Hubro etiketa je na ovom blogu onomad imala skoro serijal, ali ko će sve postići. Tako mi je i ovaj album promakao onda kada mu je bilo vreme, ali je sada volšebno iskocio, ulepšao mi vreme I aktivirao kogniciju. Da, kogniciju, pošto je dovoljno enigmatičan da aktivira razne mehanizme, a opet lišen one pretencioznosti koja uz arogantnu gordost odbija.
Kim Myhr je norveški gitarista, koji je neposredno pre
oblikovanja ovog albuma pazario Yamaha organu iz sedamdesetih , zaljubio se u
njihov zvuk i perfektno ih upario u nešto što nije baš lako definisati. Po
vokaciji jazz gitarista Myhr je na Symphatetic Magic opravio fluentnu enigmu
koja svakim opetovanim slušanjem pali novo svetlo. Myhrovu muziku mogu voleti
naravno jazz fanovi, kao i ljudi koje vole drugačije slobodnije forme, pa čak i oni koje privlače neki post rock
obrasci. Pri tom je često izjavljivao da je inspirisan radovima Terryja Rileya ili
Stevea Reicha. Myhr je ranije radio sa ljudima koji su mi poznati i koje sam često
pozivao da mi prave društvo kao sto su Jenny Hval, Tony Buck (The Necks) i noise komando Lasse Marhaug. Ostalo će Myhr ispričati sam, ali moram da kažem
da je Myhr u vezi ovog albuma imao najbolju veru da simulira okean zvuka. Onog
toplog, idealnog za poduže ležanje.
https://kimmyhr.bandcamp.com/album/sympathetic-magic
https://kimmyhr.bandcamp.com/album/sympathetic-magic
https://www.discogs.com/master/2761652-Kim-Myhr-Sympathetic-Magic
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.