RETRO _ ISAN - Trois Gymnopedies EP ( 7" singl - Morr, 2006)

 

S obzirom na to da je i cenjena "germanijska labela" Kompakt imala na svojoj kompilaciji Klimekovu obradu Satieja, može se reći da je ova 2006. godina prilično okrenuta Satieu na njihovim elektro nalepnicama. ISAN (Integrated Services Analogue Nettwork) je ipak engleski duo (deutsche-britisch freundshaft) koji je opažen svojim toplim zvukom u moru hladnih, besmislenih i obesmišljenih bleep-ovaca. Ovoga puta, suprotno od svog običaja - ISAN oživljava dva formata, tako nepravedno zapostavljena u današnje vreme: EP (extended play) i singl od 7 inča, i vezuje ga, hvala nebesima i autorskim pravima - za Satieja. Nekada davno, najveća raznolikost je upravo i pripadala formatu EP-ja i ne znam zašto se umetnici u današnje vreme, kada se samoizdaju, konačno dovoljno izglodani od komercijalnog neuspeha, ne prihvate ovakvih stvari, zarad sebe i nas. Gymnopedies, koje su mnogima i poznatije nego što misle, krajnje su minimizirane, prilagođene prezentaciji koje su pre adekvatne za bolje mobilne telefone i prosto vape da neko po njima izradi muzičku kutijicu. Valjda ovih 6 minuta i može da stane u nju.

Loop – Sonancy (2022 Reactor)

 

Jedno od  nepotrebnih rivalstvava sredinom osamdesetih  prošlog veka je bilo ono izmedju Spacemen 3  i Loop. Ko je od ovih psihodeličnih nezavisnih rok eksperimentatora  autentičniji, više zaronjen u materiju, spontaniji i/li iskreniji? Oba benda su bili inspirisani sličnim, čak i istovetnim stvarima - garažnim punkom za koga kažu da je postojao još od hipi vremena, psihodelijom svake vrste, kraut obrascima i pribežištima u rezervoarima čudne muzike koja se pojavljivala od šezdesetih  i koja je izvrdavala  utabane pop obrasce, uz obavezan povećan volumen buke. Sa ove i svake distance, sve deluje besmisleno, muzika nije poligon za kompeticiju (naravno da je britanska štampa prednjačila I to potencirala, pumpala  i podmetala djonove gde god je stigla, ne samo u ovom nego u mnogim slučajevima) i oba benda su bila odlična u onome što rade. Za one koji ne znaju muzička industrija ima i nekih dodira sa muzikom, ali nije to najneophodnija stvar.

 Jako sam voleo Loop i skoro da imam status diskografskog kompletiste (isto je  i u slučaju Spacemen 3) i naručivao sam sve što su izdavali  i bez prethodne provere. Toliko su bili uverljivi. U nekom trenutku posle odličnih albuma, oba benda su prestala sa radom, ali se karijere nisu tu završavale. Spacemen 3 se podelio na aktivnosti Sonic Booma  i Spiritualized, dok je Loop veću pažnju zasluživao solo delanjem ideologa Roberta Hansona koji je otišao bliže apstraktnijim muzickim oblicima pod imenom Main, a i ostali članovi nisu dangubili sa manje ili malo više pažnje.Uz  napomenu da su Spacemen aktivnosti  od raspada bez prestanka bili pod reflektorima, dok su Loop bili više tema kojom se povremeno kratilo vreme. Ima tu još pobočnih stvari, ali Mr. Google ume da nagradi one koji imaju vremena da mu se posvete.To nekad može da bude adekvatno trljanju čarobne lampe.

I evo nas u 2022. koju smo očekivali iz mnogih razloga, a jedan od dobrih su razbudjeni  Loop i najnovija avantura nazvanu Sonancy, prva posle sjajnog Gilded Eternity(1990). Svi elementi su tu, sazrevali  su gracizono  i zadovoljstvo ih je slušati, mirisati i kušati. Produkcija je  i dalje sonična,  magnetika zrelija, motorika možebiti  i smirenija, ali udar ni za jotu nije slabiji. Gitare i  dalje režu, eho  prošlosti se samoažurira i ovo nije samo jos jedan od običnih povrataka. Znalci Loop opusa mogu da raspoznaju i neke elemente na kojima bi band ( ako ima volje) mogao i  da prolongira svoju karijeru. Bendovi iz shoegaze perioda su se skoro svi ponovo vratili jednokratno ili na duze staze, manje ili više uspešno, potrebno ili nepotrebno, manje ili više promišljeno. Kod nekih se oseti  inercija, pa čak i siljenje.  Loop povratak nema ništa od toga, nema potrebu da objašnjava  išta, previše je efikasan. Posle umnoženog preslušavanja utisak je da je ovo snimljeno ne nakon dugog samoizgnanstva, nego kreativnog usporavanja radi poboljšanja. Tri decenije jesu  veliki period izmedju dva zapisa, ali za ovakvu muzikom je vredelo čekati. Loop je  i tada bio potencijal da izdrži test vremena, sada samo udara štambilj na zaključak.

i mala trivia za kraj, pored Loop i eks Spesjmeni - Sonic Boom i Spiritualized imaju nove  muzičke avanture.  Našu generaciju mogu da lažu da je svet bolji na neki drugaćiji nacin, a možemo  i samo da se odmaknemo  i pokušamo da živimo licnu utopiju. Rokenrol  kakav nosimo u glavi danas i jeste utopijski. Ovi bendovi  srećom jesu deo našeg utopijskog inventara.

https://loopbandofficial.bandcamp.com/album/sonancy

https://soundheads.org/

Breathless - See Those Colours Fly (Tenor Vossa 2022)

 

Sjajno je bilo gde i bilo Sjajno je bilo gde i bilo kada čuti nove priče britanskog banda Breathless. Asocijacija za ovu skupinu je hteli to ili ne, pevač Dominic Appleton I njegov nestvaran doprinos This Mortal Coil kolektivu koji je  sredinom osamdesetih šetao melanholijom, tom zemljom svačijom i ničijom. Fanovi 4AD se i dan danas pitaju zašto Ivo Watts Russel nije potpisao band, ako išta imali bi veću pozornost. Ovako je upisano kao jedno od imena u katalog dobro čuvanih tajni. Možebiti i bolje da je ovako, bend je istrajavao i nadmašio (sadašnji) dignitet etikete i evo ih i danas kako nadvladavaju kosmički umor svakodnevnice. Priznajem da  nemam subjektivnosti i da mi je prošli album Green and Blue jedan od najdražih albuma ovog stoleća, a na pameti mi je da su Suede čitav svoj muzički vek pokusavali da se protegnu i dohvate takvu ploču. Brethless su to uradili samo tako što su je odsvirali i delimično producirali uz pomoc Kramera , čuvenog osnivaca etikete Shimmy Disc, čoveka koji je delimično kriv i za slavu Low I Galaxie 500 I pojave pod imenom Bongwater. Ko bi znao kako, ali dream slow motion pop ples britanaca je razumeo jedan amerikanac. Prošli album je dao veličanstvene rezultate, pa zašto to ne isprobati ponovo. Samo što je ovaj put Kramer spustio reglere, usporio metronome i trazio snagu baš u toj poluanesteziranosti. Album je više orkestriran, ali to naravno ne dotiče esenciju benda, i dalje je to Breathless dzuboks , ovaj put uz pitanje gde su granice koje ih ne plaše da zadrze samorefleksiju I kontemplaciju u današnjem svetu, bez obzira na sve. Prvenstveno mislim na neukusno i uvredljivo larmanje i zadiranje u svačiju mentalnost. To me je odvajkada oduševljavalo i vraćalo veru u muziku kao jezik kojim možemo da se sporazumevamo i sa nekim dalekim i virtuelno stranim.

https://www.roughtrade.com/gb/breathless/see-those-colours-fly

http://tenorvossa.co.uk/pages/Breathless.html