Onomad sam na glas komentarisao kako metalci, posebno oni
tamnijeg izražaja imaju simpatije za bandove kao što su Dead Can Dance, Slowdive,
etc… I drugar me je posavetovao da poslušam Francuze Alcest i njihov debi
album. Poslušao jesam i dopao mi se, čak sam i napisao kratku crticu o tome. Davno
beše. Posle sam par puta proveravao njihov opus, nije bilo kao prvi put, ali sam
nedavno primetio u jednom cošku najnoviju Alcest ponudu, gomilu pohvala od
novog soja shoegazera i odlučio se da probam - dopalo mi se. Trebala mi je
jedna ovakva ploča, da prekine dokolicu i da je resetuje.
Ovo je sedmi album ovog dvojca i utisci su sledeci.Ovaj
album ce me naterati da proverim ponovo debi album i probam da rekonstruišem
ugodjaj. Shoegazi obrasci su jos uvek tu, metalik nijanse doduše preovladjuju,
ja nikako nisam ni najmanji simpatizer toga, ali na neki nacin prija. Mozda u
moru dronesa, ambient, pravog shoegaze, novih bendova koji su post punk otkrili tek
sada jedna ovakva ploča je morala da se desi i razdrma, čisto da ponekad pustim
da se neuroni sudaraju nasumično i haotično u nekoj novoj sredini. Ovo jeste muzika puna sentimenta i melanholije, ovi momci znaju šta rade, to moram da
priznam. Album sam planirao sa vremena
na vreme opet i opet da poslušam i uhvatim zalet za koznašta…!
https://alcest.bandcamp.com/album/les-chants-de-laurore
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.