Hysterical strength je debi album ubrzanog post punk arty
Yorkshirskog sastava na trenutnom radu u Londonu.
Ploca podseća po mahnitosti na momente na špic
u saobraćaju i na pojedinim mestima priziva isprekidanost u ritmovima koje
nisam baš voleo kod Franza Ferdinanda, ali mi ovde začudo ne smeta. Mozda zato što
se kao daleki eho daju da se čuje uticaj post punk sastava sa kraja sedamdesetih ili početaka
osamdesetih, možebiti istih onih koji su slusali i poznati škotlandjani. No
nema tu puno sličnosti, sem skakutavog povremenog intermezza. Deadletter su energičniji, lakše se razdraže,
ne libe se da to svi primete oko njih, a kada im to uspe dostignu i soničnu
razgaljenost. Plus ili minus, čisto da pokažu da to umeju da dostignu. Prisustvo
saksofona tu samo pomaže, neko bi rekao da im je to zaštitni znak, ne sećam se
kada sam cuo ploču na kojoj se forsira saksofon. I to ni malo ne odmaže u odmaku
od novog soja britanskih bandova, koji ruku na srce, posle nekoliko pokušaja
slušanja na kraju počinju da liče i u mraku bez napipavanja mogu da se izvuku
ploče koje su slušali dok su pravili pesme. Kod Deadletter to nije slučaj. Zato
zaslužuju i novi pokušaj, ako ne uspe iz prve ili druge.
Ploča koja nece promeniti svet svakako, ali koja ih je
nagradila strpljenjem i upornošću da
posle nekoliko EPijeva gurnu u lice svoju viziju, a nama daju zadatak da u teško
pronadjenom vremenu nadjemo nešto smisleno da čujemo.
https://deadletter-band.bandcamp.com/
https://www.wonderlandmagazine.com/2024/09/13/deadletter-hysterical-strength/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.