DERADOORIAN – Eternal Recurrance ( Anticon 2017)

Nedavno sam u jednoj drugoj agendi ovde, pisao upravo o Deradoorian i nema smisla da se ponavljam, ali moram da naglasim da je reč o kriminalno zapostavljenoj umetnici koji ne propušta priliku da izadje iz onoga što smatra za zonu komfora i na taj način čini uslugu pre svega sebi, a mi smo skoro uvek pozitivno zatečena kolaterala. Njeno prebiranje po svojoj kutiji za nakit, uvek rezultira nečim intigrantnim, inspirišućim i ako ona već unapred zna kako će sve to da joj stoji, uvek se trudi da iskrivi ili nadje novi pogled na sve te dragocenosti, možda joj neki novi odsjaj da ideju ili dve koju će na našu srecu da podeli.

Ovaj EP je posebno intrigantna celina, čujem ovde mnogo toga sta i priliči ovakvoj personi. Izmedju tonova izviruju Nico i Alice Coltrane, 4AD dive Lisa Gerrard i Liz Fraser i naravno autentična Deradoorian.

Hipnotički, hipnagogički i levitirajući preleti se nižu kao opsene i čoveku ne preostaje da zamišlja sebe kako svakoga dana jedva čeka da mu ovo bude štivo ili terapija protivu obeshrabrujuće stvarnosti koja jača duh i telo svojom hrabrošću, kontemplacijom i zavodljivim rešenjima. Definicije i dalje nemam, niti želim da bilo kome uskratim slobodu da je sam osmisli.

https://en.wikipedia.org/wiki/Eternal_Recurrence_(EP)

https://deradoorian.bandcamp.com/album/eternal-recurrence