučajan susret sa članovima Dead Can Dance u jednom amsterdamskom restoranu je COX doveo do dva sjajna albuma - Clan Of Xymox i već legendarni Medusa. Nakon toga jezgro benda se osulo, a Pieter Nooten je započeo snimanje solo albuma, na kojem je planirao da uradi neke ambijentalnije i "protočnije" verzije nekih Xymox klasika kao i da promoviše sopstveni do tada nepoznati materijal. Naravno, pomoć je potražio od ljudi koji su i ovako bili na usluzi 4AD potpisnicima (što je već živelo od čuvenog This Mortal Coil projekta), a jedan od saradnika je bio i poznati kanađanin Michael Brook. Impresivan skor koji je pre i posle toga ucinio Brook daje još jedan poen intrigiranju da se ova ploča sasluša ili nabavi. Brook je čovek koji je radio sa već legendarnim Martha & The Muffins (seća li se neko čuvenog hita iz 80ih ,"Echo Beach" - tada su hitovi bili hitovi, a ne skup izdizajniranih polutonova) a zatim bio i ponekada više nego saradnik za Peter Gabriela, David Sylviana, U2, Brian Enoa, Nusrat Fateh Ali-Khana... Za vašu informaciju Brook je izmislio tzv. "infinite guitar" i to je jedan od razloga zbog kojeg ga je Nooten i pozvao kao gosta i savetodavca. Čitav materijal je već bio gotov i Nooten je u svom odlasku od Xymox benda rešio da nastavi karijeru koju bi istovremeno sledili i fanovi njegovog već bivseg benda, kao i publika koja je bila okrenuta ambijentalnim strukturama koje su i njemu samome bile uzor (čitaj pre svega Brian Eno). Godina je bila 1987, nije bilo interneta, razgranate scene i sve je zaista bilo pažljivo pripremano. Onoliko koliko je popularnost, reč o etiketi i sama reputacija aktera dozvoljavala.

Po legendama koje su kružile u to vreme Nooten je uradio gomilu demo snimaka, sa kompletnim aranžmanima, tekstovima i zatim započeo snimanje albuma. Sve ovo je naišlo na neverovatno inspirisan odgovor Michael Brooka, isprva samo jednog od saradnika, te je na nagovor 4AD i Pietera Nootena odlučio da Brooka potpiše kao ravnopravnog saradnika u kreiranju i izradi ove "zlatne knjige" 4AD zvuka, a na kraju krajeva kao i producenta. Glasovi oko Nootena govore da je kao veoma tiha osoba odlučio da sve ostavi tako, što je ipak donelo veći benefit 4AD i samom Brooku (izdao nakon toga par albuma za 4AD-maestralni Cobalt Blue i pomalo razblaženi soundtrack Albino Aligator na kome su mu nekim čudom pomagali i članovi Red Hot Chili Peppers), dok se samom Nootenu gubi neki ozbiljniji trag, bez obzira na sporadično pominjanje njegovog Cyberia projekta, kao i davnog izgubljenog nagoveštaja saradnje sa Tony Halliday iz grupe Curve. Mož' da bidne, al' i ne mora da je promovisanje Brooka u autora jedna jako lepo smišljena 4AD ujdurma, no ne mari. Clan Of Xymox i dalje rade, nakon odlaska Nootena (koji se namah kratko i vratio) postali su gotska atrakcija, sa sve naginjanjem The Sisters Of Mercy zvuku. Jedan lep trenutak je dvostruki živi album iz Meksika, gde su isčitali sve najpoznatije 4AD numere - neki kažu i uz pomoć postprodukcije u studiju, a sve u svrhu mamljenja stare publike.

Da se vratim na album. Sleeps With The Fishes počinje skroz poetično sa Several Times (verzija I), koja je posle našla mesto i na This Mortal Coil seriji (album Blood, kao i Box Set gde je uključena u kolekciju Original Songs) što dovoljno govori, obzirom da se zna po kakvim je kriterijumima IVO birao numere za obradu. Searching koja se nastavlja na nju, već donosi raspoznatljiv Brookov štambilj i to je verovatno trenutak na kome se Nooten i Brook pronalaze, a dalje sve teče u velikim iščekivanjima koje se na svu sreću i obistinjuju. Several Times se pojavljuje u jos dve verzije (II i III), Suddenly i Finally su isto multiplikovane, a dve Xymox numere (After The Call i Equal Ways) dokazuju ko je u stvari uvijao Xymox u skupocenu odoru kojom se bend legitimisao u javnosti. Nootenov glas je neverovatno sličan Ronny Moorningsu (gitara i vokal u Clan Of Xymox) i to još vise podstiče na pomenuto razmišljanje.

Osnovna nijansa i preliv ove ploče (kao i prva dva COX albuma) jeste spokoj imelanholicno izbalansiran iskaz, koji i posle skoro dve decenije ne prestaje da oduševljava i jos više uzdiže sebe na lestvice žanra. Tamo gde mnogi umetnici, pokušavaju dronovima danas da nadomeste emociju i razlog za postojanje, Nooten je napravio prave pesme što se danas gotovo posprdno smatra za "konvencionalnost".

Naravno tačku na i stavlja artwork Vaughan Olivera i Chris Bigga (kasnije su slična rešenja koristili na albumima Heidi Berry, sampleru Lilliput, pa i Brendan Perry/jevom albumu), koji dokazuje da je 4AD jedna od retkih etiketa, koja je imala posebnu auru od samog začetka zamisli snimanja ploče, pa do rituala slušanja. Dakle, ako ste uhvaćeni u indie klopku, a zanimaju vas retko lepe ploče, pune emocija, a istovremeno pravi trankvilajzeri koji će inspirisati Sleeps With The Fishes je prava ploča. Nastavka na žalost nije bilo, googlevanjem se naslućuje da se Nooten mozda bavi organizacijom nekih koncerata u Olandi, Brook se pojavi tu i tamo, a o Clan Of Xymoxu sam već sve rekao. 4AD se povratio nekim izdanjima (da li je dovoljan i vanvremenski Drift ?), ali češanjem o back catalogue u milion varijanti neće ništa postići. Šteta, obzirom da mnogobrojni fanovi jedva čekaju povratak pod skute matične ljubavi.