Znamo da su SCARS bili škotska grupa, a samim tim i jako
melodična, moćna i iracionalno, iracionalno dobra. Mene lično podsećaju na
Artura Remboa. Pojavili su se, u par mahova zažarili nam srca i duše, a onda
netragom nestali na mapi velike muzičke sheme stvari. O da li? Ipak se mnogo
toga krije u njihovim biografijama, za neke će verovatno i to biti veoma
zanimljivo. Nema trgovine oružjem, ali ima neobičnih zapleta i..
Počeli su na Fast etiketi, čuvenog Boba Lasta; tog skulptora
i sakupljača otpada od kojeg je pravio skulpture i koji je gurnuo izmedju
ostalog i Gang Of Four i The Human League u muzički trafiking. Rani singlovi su
samo nagoveštavali ono što su ova četiri junaka iz Highlanda maskirani/obučeni
kao trećerazredna kopija Spandau Ballet za srednjoškolski bal u Livingstonu
uspeli da dostignu na svom jedinom albumu. Za producenta su uzeli Roberta
Blamirea, gitaristu jedne od pročujenijih punk grupa Penetration koja je imala
i sjajnu personu po imenu Pauline Murray. No, Blamire je ovim zahvatom bez
ikakve sumnje osigurao sebi mesto u legendi, jer je tako perfektno postavio
stvari, da čovek nema drugog izbora, sem da veruje da se u pojedinim
slučajevima one same od sebe dešavaju i harmonizuju. Ko ne veruje, neka posluša
jedan od najboljih "openera" ikada - "Leave me in the
autumn" koja počinje neverovatnom bas deonicom (John Mackie), bubnjarskom
podrškom (Steve MacLuaghlin) kakvu je imao možda samo U2 na "Boy" i
pravim gitarskim rikošet-vatrometom koji je sa ove distance jedino Paul
Research mogao da realizuje sa opozitne strane od Bansheesa, Comsata, Sounda...
A da sve ima i svoj-ekskluzivno dodatni-spiritus movens potrudio se pevač -
mladi Rob King koji lamentira nad neizbežnim osećajem da ništa nije večno i moli
da ljubav potraje barem toliko, da od nje može da napravi svoje snove koji će
mu biti pogonsko gorivo prvo za zimu, a zatim... I sve to upakovano u krajnje
jednostavna muzička rešenja (znate onaj osećaj kada mislite da je sve to tako
gotovo uvredljivo jednostavno) sa srceparajucim vokalima (ne u pežorativnom
smislu) i bendom koji je organizam za sebe. Još uvek se sećam dana kada mi je
stigla ploča iz V.Britanije, veliki kartonski paket - kao danas - takve stvari
se ne zaboravljaju. Nešto kasnije me je moj prijatelj darivao flexi diskom iz
ID magazine (živa verzija Your Attention Please, neka vrsta globalnog
upozorenja kako se ponašati u slucaju armagedona. Nimalo naivno, obzirom na
godišta izvodjaća), ali ako ploči još mogu da udjem u trag, fleksiju ne mogu,
ako je još uvek u voznom stanju. Album je zatvorila himnična All About You -
raškosna numera koja je ipak samo ostala legat jednom nikada raširenom kultu.
Sve izmedju su naslagana perca koja čine stroj od krila - za oslobadjanje i
uzlet čula. Sav indie-pop, polu/prangijanje ne može doći ni na puškomet ovakvo
moćnom (power) popu. I sva je sreća što ih još niko nije reciklirao kao njihove
zemljake sa Postcard etikete (čitaj FF i slično).
Rob King je ubrzo postao "prijatelj" sa Nico (da,
tom Nico) što je pored deljenja postelje značilo i deljenje igle i ostalih psihoaktivnih
supstanci, te je bend nastavio kao trio, na neko vreme, i tada mu se trag gubi.
Rob King, ipak uspeva da se otrgne i sada kao Robert H.King osniva etiketu
Plaseantly Surprised i izdaje čitav niz kaseta, prvo sa Various Artist shemom
(na kojoj izdaje bendove kao Birthday Party, Cocteau Twins, Ludus, Wake..), a
zatim nizom zasebnih kaseta na kojima je izdavao sjajne bendove kao sto su Band
Of Holy Joy, Artery, Test Department i jos par bendova koji su bili čak i 4AD
potpisnici kao što su Dif Juz ili Dance Chapter. Nakon PS osniva Cathexis sa
kojom nastavlja tradiciju izdavanja kaseta, ovog puta sa bendovima Coil,
Current 93, In The Nursery, Legendary Pink Dots, etc, etc...
Ostatak benda je radio nešto tu i tamo, gitarista Paul
Research je bio najeksponiraniji, ali pravi "povratak" Scars je
bio sa semplom prvog singla "Horrorshow" u singlu Lemon Jelly
"Shouty Track" (album 69-95) što je i rezultiralo prvim
pojavljivanjem benda (bez Kinga) posle zilion godina. To se desilo prošle
godine u Edinburgu. Sa učešćem Paula na Pastels albumu i spomenutom najavom
Author, Author albuma, čini se da stvari polako dolaze na svoje mesto.
Ono što je posebno značjano je da je Author, Author bio jako
prisutan u bivšoj Jugoslaviji, a sada i Srbiji. Dosta vinila je kruzilo
naokolo, a zahvaljujuci nekim entuzijastima i album je transferisan na CD-R.
Opet, internet na nekim sajtovima povezanim sa Bob Lastovim sajtom nudi demo
snimke (http://myweb.tiscali.co.uk/thescars/), što ne treba propustiti. Ovde i ide
poruka za one koji nemaju načina da to skinu ili nadju kopiju Author, Author...
Za ljude dobre volje uvek postoji vreme i nacin, da shvate da je lepota u
deljenju, pa.. izvol'te.
https://www.discogs.com/master/65291-Scars-Author-Author
https://en.wikipedia.org/wiki/Author!_Author!_(album)
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.