Modern English – 1 2 3 4 ( Limp Records 2024)

Modern English jesu jedan od legendarnih i inicijalnih 4AD bendova i samim tim će uvek imati rezervisana pozitivna brojanja u svakakvim razbrajanjima. Rana izdanja (Mesh and Lace, After the Snow) jesu njihova najbolja i jedan su od kamena temeljaca etikete koja nas je oblikovala. Takodje su i etiketi doneli uz M.A.R.R.S (Pump Up The Volume) jedan od najvećih hitova ( I Melt With You) i novce potrebne za dalji razvoj etikete dok je to još imalo svoju vrednost .Posle iščitavanja knjiga i proučavanja fakata, ekonomski momenat nije ni najmanje bio zanemarljiv u indie produkciji, pa ni ovo nije bilo neukusno napisati. Plus, indirektno ili čak blize od toga su i uticali na formiranje 4AD kolektiva This Mortal Coil što zahteva posebnu priču.

Elem, pre nekog vremena Modern English su rešili da se reaktiviraju i daju nam nadu da ćemo moći uz uživanje delom da povratimo deo sentimenta koji nas jos uvek drži, a tako nedostaje. Obično su te reaktivacije pomalo komične i daleko od ruzičastih snova, ponekada groteskne, a najcešće možebiti i pohlepne ili jednostavno egzistencijalno moranje, ali ova reaktivacija očito nije samo keširanje po toj osnovi, momci su rešili da uz zabavu sebi priuste i kreativne napore, tako da smo sa ovim albumom dobili  kvalitetne pesme, aktuelne po tematici i stanju u svetu. Očekivati ploče kakve su izdavali za 4AD je iluzorno Iipomalo pretenciozno, ali ME nisu ovde sebi dozvolili blamiranje,hvatanje i drmusanje  za rukav samo na kontu bivše reputacije. što nas podseča da gomila umetnika ili grupa koje su izgradili oreol etikete i dalje nesmeteno radi ( neki nisu ni prekidali aktivnosti ), a etiketa samo to ignoriše i srozava se do neslućenih granica.Tim vise šarenolikih preporuka uz iskren osmeh.

https://modernenglish.bandcamp.com/album/1-2-3-4

Billow Observatory – Soliton ( Felte 2024)

Delimični istorijat Billow Observatory se može naći u postu na ovom blogu na linku (https://valtazarzauberquelle.blogspot.com/2017/03/normal-0-false-false-false-en-us-x-none.htmlI) i ne bih da se ponavljam. U medjuvremenu je  ad-hoc saradnja prerasla u kreativnu igricu i prešla mnoge nivoe. Tako da danas imamo  učestalija izdanja, a kreativni izazovi su kreativniji i/li šareniji. Jonas Munk i Jason Kolb su sebi dopustili da puste ruku i obznane svoje najrazličitije uticaje koji jesu očiti u njihovim silnim nus projektima  ( Auburn Lull, Causa Sui, Limp, Chicago Odense Ensemble, Elias Munk Ensemble, London Odense Ensemble, Ulrich Schnauss, Jakob Scott, Rob Mazurek, etc, etc..).

Soliton je drugi EP u prilično kratkom vremenu i predstavlja dalju razradu muzike koja kao inicijalnu tačku uzima ambijentalne obrasce na koje kače uticaje( odjeci redukovanog glitcha, shoegaze isparenja) koje su godinama (ne)svesno upijali I sada nemaju potrebu da ih obuzdavaju vec ih isporučuju da bi oslobodili sebi prostor za nove iskorake.

Soliton nudi udobno uvaljivanje u komfor,mnozi pozitivne vibracije i samomotivaciju, ne skreće  u banalnost ili išbicarnje, toliko rašireno u današnjoj muzici. Svet jeste odlučio da muzika postane pozadina za mnoge trivijalnije stvari, sto se ovom dvojcu zasigurno ne dopada I zato I posle toliko vremena tvrdoglavo idu dalje. Jedna knjiga, sto tumačenja-> što tako ne bi bilo i za ovakve ploče. Nostalgija koja traži svoje mesto u  svetu, a svi dogadjaji  prisećanjem dobijaju neko novo značenje i  asociraju na drugačije boje I ukuse.

https://billowobservatory.bandcamp.com/album/soliton

Dog Unit – At Home ( 2024 Brace Yourself Records)

Londonski (post) rokeri favorizovani i od legendarnog Stevea Lamacqa koji su počeli 2020,a izgleda da ovim albumom samo podižu lestvicu. Lazy journalism može da ih poredi i sa Slint i sa Tortoise ili bilo kim, ali meni je veće zadovoljstvo bilo da uočavam Dog Unit nijanse u kreiranju nečega što pokušavaju da patentiraju. Post rock jeste moja ljubav, koja se pomalo istrošila flertovanjem sa strane i proimiskuitetom sa najrazličitijim formama, ali ova ploča me vraća ka izvorima i ka skeletnoj jednostavnosti koja me je oduševljavala. Ova skupina pokušava u svemu tome da nadje svoje mesto I bude prepoznatljiva . Kažu da su koristili iskustva sa prva da EP-ija, da su se trudili da se odmaknu,  da gledaju sa strane da bi ovde uspeli da sklope svoje vizije u jedan  intrigantan komad koji se sluša bez skipovanja.  Teško je kretati se u ovakvom žanru van staza i bogaza  po neizgaženim prtinama, ali od ovoga što čujem ovde ne tražim više. Obećavajuće u svakom slučaju I vredno čekanja.

https://thisisdogunit.bandcamp.com/album/at-home

Drahla – angeltape ( Captured Tracks 2024 )

Drahla mi je privukla poredjenjem sa američkim  FACS koji su me bukvalno prošle godine rikošetirali, a onda je angeltape ucinio svoje. Vukao je isprvo na matematičke obrasce americkih bendova koju su odrastali na uticajima britanskih uzora iz nju vejv perioda . Opet radi se o bendu iz Leedsa, grada koji je davao različite sorte bendova koji su svaki na svoj način imali taj “udarac” koji ih je činio intrigantnim. čini se da i Drahla moze to da bude.  Vreme radi za njih.

Ovo je debi  Drahla album (a drugi njihov) za američku etiketu Captured Tracks čiji je rad za svaku pohvalu (revitalizacija Xmal Deutschland  i related izdanja ) i sasvim se uklapa u neki novi aktivizam etikete. Imali su i imamo sreće da se to sinhronizovalo. Plus, pobegli su od dominantnog uticaja bendova koje najzanimljiviji novi bendovi britanske scene slede, a navode neke podjednako važne i kvalitetne  kao sto su  recimo This Heat. Dovoljno.

Ima ovde i žestine i buke i art pristupa, te angeltape ima  skoro privatnu naručenu namenu za otresanje od zimske prljavštine I naslaga. Dva tri slušanja I par kilograma manje djubreta u glavi.

https://drahla.bandcamp.com/album/angeltape

Black Night Crash – Signal To Noise (Neon Sigh 2024 )

Nikad nisam simpatisao uzimanje imena po naslovima  pesama, albuma ili šta već kod omiljenih bendova, mada to olakšava stvari u inflaciji muzike, a nedostatku vremena.Ovde imamo primer ugledanja na shoegaze teskase Ride koji su svojim revival revizitacijom ozbiljno okrnjili reputaciju. Black Night Crash  ( Seatlle, USA) na albumu Signal To Noise ( još jedna često korišćena kovanica u rok krugovima) su u svom entuzijastičkom ataku na buku, melodiju i emociju ipak više pažnje posvetili indie sceni sa kraja osamdesetih i početkom devedesetih nego što su se ugledali na uzore od kojih su skinuli ime.

Dobar prijatelj kaže da ga udarni singl podseca na Transvision Vamp ( ja bih dodao da to ima smisla, ali uz naglasak na prethodno celonoćno slušanje recimo Jesus and Mary Chain ili The Primitives), dok se ostali uzori mogu nabrojati napamet bez da se posluša album. Dovoljno je videti tag. Takva su vremena, senzibilitet i načitanost proizvodjača muzike.

Signal To Noise ima dovoljno ži(la)vosti, energije i volje da slušaoca veže neko vreme, pomogne mu da premosti vreme do nekog novijeg albuma slične orijentacije koji se iščekivao, jerbo je vreme takvo. Nema više toliko albuma kojima se fanovi vraćaju, ali ovo bi moglo da ih zainteresuje i kroz neko vreme. Bar trenutno tako mislim. Umnožene gitare, vokali iza kojih ima dovoljno samopouzdanja.ne nude nešto epohalno, niti zvuk koji bi pomerio svet iz ležišta, ali taman da se provede neko vreme u iluziji da rokenrol jos uvek postoji na nivoima nižim od nabudzenih zvezda. Zato su ovakvi bendovi poželjni I potrebni bez obzira na sve..

https://blacknitecrash.bandcamp.com/album/signal-to-noise

Moufang –Czamanski – Recreational Kraut ( Source Records 2023)

Kolaboracija izmedju tehno muzicara Move D - ija i klasičnog kompozitora Jordana Czamanskija. Usput je do mene stigla informacija da je Move D (koji je jako popularan), saradjivao sa članovima FSK, kultnog nemačkog nju vejv benda koji je posle The Fall bio omiljeni band Johna Peela koji je FSK često zvao na sessione. Odmah sam osetio vanrednu naklonost. Old skul poštovanje!

 Recreational Kraut zvuči kao muzička kutija koja je navijena kao uvod u hipnogogiju. Ponekad opuštajuću beatless konstrukciju naruši upad dinamične uptempo ekskurzije, ali ne mari sve dok diže ugodjaj. Osnovni osećaj slušanja ove ploče je toplota i ušuškanost gde Fender klavir vodi glavnu reč skoro kao hipnogogički vibrafon, sto mnoge asocira iz nekog razloga na detinjstvo.

Album je sniman u Amsterdamu davne 2018 i 2019, ali se pojavio tek prošle godine. Ima ovde svačega  pozitivnog i inspirativnog. Skoro enciklopedijska šetnja, mešavina starog I novog  kroz razne stilove( dodatno ažurirane) kojima su bili okupirani stvaraoci (ambijent, tehno, pastoral…) . Kraut svakako u nekoj mutiranoj diskretno razbarušenoj verziji. Pomalo sakriven da dodatno razgrana sinapse.

Razrogačene oči I načuljene uši! Svako slušanje-novo slušanje!

https://www.discogs.com/release/26977199-Moufang-Czamanski-Recreational-Kraut

https://move-d.bandcamp.com/album/recreational-kraut

NEUROBEAK - APE@REEL

 

01.   Will Bolton – Null Point

02.   Kim Gordon – Orgasm

03.   Will Bolton – Tracery

04.   Two Pine – Sunrise

05.   Beth Gibbons –Floating On A Moment

06.   Waxahatchee – Fire

07.   Wagging – Marigold

08.   Blue diner – Bearings

09.   Alex argot – strawberry girl

10.   Absolutely Yours – Sweet Surprise

11.   Dub Princess and Hotsteppas – Where Have you Gone

12.   Earth Tongue -  Bodies Dissolve Tonight

13.   Chalk – Bliss

14.   Swirlpool – Evergreen

15.   The City Gates – Lapidation

16.   We Can Erase You – Agency-V

17.   Hangwire – Stockholm Syndrome

18.   Hangwire – The Absurd

19.   Hangwire – This Fun Machine

20.   Deceits – Drowning In An Empty Sea

21.   Julia Holter- Evening Mood

22.   Sun Kill Moon – Birthday

23.   Julia Holter – Sun Girl

24.   Boy Harsher – Lost

25.   Punchlove – Dead Lands