The Cyclist Conspiracy / Zdenko Franjic –Pančevo, Apollo, Novo Doba. 05.10.2014

The Cyclist Conspiracy (Beograd)

https://soundcloud.com/the-cyclist-conspiracy/

Zdenko Franjić (Zagreb)

soundcloud.com/babilonci

Ashrae Fax - Never Really Been Into It ( Mexican Summer 2014 )

Možebiti da je odlazak Cocteau Twins sa  4AD etikete (ranih devedesetih)  naterao  Ivo Watts-Rusela  da  spakuje duo Swallow uz pratnju Johna Fryera u Edinburgh, u Palladium studio, posle i u čuveni londonski Blackwing, ne bi li imao u ponudi  nešto nalik najvećim zvezdama, koje je zacelo zapustio ošamućen bostonskim virusom.  Ne ide to tako, Cocteau Twins su  zahvatanje obema rukama vode od koje se rumeni sa retkih izvora.  Swallow album Blow (4AD 1992) je bio sirupast produkt za konzumiranje  u gostima, u komforu čaša iz kojih se pazi da se ništa ne prospe I dalekobilo ukalja. Posle svih godina, izjave i beleške otkrivaju da nijedna strana nije bila zadovoljna konzumacijom dogovorenog braka. I dalje čuvam original, mogu i da kažem da mi se dopada i umem da ga vrtim u nekakvom kontinuitetu. Jutarnja doza izbora mi je naravno kakao, ali se ponekada (pripisujem to iracionalnom na koje nisam imun) uželim kafe, doduše sa cimetom, popustim i kao uživam. Posle nekoliko dana se probudim i turnem (onako kako organizam traži) kakao. Tako izgleda i moje kampanjsko Swallow slušanje.

Never Really Been Into It , prvi pravi Ashrae Fax album za Mexican Summer etiketu (Static Crash je bio reizdanje) po zvuku podseća na Cocteau Twins, a po nečemu i na Swallow. Ashrae Fax (još jedan duo, ovaj put američki) su logično dve decenije u prednosti nad Swallow. Ako  su Britanci u studiju pod pritiskom i jačim svetlom neplanirano senčili nacrtane oblike.  Amerikanci su  pesme natenane pravili,  neki kažu  još od sredine devedesetih. Progutane, pa ispljunute, otpadali su slojevi ko zna kako i kad.

Abonenti koji nezaustavljivo reaguju na sve što podseća na CT,  sa iole pristojnijim ukusom , mogu da odahnu. Gde gomila nekulturnih imitatora juri u nepočin pokušavajući da sa Twinsima vozi hronometar  na terenu koji im ne odgovara, Ashrae Fax su shvatili  limite i radili na onome što umeju i znaju. Nesrećni Swallow su onomad gurnuti u nesrećnu Škotsku da simuliraju Head Over Heels, a Ashrae Fax su na toj lekciji učili. Nisu forsirali okeanske gitare, već su akcentirali volumen ritam mašine, kuckavo-melodični bas i povučeno-zamrljane gitare koje je Guthrie koristio kao logistiku preko koje nam je onomad radio sta god je hteo. Čin preuzimanja su  pretvorili u čin zauzimanja pozicije.

Ashrae Fax - Static Crash ( Mexican Summer, 2013 )

Debi album Ashrae Fax, benda iz Severne Karoline, ne spada u ploče koje menjaju život, ali (već) treće reizdanje od 2003. godine, govori da Static Crash ima specijalni status. Treća-sreća, i ovoga puta se vraćanja u diskografski promet dohvatila prestižna Mexican Summer etiketa (Ford & Lopatin, Ariel's Pink, Best Coast, Peaking Lights...) i dodala novi interes publike i kritike. Ne čudi da je bend preživeo svojevrsnu reanimaciju, te uz koncerte najavljuju i novi album. 

 AF su bili operativni poslednjih godina prošlog i prvih godina ovog veka, a ideološki, mentalno i svirački su u momentima kada su se segmenti post punka prelili u nešto što se kasnije prepoznavalo kao gotska muzika. Stari fanovi znaju osećaj, a novopronađeni će tek usput udisati prašinu sa ploča Siouxsie and the Banshees i sećati se oštre ezoterike ranih Cocteau Twins, baš one uz kakvu su Cocteaus upravo kroz Bansheese tražili sopstvena rešenja. Za sve koji baš to vole, Static Crash nema neusklađenu pretencioznost, a numere kao sto su Pointbreak bi tada, uz malo sreće, i sada mogle da budu pristojni (indie) hitovi. 

 Rezime je da su Ashrae Fax lični muzički remote viewing u rikverc, pretvorili u nostalgični kupon za odmorište. Slučajnih ili namernih turista - konzumenata, uvek ima.

home becomes eclectic - oktobar mkxs

01.   Lene Lovich – Home
02.   Echo And The Bunnymen – Pictures On MY Wall (early version)
03.   Magazine – The Light Pours Out Of Me (second Version)
04.   Joy Division – Transmission
05.   The The – Twilight Hour
06.   The Human League – Being Boiled ( fast version )
07.   Josef K – It’s Kinda Funny
08.   Siouxsie And The Banshees – Overground (album version)
09.   Iggy Pop – Five Foot One
10.   Simple Minds – Someone
11.   The Jam – Funeral Pyre
12.   The Teardrop Explodes – Treason
13.   Gang Of Four – Damaged Goods ( fast version)
14.   The Skids – Into The Valley
15.   The Fall – Totally Wired
16.   Modern Eon – Euthenics (7 mix)
17.   The Passions – I’m In Love With German Fimstar
18.   Howard Devoto – Rainy Seasons (7’)
19.   The Sound – I Can’t Escape Myself
20.   Husker Du – Books About UFO’s
21.   The Slits – Face Place
22.   Polyrock – Go West
23.   Soft Cell – Memorabilia (Extended)
24.   Killing Joke – Follow The Leaders
25.   Tuxedomoon - Desire

Jakob Skøtt: Amor Fati ( El Paraiso Records 2014 )

Čak i da nisam znao da je Jakob Skøtt bubnjar, ne bih dugo pedalirao ovom retro autostradom da bih  razumeo signalizaciju i ulični mobilijar. Iako su  sintisajzeri i klavijature dominantni i najuočljiviji, duša i srce ove ploče su  bubnjevi. Odmah sam probao da zamislim izvodjenje Amor Fati celine, naravno u nekom omanjem teatru. Nesumnjivo, bubnjar i njegova baterija  na tempu i mestu frontmena - iza ili još bolje pored njega, par elektroničkih drangulija. I još najviše dva pomagača za tu istu elektroniku. Predstava počinje proteinsko- d.a.f.ovskim predjelom, a la Sato-Sato i lagano rikvercira rokestriranim rasviravanjima ranijih Kraftwerk, Tangerine Dream , (čini mi se da prepoznajem pasaž iz Ricocheta) i Klausa Schulzea. Ima momenata kada se Skøtt  ostavi bubnjeva,I tada je pola-naučnik-pola-mistik koji se napreže da unapredi  kontakt sa Univerzumom. Naravno, ne ovaj savremeni sa Discoveryja ili Historyja, nego iz doba koje oživljava. Kako je Skott i vizualizator (radi spotove, pozadinu svojih I  tudjih nastupa) ne čudi utisak da su Carpenter i Vangelis učinili cameo.

Kao i Jonas Munk, saborac iz Limp i Causa Sui, i Skøtt je sklon presvlačenju. Od Limp ( shoegaze, dream pop) , Chicago Odense Ensemble  (jazz ekskurzija sa članovima Tortoise)  Causa Sui hard &stoner treskanja, preko Syntaks  (elektroničkog razmeravanja prostora izmedju Cocteau Twinsa i Ulricha Schnaussa) stigao je i do pseudogermanijske kraut avanture.

I dalje mislim da  utiske o albumima ne treba zapisivati odmah, neka  mera odmaka je od četvrt do pola godine - albumi umeju da prevare čak i od jutra do večeri. Možda sam ovaj album slušao unazad i manje od toga,  ali dovoljno da primetim da me Amor Fati svaki put dodatno  ubrzava. Najpre je ceo bio taman da odredjenog toponima, Onda sam primetio da ga do vadjenja klučeva preslušam jedno 70 odsto, a sada sam negde ispod pola. Ne znam da li je vreme novac, ali ga Skøtt čini relativnim.

SKETCHES FOR LATE SUMMER – September MIX

01.   DAKOTA SUITE & QUENTIN SIRJACK – Nu Dat Deze Dag Voorbij Is
02.   THE DURUTTI COLUMN – Follow
03.   VIVIEN GOLDMAN w/ ANDY CAINE – Seven Days
04.   GUDRUN GUT – Move Me ( Burger/Voigt Mix )
05.   HEROIN IN TAHITI – Alo
06.   JON HASSEL – Last Night Moon Came
07.   HIIRAGI FUKUDA – Trochos
08.   THE KVB – Across The Sea
09.   THE RADIO DEPT. – It’s Personal
10.   PURE BATHING CULT – Scotty
11.   BLONDE REDHEAD – Misery Is Butterfly
12.   BOYE – Kafe Na Dnu Okeana
13.   THE LEGENDS – He Knows The Sun
14.   XTC – Living Through Another Cuba
15.   B-MOVIE – Echoes
16.   NEW ORDER – All Day Long
17.   STEREOLAB – Margerine Melodie
18.   SEAHAWKS – Look At The Sun ( feat.Tim Burgess )
19.   SOHN – Artifice
20.   PAULA FRAZER – Watercolor Lines
21.   NINA HAGEN BAND – Naturtrane
22.   DAKOTA SUITE & QUENTIN SIRJACK – Dronning Maud Land
23.   KATE BUSH – Mother Stands For Comfort
24.   JULY SKIES – East Anglia Skies
25.   CHICAGO ODENSE ENSEMBLE – Pretty Nice

\

 

HEROIN IN TAHITI - Peplum ( 7’ Yerevan Tapes 2014 ) - THE CYCLIST CONSPIRACY – Under Wa(tc)h Wa(tc)H ( 2014 )

Onomad sam gledao Morriconea u nekom dokumentarcu o upotrebi filmske muzike i sinhronicitet je zavrteo točak. U šarenom časopisu sam naleteo na dve strane teksta o genijalnom Rimljaninu, pisaniju em očito ukradenom od nekuda, em totalno neadekvatnom profilu gazete. Nakon par dana me je poznanik još iz osnovne škole u autobusu navalentno I pored slušalica - koje su mi (neuspešno) služile  kao poslednja linija otpora  - zapitkivao o muzici iz filma Misija. Da ne kažem kako sam prepoznavao  poznate teme u  džinglovima, tv reportažama etc..

I onda odjedared iskoči  novi singl italijanskog psycho spaghetti dua Heroin In Tahiti koje pamtim po mentalnom surfu i split izdanjima sa Ensemble Economique.  Nije me iznenadio sadržaj, (meni bar) muzički povezan sa Morriconeom, ali  je tek kasnije postalo jasno da je to samo intermezzo pred poslednji korak na putu ka otelotvorenju i telesnosti morikonizma. Kako god, Heroin in Tahiti  sa dve numere je čulni tonik za ovo možebiti leto. Alo strana me je (odmah) podsetila na čuveni Orbital singl Box, i sve je zvučalo kao da je lično  Moriccone sve  usporio i prilagodio nekom filmu o spiritualno-psihotičnom Jamesu Bondu. Peplum strana je polu-elektronična  hipnogogična psihomentalija, koju bi Grails potpisivali da  nisu iz Amerike i da su  odrasli u dosluhu uz rimska leta na filmovima Viskontija .

 https://www.youtube.com/watch?v=k3L7SmHvJ04

Ali, sva ta zavrzlama oko Moricconea je morala negde da ode u egzaltiranost.  Stigao je mejl od bicikliste koju je produžio  letnju etapu za krug i najavio na uvid svoju  letnju obradu Moricconea. Ništa logičnije nego da u leto kada je Italijan posle ko zna koliko leta premerio po svojim pravilima Tour De France (Vincenzo NIballi), i sam Moriccone  (posredno ) napravi jedan svoj Gir(o). Godine su to, nema se potrebe za Grand Tourom, ali se našlo vremena za Klasik de Diabolique. Hiperrealistična reprodukcija originala . Underwater Wah-Wah iz Danger Diabolique  (Mario Bava,1968), preimenovana je u Under Wa(tc)h – Wa(tc)h.  Možda je I koja jota krišom pomerena, ali  Under Wa(tc)h-Wa(tc)h zvuči kao klasična The Cyclist Conspiracy vožnja sa idealnim brojem obrtaja, svehorom koji daje podstrek I fusnotama koje je patentirao na ranijim snimcima. Biciklista nastavlja igru kao da je sitnica u pitanju , skoro hir !

OK!! JASNO JE !  Roll Over Morricone

 https://www.youtube.com/watch?v=cMXkNisx9cY