Teenage Fanclub (TFC), igrom slučaja, pratim od samih početaka, tj. od nastanka benda. Eksplozija britanskih bendova početkom 90-tih je skoro svake nedelje donosila nove favorite sa nasleđem dinamičnog popa, sanjarskih melodija i post-punk nasleđa. TFC je delovao delimično anahrono, oslanjajući se, ali kao škotski bend, ne na nasleđe škotskih melodičnih bendova iz 80-tih, već na legat recentnih američkih bendova, kao što su Dinosaur Jr i pre svega, Big Star, jedan od najdragocenijih američkih bendova ikad (uvek sam TFC doživljavao kao jedan veliki tribute Big Star), te sam paralelno slušao ploče oba benda u kontinuitetu. Treba takođe spomenuti i Posies (ne samo zbog opsednutosti grupom Big Star) već zbog činjenice da su Big Star (pre)uzimali članove benda Posies za reaktiviranje, a još važnije što se sve otvorenije šuška da će i TFC i Posies gostovati i u našoj zemlji. Nadam se da će i ovaj mali napor doprineti slaganju "tamo negde" kockica. Nikad se ne zna. Uvek se na neki distorziran način pozitivna ulaganja na kraju isplate.
Iako sam mnogo voleo neke albume TFC, nikad ih nisam slušao kompletne. Razbijao sam ih na komadiće, pravio sasvim lične kompilacije i sve je to sjajno delovalo. Singlovi su bili sjajni. Kada se pojavio Man Made, bio sam prilično skeptičan iz jednostavnog razloga što nisam imao nikakvih informacija o albumu. Ko još prati rad benda koji je neaktivan 5 godina? A toliko se toga uzbudljivog dešavalo! Iznenađenje je time bilo još veće, kada su mi sobu ispunili zvuci uvodne melodije ("It's All In My Mind", kako je to simbolično?), svežina koju su oni uneli, bila je veća od bilo kog b(r)enda čija se reklama vrtela na svim televizijama, a zatim su tonovi počeli lagano da klize i da se smeštaju u prostor koje raspoznajem kao svoj. Bendovi, kao što su TFC, nisu kadri da mnogo toga menjaju u svom pristupu muzici, ali su ipak spremni na određene "ustupke". Kompromis koji su napravili sa sobom rezultirao je briljantnim albumom Man Made! Za producenta su angažovali legendarnog John McEntire (Tortoise), koji je poznat po produkciji vanserijskih Stereolaba, a meni je lično još draži zbog saradnje sa brilijantnim norveškim Salvatore, koji su imali fenomenalan nastup u okviru Refract festivala u Beogradu, dan nakon nastupa Jon Spencera (što naravno niko nije zapazio!). Upravo je McEntire primenio neke produkcijske zahvate, koje je patentirao sa Stereolab i to ovom albumu donosi upravo preko potreban, ne veliki, ali ipak vidljiv iskorak. Samog McEntire promoviše u maltene ravnopravnog člana benda. Ceo album klizi, uzori su i dalje, pored Big Star, brojni (Byrds, MBV, Love...), te zaista deluje kao kvalitetan album i sam sebe promoviše u jedan od najboljih ove godine. Mada su TFC snimili mnogo bolje albume, ovaj sam svrstao u grupu onih koji su mi veoma dragi i nemam nameru da ga cepkam - nosim ga svuda naokolo po gradu i slušam ga od početka do kraja u svim prilikama. Idealan je za buđenje, savršen za popodnevnu krađu vremena i retko dobar drug za noćnu setu. Napravio sam kompromis sa ovom pločom koji glasi: neću zapamtiti nijedan naziv pesme, ali cu uživati da ih slušam. Opojne i ultrazavodljive melodije lebde u rasponu od fuziranih gitara, pa sve do akustičnih aranžmana, a TFC beskompromisno ne štede na njima. Rekao bih, drugi bi od nekoliko njihovih ideja napravili i razvlačili karijeru.
https://en.wikipedia.org/wiki/Man-Made
https://www.discogs.com/release/674965-Teenage-Fanclub-Man-Made
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.