VA – From Punk to Ultra : The Plurex Story ( Modern Harmonic 2024 )

Nizozemska (Holandska je sada vec zabranjena) kompilacija koja pokriva delovanje etikete Plurex iz Amsterdama od 1978. pa kroz osamdesete. Apsolutne zvezde su Minny Pops koji su kasnije slavu stekli saradjivajuci sa Factory iz Manchestera i mogu da se pohvale da im je Martin Hannett pomagao da osmisle kroz produkciju svoje ploce.

Ostali bendovi prisutni na sempleru su idealan materijal za istrazivanje, posto su se kroz ideje i muziku trudili da primene, unaprede, razrade, prilagode neke ideje svojih uzora preko Kanala i Okeana. Ima tu svega i svacega, ne u losem smislu, naprotiv! I ovaj post je cist info, nikakva recenzija ili trazenje slicnosti vec samo namigivanje u svrhu da se da ideja za odvajanje vremena u potrazi za necim novim, starim koliko i nase bavljenje slusanjem muzike. Dobro, nesto mladje!

Link za Bandcamp je postavljen, i za par spotova, pa neka svako trazi i otkriva za sebe. Idealna prilika za kreativno preslusavanje. U pokusaju da se vrati smisao slusanju muzike u ovo vreme koje nam je vec oduzelo dosta smisla. Na neke najneverovatnije nacine. Vreme za antidote je uvek dobrodoslo  za one koji imaju vremena I nemaju izgovore!

 

https://sundazedmusic.bandcamp.com/album/from-punk-to-ultra-the-plurex-story

Alcest - Les Chants de l'Aurore ( Nuclear Blast 2024 )

Onomad sam na glas komentarisao kako metalci, posebno oni tamnijeg izražaja imaju simpatije za bandove kao što su Dead Can Dance, Slowdive, etc… I drugar me je posavetovao da poslušam Francuze Alcest i njihov debi album. Poslušao jesam i dopao mi se, čak sam i napisao kratku crticu o tome. Davno beše. Posle sam par puta proveravao njihov opus, nije bilo kao prvi put, ali sam nedavno primetio u jednom cošku  najnoviju Alcest ponudu, gomilu pohvala od novog soja shoegazera i odlučio se da probam - dopalo mi se. Trebala mi je jedna ovakva ploča, da prekine dokolicu i da je resetuje.

Ovo je sedmi album ovog dvojca i utisci su sledeci.Ovaj album ce me naterati da proverim ponovo debi album i probam da rekonstruišem ugodjaj. Shoegazi obrasci su jos uvek tu, metalik nijanse doduše preovladjuju, ja nikako nisam ni najmanji simpatizer toga, ali na neki nacin prija. Mozda u moru dronesa, ambient, pravog shoegaze,  novih bendova koji su post punk otkrili tek sada jedna ovakva ploča je morala da se desi i razdrma, čisto da ponekad pustim da se neuroni sudaraju nasumično i haotično u nekoj novoj sredini.  Ovo jeste muzika puna sentimenta i melanholije,  ovi momci znaju šta rade, to moram da priznam. Album  sam planirao sa vremena na vreme opet i opet da poslušam i uhvatim zalet za koznašta…!

https://alcest.bandcamp.com/album/les-chants-de-laurore

Skee Mask – Resort ( Ilian Tape 2024)

Nekad davno, pisao sam o  SCNTST-u. Isti čovek je u pitanju kada se spominje Skee Mask. Imao je pesmu Basinski Cover i tu je priča za mene bila gotova i usvojena. Upotrebiću isti izraz kao tada, ovaj junoša iz okoline Minhena je  nedavno izdao album Resort gde je kao putujući trgovac uvalio i smešao  gomilu stvari ( techno, dub,house. ambient, IDM) pa dobio idealni koktel za ovo leto koji svira dok se knjige čitaju, šeta, leškari ili bilo šta drugo. Radi i meša unutrašnju hemiju u stvarnom svetu, makar bio i eskapizam kao nametnut mehanizam odbrane.

Ali ovo ni u jednom momentu nije muzika za pozadinu. Njene aplikacije rade diskretno u pozadini, popravljaju raspoloženje, balansiraju tonus, on se neće podići preko mere. niti da ode u minus.  Inteligentna i nadahnjujuća muzika, ne baš tipična za ono što inače slušam. Zato je I više vrednujem, nesumnjivo. Neke stvari nas posle nekad vremena same pronadju i podsete nas da smo ih neopravdano zapostavili.. Ovo je jedan takav slučaj.

Sjajna ploča za mnoge, cak i one koji odmahinju da nisu za to. Zaista to mislim, bez obzira na ukus i ono što se preferira. Gard dole,  misli napolje iz glave.

https://iliantape.bandcamp.com/album/itlp19-resort

 

Hollie Kenniff – We All Have Places We Miss (Western Vinyl 2023)

Hollie Kenniff je polovina dua Mint Julep i supruga Keitha Kennifffa ( Goldmund, Helios ) koja je na ovom albumu uz fjaku ( ko ne zna, neka gugluje izraz)  rešila da nam uz samointrospekciju  pomogne da se I mi pronadjemo  gde god to bilo. Na sigurniji i lagodniji način od onog egzistencijalnog, ali dovoljno introspektivnim da čovek shvati da dnevno (za početak) neko vreme mora da posveti sebi. Kao što je ovom solom avanturom ona to uradila.

Dežurni kritičari spominju uticaje solo radova Robina Guthrieja, ambijenta I probranih indie uticaja i složio bih se sa tim, sa opaskom da okeanske gitare ne idu baš u toliku dubinu i hitaju ka pučini.Transcendecija je u najavi i ne otpušta kanape koje je za svaki slučaj vezuju za čvrstu podlogu. Ali je osećaj smirenja kako ploča odmiče sve bliže. Tako da je ovo dovoljno da ljude ponizne, te  zahvalne prema lepotama sveta koje nas okružuju, a ne kostaju nista.Uz malo vizualizacije. Skoro, pa jedno ( uslovno,chill out ) putovanje koje po Hollie Kenniff ni ne treba da se završi.

https://holliekenniff.bandcamp.com/album/we-all-have-places-that-we-miss

Kee Avil – Spine ( Constellation 2024 )

Kee Avil je za Spine album dobila pregršt pohvala, verovatno ni sama ne zna da ih sve nabroji. Album of The Day, Album of the Week I to sve od kredibilnih ljudi I cenjenih časopisa. Njena muzika nije nešto što će da razveseli, svedena je I minimalna, ali ako uhvati u vrtlog I zakači se, nema  lakog izbavljenja.Album je izdala sjajna  Constallation etiketa, sto bi mnogima bilo dovoljno, ali Kee Avil moram da kažem da  nema veze sa bendovima tipa GY!BE I slicno.

Kee nam daje skice, kosture pesama I ispovedi  I preko njih opservira bez puno pomagala ono sto je muči ili ima potrebu da nekome došapne. A taj šapat ume da dosegne jačinu krika ili vriska označenog boldovanim slovima.Koji odzvanja I posle zadnje rilne.  U želji da opišu Spine korišceni su tagovi I za post punk I folk I post industrial, ja lično ne bih umeo da opišem ovu ploču I drago mi je zbog toga, Ne zelim da upadnem u zamku da svedem nečiji život na nalepnicu.. Sem da kažem  je sjajna I bez ikakvog suvišnog balasta koji će da smeta, da zahteva potpunu pažnju, možebiti I empatiju. Neko je spomenuo PJ Harvey I njen debi, a ova Montrealka I njena gitara bi mogla da to pokrene u nekom drugom, danas nepostojećem svetu, postavljenom na nekim savremenijim osnovama.

Njen svet, sudeci po ovoj ploči nije zona komfora, ali nekad smo jurili I tražili ovakva izdanja. I znali smo da smo živi I osetljivi.  Zašto to ne bilo moglo I sada ,protok vremena može samo da pomogne,. Constellation je opet uspeo I izneo drugačije I kontra od struje I hvala im na tome. Jedan od najboljih albuma u prvoj polovini godine!

https://cstrecords.com/en-int/products/cst178-kee-avil-spine

https://keeavil.bandcamp.com/album/spine

Breadcrumbs – Breadcrumbs ( 2024)

Ultrazabavan album sredovečnih momaka iz Engleske ( North Tyneside District) sa pesmama koje počinju od onih koje jedva preguraju minut, pa se posle otvore i rašire na četiri i pet minuta, To me setilo genijalnog debija Swell Maps.  Očito, ljubitelji post punka i new wavea, onog pravog iz tog vremena, a čini se po godinama i izgledu da su mu aktivno svedočili. Osete se naravno The Fall, zrnce C86 sa malo zezatorskim i jačim pristupom, ali je ovo ozbiljna ploča ako se uzme utisak koji ostavlja. Mogu da ih zamislim u starom NME ili MM kako pokušavaju da ih umereno hajpuju kao jednu od skrivenih tajni redakcije.

https://breadcrumbstheband.bandcamp.com/album/breadcrumbs

Daniel Land – Lemon Boy ( 2024)

Daniel Land  ( nije nepoznat na ovim stranicama uz svoj band The Modern Painters ) ie Lemon Boy EP, napravio kao neku vrstu zahvalnice fanovima koji su kupili i podržali njegov album ”Out of Season “ I delio ga je po koncertima, ili kako se ko već snašao, najsigurnije je bilo preko Bandcampa. Plus frei download.

Za one koji ne znaju Daniel Land jako dobro balansira od popa sa početka osamdesetih, preko dreampop i shoegaze obrazaca ( meni su omiljeni delovi kada razvuče gitare kao na Slowdive debiju ) pa do čeprkanju po nasledstvu rok i pop tradicije. I sve to krajne ozbiljno, bez trunke banalnosti. Imena bi mogla da se nižu i redjaju, ali svakako će oni koji ga još ne znaju biti iznenadjeni,a ima nešto u samootkrivanju pa se nadam da će biti zainteresovanih. Ne pada svaki dan ovako nešto sa neba.

 Rekoh, ovaj EP je u stvari appendix već navedenog albuma ‘Out of Season” koji preporučujem, ali ga neću secirati. Trenutno mi ovaj intermezzo vise leži i popunjava vreme dok osmišljavam neko naredno vreme. Daniel Land, čovek koji je već trebao da bude u beležnicama fanova odavno, pogotovo sto je iz Manchestera koji je oduvek bio blagonaklon prema svojim talentima, ali izgleda i tamo da su moderna vremena umešala prste i metnula u zapećak nešto sto je svetu obećavalo bolja sedišta na putovanju.. Možda se zato trudi da kaze da je iz Londona. Kako god, Daniel Land, jedno od imena visoko kotiranih ovde.

https://danielland.bandcamp.com/album/lemon-boy-ep