Pan American & Kramer – Reverberations of Non-Stop Traffic on Redding Road (Shimmy-Disc 2024)

Prošle godine je dvokorak iz leta u jesen bio olakšan Kramerovom saradnjom sa Laraajijem, a sada se zime otresamo opet sa Kramerom koji ovoga puta saradjuje sa legendarnim Markom Nelsonom prepoznovan od onomad kao Pan American. O Krameru sam tada napisao nešto reči, a ovde ću napomenuti ili većinu podsetiti da je Nelson kao Pan American (kasnije i kao Anjou) savladao neke posebne, neki bi to opisali kao dirljive veštine koje navode kako zvučne meditacije izraziti da zvuče kao produžetak najtiših misli ili najsuptilnijih emocija I pri tom ne žuriti nigde

. 

Kako god, evo nas u proleću i nema lepšeg načina nego ga bojadisati sa Kramerom i Pan American. Kramer je od čoveka koji je preko Shimmy Disca forsirao neku drugu vrstu muzike (buka bez besa) te preko silnih produkcija kroz godine  polako počeo da se utišavanjem približava kontemplaciji i više ne iznenadje pristupom. Od Noise New Yorka stigao je do toga da svoje muzičke pouke- uzdržavanjemi taktikom strpljen-spasen oplemenjuje nove generacije koje traze smirenje. Muzicko i producentsko nasledje mu garantuje kredibilitet i dostupnost i ima slobodu i hrabrosti da ćuti u drustvu sa najboljima. Ko je sledeći ->videcemo.

Sama muzika je nagoveštaj mentalno senzitivne bonace. Prividnom statikom uskladjuju balans, a ispod borba i vulkan emocija. Kramer i Nelson izmisljaju jezik u već  iskorišćenim kombinacijama uz volsebnu audio naraciju i niko ne može da kaže da nam to nije bilo potrebno.  Okrepljenje je uvek poželjno, a svakom naidje trenutak kada primecuje da je bas tad vreme za to.Od boje peska do halucinacija različitih boja, ovakav komad muzike nosi dragocenosti  koje će vremenom  samo da jace svetlucaju.

O Pan American želim samo da kažem da sam ih video uživo. I da sam zahvalan na tome.

 

Autori su se utrkivali da naglase kako je ovo bio rad iz čiste ljubavi, bez suvišnih misli I namernog uzdržavanja od reči I da se treba tome (pre)pustiti bez puno intelktualisanja.  Sasvim su u pravu.

https://www.discogs.com/artist/416169-Mark-Nelson-2

https://www.discogs.com/artist/12542-PanAmerican

https://panamerican.bandcamp.com/album/reverberations-of-non-stop-traffic-on-redding-road

Brad Marino – Ramones and Stones (Ghost Highway Recordings 2024)

Brad Marino iz Rochestera, New Hampshirea, USA- preko španske etikete gadja mnogobrojne Ramones fanove, svojom verzijom punka, popa i rolla. Navio je vremeplov na jedno 45 godina unazad i svoju ljubav prema fiktivnoj braći ponudi na uvid ili uživanje auditorijumu koji još uvek nije golem, ali bi mogao da se proširi ako se o tome kaže koja reč.

https://bradmarino.bandcamp.com/album/ramones-and-stones-ep-2

Maps and Diagrams – if all will be lost (quiet details 2024)

Iza Maps and Diagrams aliasa krije se Tim Holton ambijent veteran sa nekoliko tuceta albuma na etiketama ko što su Time Released Sound, Static Caravan i jos dosta njih, naveo sam najpoznatije i najdraže. Takodje jedno od imena koje cirkuliše naokolom cini se da nikad ne prestaje da se migolji i dokumentuje zvuke koje hvata oko  i u sebi. Takodje je vlasnik etikete pod imenom Handstitched*. Tu dokazuje da nije ni sebičan, daje šansu I drugim umetnicima da se izraze javno.

Ovog puta je ovde sa albumom If All Will Be Lost koji je uradio za etiketu Quiet Details koja ima svoju politiku da kroz svoja izdanja predstavlja muziku koja različito vidi tu frazu . Oko te fraze ( Quiet Details) umetnici se prikupljaju, reorganizuju je, redefinišu i zatim izadju sa rezultatom. Sjajan concept koji je na etiketu doveo imena kao Slow Reels (Ian Hawgood i James Murray ) Tape Loop Orchestra ,Anthene, Arovane ili bvdub.

Tim Holton ovde naglašava svoju skoro najsmireniju stranu, pokušavajući istovremeno da zadrži dinamiku koja če da angažuje čula da primecuju stvari oko sebe, postanu ih svesna i uživaju u lepoti. Jednostavno, da su sadao ovde i deo toga. A kada trenutak prodje, da usvoji da je to bio još jedan korak ka samousavršavanju. Moglo bi ovde sada mnogo asocijacija, opisa, ali svakom svoje. Lepota je u oku posmatrača, tako da sam i u kući doživeo drugačija vidjenja Holtonove muzike, mnogo inspirativnija od mojih.  Deo neurobika, kreativnog razmišljanja I nijansiranje percepcije. Sto je sjajna stvar.

Sto reče Tarkovski onomad da svaki čovek cita drugačiju knjigu(iako je ista u pitanju!).

handstitched.bandcamp.com

 https://quietdetails.bandcamp.com/album/if-all-will-be-lost

C Turtle – Expensive Thrills ( Blitzcat Records 2024 )

C Turtle zvuči kao bend koji se emitovao tamo negde sredinom devedesetih na MTV 120 Minutes izmedju grungea, Pixies copycata i indie solitary party groovera.  Istina je da su bend iz Londona i da sebe promovišu kao  fuzzy jumper rockere šta god to značilo. Bend je, valja reći osnovao Cole Flynn Quirke koje se bavio videom, muzikom I filmom I o tome napisao nekoliko publikacija. Tako je bodrio sebe da se samonastavlja I samousavršava, Usput je skupljao ljude sa više ili manje sličnim afinitetima I odjednom se iz druženja stvorio bend nadam se odane dece low fi e(ste)tike.

C Turtle su gle čuda snimali u Abbey Roadu i to za nekoga može da bude kuriozitet, mada danas više nije ništa neobično. C Turtle insistiraju na njihovom minimalnom pristupu, sto ne znači da ovde nema više slojeva i nadogradjivanja. Sušta suprotnost nekim sličnim okoštalim pločama. Upravo je to zadatak ovog albuma. Provaliti i naći razlog da se presluša vise puta. Ne bih ništa izdvajao jerbo jos uvek tražim nešto da mi je omiljeno, a svaki put me druga pesma nečim zadrži. I da se (ne) ponavljam-kroz vreme se bendovi nižu, zaboravljaju, ponovo otkrivaju etc, etc. To i jeste draž kontinuiranog praćenja ovoga sto je neko možebiti nesrećno nazvao rokenrol.Kakogod, večna zabava za potištene i gladne revolta.

 Preporuka je i to da Quirke sanja da radi sa Steve Albinijem, Jimom O’Rourkeom ili da snimi živi album sa Japanskim kultnim bendom Boris. Low Fi favorit od početaka godine.

https://c-turtle.bandcamp.com/album/expensive-thrills

Yoo Doo Right – The Sacred Fuck Ep ( Cassette , Mothland 2024)

O Yoo Doo Right sam onomad pisao ( oktobar 2017, proverio sam). Logično pošto su iz Montreala da su imali veze sa post rockom, jos očitije po imenu da su imali i svoju imaginarnu vezu sa Can. Vožnja  ne prestaje.Ovaj put pogodnija za kasnije sate, sa gomilom prikaza i kušnji usput. Zavisno od mašte i naslušanosti. Kako se YDR kreće I baterije pune, ubrzanje napreduje. Skoro opijenoscu načeti zanos ne ide u sunovrat vec  ton za ton gradi put ka ličnim zadoljstvima. Reče Doni Darko-TRETMAN ZVUKOM! Ja bih dodao ->Zongliranje!

Kraće pisanije ne moze od prošlog.. Muzika je najvaznija!! Mada su i naslovi komada intrigantni i svako može  sebe da umoli za malecki napor i kroz alhemiju reci sklopi imaginarni scenario i utapi u zvuke dok ga krajnja brzina i frenzija ne razmrda do nagovestaja zvucne oluje I baci na zaboravljena ili neznana podesavanja.

 Da ponovim - preporuka za noćne sate. Zavisi od okruženja, ličnog I socijalnog.Mada ni dan nije loš.

 

https://yoodooright.bandcamp.com/album/the-sacred-fuck-ep

Will Bolton – Null Point ( The Slow Music Movement 2024 )

Will Bolton je jedan od teškasa ambijenta .To baziram na činjenici da svako malo primetim neko  njegovo izdanje. I uvek prija. Voleo sam period pre pošasti kojom nas je častio neko ko ne želi dobro planeti i voleo sam čitavu kohortu ambijentalaca i elektroničara koji su šetali od etikete do etikete i koji su nas ciklično bacilli u nadanje da je ovaj svet ipak bolji od onoga što nam pokazuje. Davao je gorivo kojim smo punili rezervoare lične utopije u traženju prekretnice. Tako da sam pustio Null Point i bio prijatno iznenadjen, ne zato što Bolton do sada nije bio dobar, vec što sam uživao u momentu kada se sve poklopilo i kada je kao lupa uvećao sve. Podsetio me je Boltonov album svojom iracionalnoim vedrinom  na neke Boards of Canada radove. Posle sam malo čitao recenzije, uvek želim da saznam razlog kreacije i shvatio da nisam jedini koji je tako osetio muziku. Za mene to nije blueprint navedenog benda, već   reminescencija na neke pomalo zaboravljene osećaje. Moze biti da je ploča malo ritmicnija, ne i manje fluidna i da je sve to dovelo do ovog utiska, ali ne mari. Ima svoj tok koji usmerava slušaoca da ne skipuje album ( jedno od vecih iskušenja današnjih konzumenata) I da stvara slike koje mogu da imaju ili nemaju veze sa onim što je Bolton zamislio. Mozda se zato album zove Null Point. Svakom je ostavljena sloboda početne tacke, Mozda umišljam, ali svaka dobar album uvek inspiriše slušaoca da ima paralelnu priču sa onom koju gradi album i/li autor. Ovaj album daje takvu šansu.

 

https://wilbolton.bandcamp.com/album/null-point

https://theslowmusicmovement.bandcamp.com/album/null-point

Y Pants - Y Pants CD (Periodic Document, 1998 )

 

Onomad sam propustio Y Pants i žao mi je zbog toga. Mislim da sam u to vreme znao za njih ( početak osamdesetih )da ih uparim sa recimo  Young Marble Giants (negde u isto vreme su se pojavili diskografski ) I prolongiram užitak na jedan amaterski ( u najboljem smislu reči) način.

Za razliku od  mešovitog tria Young Marble Giants ( Wales ,Cardiff ) Y Pants su tri arti Amerikanke (USA, New York) i ovako post festum sam saznao da su ih smeštali  u no wave agendu. Meni je to uvek bio post punk, ali svako traži neku svoju posebnost. Pedigre im je i pre benda bio zanimljiv, a fokus im je bio u vizuelnim umetnostima. Osnovna odlika njihove muzike jeste starmala infantilnost tako što su koristile dečije instrumente , skoro igračke u kombinaciji sa električnim instrumentima i gomili efekata. Kao takve su privukle pozornost čuvenog Glenna Brance koji je producirao njihov debi EP da bi par godina kasnije snimile jedini album. Nakon toga se bend raspao, da bi se u specifičnim prilikama sastajao I upražnjavao sporadične muzičke aktivnosti. Bez ikakvih obaveza. Krajem prošlog veka, materijale koje su zabeležile, diskografska kuća Periodic Records je sakupila na disku neočekivano nazvanim Y Pants.

Muzika im je bila svedena ponekad na ivici skeča, ali sa dovoljno detalja da svako novo slušanje otkriva  nešto novo. Y Pants samo pokazuju da internet uvek ima nekog keca u rukavu, Sa tadašnjom logistikom I enormnim entuzjazmom nije moglo baš sve da se pohvata.

Toliko o njima. Ostalo je na svim onima koji su voljni da se očešaju o njih I zabave svoja čula.Y Pants naprosto pozivaju svojom posebnošču.

https://en.wikipedia.org/wiki/Y_Pants

https://www.forcedexposure.com/Artists/Y.PANTS.html

https://www.discogs.com/master/1453586-Y-Pants-Y-Pants

Torrey – Torrey (Slumberland 2024)

Još jedan američki band uronjen u nasledje koje pocinje tamo negde od C86 momentuma pa do shoegaze i dream popa. I istoimeni simpatičan album za ljude koji su preživljavali ta vremena, otkrivali ih mozda kasnije i sa punim pravom uživali u tome. Naravno i za nove generacije pop konzumenata i umetnika sličnih afiniteta,

Torrey su band iz Bay Area (Oakland, California), ovo im je drugi album, a prvi za poznatu etiketu Slumberland.Album zvuči tako da Torrey može biti lako podmentut izmedju bandova koji su svirali u gore navedenom periodu i da slabo ko primeti razliku. čak su i spotovi snimani na taj način. Retro ili ne, Torrey su bend koji živi tu estetiku, nisu naivni u tome i traže ponovljeno preslušavanje. Pravo osveženje .

Ima ovde i Creation i 4AD uticaja i bendova koji su u to vreme I nadalje koristili nasledje upravo tih etiketa. Mislim da sam time sve rekao. Album nedelje, a vikenda bez ikakve dileme.

Indie –dream pop- shoegaze band u koga imam poverenja. Onaj idealni, da ulepša dan bez bombastičnih I grandioznih pretenzija.

https://slumberlandrecords.com/catalog/show/372

https://torreymusic.bandcamp.com/album/torrey

Punchlove – Channels (2024)

Kako stvari stoje, najvažnije je danas pri opisu ploče okarakterisati bend po žanru, tagu ili šta već. Tako se kanda uče i školuju nove generacije, Logično je to, hiperprodukcija, vremena sve manje a još se i ubrzalo. Upravo sam pročitao recenziju Punchlove gde se spominju shoegaze, My Bloody Valentine, Ride, Slowdive, Sonic Youthà sve sigurice koje poništavaju skipovanja. Naravno, lepota i percepcija je u uhu posmatrača, I ne mora uvek da bude tačna. Necu da sporim navode recenzenta, ko god da je, ali ovo je blize MTV 120 Minutes bendu iz ranih devedesetih nego čistom shoegaze, svega toga ovde ima, ali i gomila nus efekata i ovaj lek nije baš najčistiji ali ipak služi svrsi. Jeste potrebno malo vremena da aktivna masa proradi, ali to izgleda mora tako. Da pojasnim, umnoženo slušanje je  potrebno  da bi čovek  mogao da raspozna i objasni šta ovaj bend čini svojim. Gitare jesu bučne, umeju da uznesu, ali, glas mi je malo više povučen da bi mogao aktivnije da učestvuje u gradjenju identiteta, ali svakako služi u razradi autentičnosti.  Ovaj bend je američki i to kod mene ima razlike u shvatanju shoegaze ili inih uticaja, možda jesam u pravu, može biti nisam, ali retko tu grešim. Sami bendovi su ti koji ne mogu ili nece  da se oslobode i  da pojačaju efikasnost i/li zavodljivost svoje muzike. Mozda je vreme tamo bolje, sunčanije, vedrije od sumornog gloomy doomy britanizma koje je možda I delimično iznedrio shoegaze, ali fali taj  suplement. Meni je shoegaze bio  produžetak egzistencijalnog postpunka  sa malo više romantičnog derta. I samo da kažem, upravo čitam raspravu američkih shoegazera ( pljuvačinu) po temeljcu shoegazea grupi Ride i besmislenoj raspravi da li uopste pripadaju žanru I da li uopšte vrede nešto. Za nekoga i kokošku uvek ima posla. Internet ovde pokazuje svoju AI inteligenciju koju su uspešno preneli na žive stvorove. Povratak Ride, jeste bio nepotreban, ako neko mene pita, ali neke stvari kao što kaže Konstrakta jesu vidjene kao anomalije.

Channels je uprkos svemu, zanimljivo izdanje, ništa vanserijski (barem za sada), ali svakako dobro uz uslugu utrošenog vremena da zavredjuje pozornost pa ako se čovek zakači za to, tim bolje. U svakom slučaju nesumnjivo odskače od gomile sličnih izdanja. Zabeleženi su u tefteru i u svakom slučaju  se treba potruditi da se isprate. Toliko je bendova koji su kasnijim radovima, menjali utiske o ranijim izdanjima koja su odjednom dobijala poluepske razmere. Lično bih voleo da Punchlove bude jedan od njih.

https://punchlove.bandcamp.com/album/channels

https://punchlove.net/

NEUROBEEK – MARZeephan

 

01.   CELER - This Thinking Globe Exploding (Remastered 2023)

02.   JUANA MOLINA - Tres cosas

03.   Future Sound Of London - Smokin Japanese Babe

04.   Barry Adamson - The Vibes Ain't Nothin' But The Vibes

05.   Four Tet - Slow Jam

06.   BLISS - Wish U Were Here (Charles Webster Remix)

07.   AFFECTION PLACE - Give me more - AFFECTION PLACE

08.   ITALIA 90 – Harmony

09.   Buzzcocks - Breakdown (Official Video)

10.   Buzzcocks - Lipstick (Official Video)

11.   Comsat Angels - Be Brave

12.   PENETRATION - Nostalgia

13.   NewDad - Dream of Me (Visualiser)

14.   Daisy Chainsaw - Love Your Money (promo video)

15.   The Smile – Teleharmonic

16.   Telefon Tel Aviv – Street Spirit

17.   TYCHO – Elegy

18.   GOLDFRAPP – White Soft Rope

19.   BROADCAST = Before We Begin

20.   BIBIO – The Palm Of Your Wave

21.   RED HOUSE PAINTERS – Cathy Song

22.   NICK CAVE AND THE BAD SEEDS – By The Time I Get To Phoenix

23.   BEBEL GILBERTO – Momento

24.   KALI MALONE – All Life Long (for voice)

25.   LOULA YORKE – It’s Been Decide

Doni Darko ( ex-Popboks, Slovopres --> The World of Šuplja , Lost in MUsic ) - Lista Omiljenih Albuma.

 Doni Darko je inženjer i otac koji u svojim strepnjama, zabludama i sumnjama živi skromno; radi umereno; trpi i biva trpljen - na jugu Nemačke. Razveden. Rodom je iz Sarajeva, a poreklom: Istočni Hercegovac. Voli da čita: Thomasa Bernharda, Harmsa, Crnjanskog i Marka Twaina, ponajviše. Rastao se od svoje kolekcije vinila, knjiga o muzici i CDova, pre nekoliko godina. Ne žali zbog toga. Nedostatak prostora. Povremeno ide na pop koncerte i ne želi, još uvek, da se oseća starim i matorim. A nije više ni toliko mlad. Kriza srednjih godina, dobro ga drma. Pisao za Popboks i Slovopres. Mnogo naučio, još više zaboravio. 

Pisanje je samoća. Čitanje vrlina. Slušanje zrelost. Vera sve i ništa.  Za kraj: objavio kao koautor, do sada, pet naučnih radova iz visokofrekventne elektronike. 

https://popite-koju-zamene.blogspot.com/

Svetski albumi: Red House Painters - Rollercoaster Da li je melanholija pozitivno osećanje? Jeste, kada Mark Kozelek peva svoje uzvišene himne tom stanju duha i materije.

Low - Secret Name Uspavljivao sam svoje male bebe uz ovaj trio. Šetao po parku sa slušalicama u ušima i gazio sneg i jesenje lišće uz pesme o deset smrtnih grehova.

Global Communications - 76:14 Instrumentali su brojevi. Avioni se dižu i spuštaju, putnici čekaju na red. Ambijentali za mlaznjake i ljude u njima. Gradacija poetike onog Enoa. 

Miles Davies - Ascenseseur pour l'echafaud Francuski filmovi kao sigurna luka za jednog od najvećih, ako ne i najvećeg. Ceo život je rizikovao. I uvek pogađao u sredinu mete. Ko voli trubu. 

Boards of Canada - Music Has the right to children Ovaj album sam poklanjao prijateljima širom sveta. Šteta što ih ovih dana nigde nema. Ni BoC, ni prijatelja.

The Mothers of Invention - Freak Out! Odvaljeno. Preteča virtuelnog ludila i augmented reality kojom nas obasipaju telefoni i touchscreenovi. Nekad je "spam" imao smisao i dubinu. 

Leonard Cohen - I'm your man Cohen je bio svoj, čak i kada je ostao bez prebijene pare. Nije čudo što je bio tremaroš pred velike nastupe, trebalo je ovo sve ponoviti pred živom publikom, na sceni.

Scratch Acid - The Greatest Gift Voleo sam američki noise. Da li je ovo noise? Ne znam. Slušao do iznemoglosti. Koncert Jesus Lizard u top 5 svih koje sam odgledao do sada. 

Spaceman 3 - Playing With Fire Posedovao sam promo verziju ovoga albuma. Britanski andergraund gospel i blues i očaj zbog ugađanja čulima. Raspad. Na albumima posle, doživljavaju svoju duhovnu katarzu i pročišćenje. Ne veruj štampi i portalima.

Roxy Music - Avalon Mrtav ozbiljan slušam ovaj album. Kritika kaže da je ovo snimljeno s prilično neozbiljnom namerom i da je poigravanje sa naivnom publikom. Ako je i ambalaža, ne želim nikad da se odvojim od ovog komada "smeća".

"Naši" albumi: Sexa - No Sleep Til Pussy Gledao sam ih na turneji par godina pred rat. DIY estetika na bini i zvuk koji kida opne. Kad se nebo otvori...

Buldožer - Ako ste slobodni večeras Slušaš po stoti put i praviš se da kapiraš fore. Sorry. Inteligentniji ste od mene. Nebrojeno puta preslušao.

Lačni Franz - Na svoji strani I ovo sam kao razumeo. Transformacija benda u art pop. Poslednji album sa bravurama Rimelea na gitari.

Borghesia - Résistance Revolucionari kao i Laibach. Važni kao i revolucija. Znači nevažni, kako je pokazala istorija. Militantni pacifisti. 

Pop mašina - Kiselina Otkrio relativno kasno. Za moju kasnu fazu značajni kao i Black Sabbath za ranu. 

Idoli - Odbrana i poslednji dani Ni sami nisu znali šta žele da kažu, ali bar su rekli. Ja i kad znam šta mislim, ćutim. Ploča egzaktna kao i nauka, viša od onih koji su je snimili i objavili. Još će da je otkrivaju u budućnosti.

Pankrti - Rdeči Jedna od retkih stvari zbog koje ne žalim što nam je Slovenija bila "zapad". Pre nego što je centar iz 1984e, prešao u epicentar 1992e, sve su znali. Vizionari. 

Laboratorija zvuka - Nevinost Humor? Možda najpromišljeniji pop koncept u bivšoj državi u spoju sa faktorom slučajnosti. Izvukli su se tada. Gledano iz ove perspektive.

Rambo Amadeus - Titanik Mislim da Rambu ni dan danas nije jasno kako je došao do ovog nivoa izraza. Možeš da shvatiš na milion načina. A i da previše slobode škodi svima. Hoćemo diktaturu.

Indexi - Modra rijeka Ovo nije pop, već nova klasika na pop instrumentima. Možda najveći vokal koji sam kod nas slušao na koncertu. Nedostižni.