01.   Boa – Pored Zida (Boa,Suzy1982)

02.   Klaus Schulze-C'est pas la meme chose (Picture Music, Brain 1975)

03.   M – Pop Muzik (Popmuzik, Sire 1979)

04.   Kraftwerk-Spiegelsaal (Der Katalog, Kling Klang 2012)

05.   Destroyer – Chinatown (Kaputt, Merge Records2 011)

06.   Destroyer – Chinatown (Shaking The Habitual, Brille Records 2913(

07.   Simple Minds – This Fear of God (Empires and Dance,Arista 1980)

08.   The Sisters Of Mercy –Poison Door (WalkAway, Merciful Release 1984)

09.   Lush –Sunbathing(Gala, 4AD 1990)

10.   Ultravox –Slow Motion (Slow Motion, Island Records 1978)

11.   Soft Cell-Memorabilia (Memorabilia, Vertigo 1980)

12.   Human League – Being Boiled (being Boiled, Fast Product 1978 )

13.     OMD –Electricity (Electricity, DinDisc 1979)

14.   Depeche Mode – Sun and the Rainfall ( A Broken Frame, Mute Records 1985)

15.   Wire – Burning Bridges (Wire, Pinkflag 2015)

(Nervoletraset) Kevin Cummins – Telling The Stories. Photographs of The Fall (Mitchel Beazley 2022)

 

Manchester nije odnegovao samo sjajne bandove, pored njih su se iskazivali i najrazličitiji entuzijasti, umetnici i svakakvi pokretači muzičke i kulturne scene generalno. Zaustavimo se na dešavanja oko muzike tamo negde od punka. Neki od njih su p/ostali uticajni skoro kao i muzičari, ali su sticajem okolnosti svoj posao radili iza reflektora. Svako zna za Anthony Wilsona, voleo bih da se imena Paula Morleya i Kevina Cumminsa spominju sa istim strahopoštovanjem šire. U Manchesterskim I UK muzičkim krugovima sigurno da su izuzetno cenjeni, shvata se njihov značaj, ali svet je malo opštije mesto od toga i oni zaslužuju golemiju prepoznatljivost.

Kevin Cummins je stari poznanik, u špajzu mi je gomila NME sa njegovim naslovnim stranama,a iznutra se broj fotografija dramatično povecava. Pratio je i značajno vizuelno promovisao karijere Joy Division, The Smiths, The Fall , etc, etc… Neke od fotografija Joy Division ili Morriseya koje vam upravo u ovom trenutku iskaču ispred očiju su baš one koje je on napravio - postoje razni pretraživači, bildujte svoj mozak i percepciju još ovog popodneva i guglujte ga. Biće vam puno srce, ako ste ikada bili deo ove priče tamo još od punka, a sinapsi i neurona nikad dosta. Kevin Cummins upravo tu radi,na njihovom umnožavanju izmedju ostalog.

Ovde je rec o unikatnoj pojavi- grupi The Fall. Ne postoji na svetu još jedan takav band kakav je bio The Fall i jedna od zahvalnosti za boravak na ovoj planeti ide upravo njima. Takav nagon za slobodnim izražavanjem I otporom prema konvencionalnom nije čest u bilo kojoj vrsti samoiskazivanja.Cummins je hodao sa njima od samih početaka, preko Mark E Smitha koga je kako kaže u propratnom tekstu u knjizi otpratio od ranih dana do samoga kraja koji jeste bio tužan. Smith je menjao postave i menjao ih, ali se cirkulacija ubrzavala i ubrzavala - davala uvek novi život, naizgled istom telu. Kroz slike se uz predznanje promoviše upravo filozofija banda kroz Smitha, koji je mario za ono što je želeo i nije se trudio da ugodi javnosti ( Cummins u jednom trenutku koristi izraz “secondhand’ da bi opisao njegovu pojavnost, tj. nezinteresovanost za istu, u isto vreme apostrofirajući srž njihove umetnosti)

Knjigu otvara sjajni uvodnik Simona Armitage koji je jedan od najboljih tekstova koji sam pročitao o The Fall. I odjavni tekst, koji je praktično intervju sa Eleni Poulou koja otkriva mnoge stvari koje se tiču njenog privatnog života sa Smithom, za koji mislim da u par stvari kazuju više od mnogih knjiga o bandu i MES. Takodje neka Cumminsova pojašnjenja fotografija i fotosesija još dublje opisuju njegove težnje koje se nadogradjuju na estetiku banda. Uostalom i Eleni je sama rekla da je MES govorio da je više voleo ideju da knjige o The Fall budu sastavljene samo od fotografija, a ne od reči i priča. čak je jednom I pokušano, ali nije izgurano do kraja. Smatrao je MES, da je on zadužen za reči, da je to njegov posao,a ne nečiji drugi. Otud ta ideja.

Summa sumarum,mnogo toga o The Fall je vredno i dragoceno,ako ne u ovom trenutku,možebiti već i jeste u sledećem, i ova knjiga je jedan od bisera u celokupnoj fami i memorabiliji oko njih. Zahvalan sam što sam dobio priliku da je nabavim. To me seća i vraća na kupovinu albuma Live At The Witch Trials pre skoro pola veka na berzi ploča jednog tmurnog jutra. Posle slušanja ploče , vreme se nije atmosferski promenilo tog dana, ali je bez dileme drugačije teklo!

NevroAquarelle (01) 01.05.2026

 

01.   Gary Numan – Random (The Pleasure Principle, Beggars Banquet 1979)

02.   Nemesis –Stranger

03.   Pärson Sound- Skrubba (Pärson Sound, ti'llindien2001)

04.   Pärson Sound- From Tunis To India In Fullmoon (On Testosterone) (Pärson Sound, ti'llindien2001)

05.   Crime and the City Solution – Brave Hearted Woman ( The Killer, Mute Records 2023)

06.   Clock DVA – Sensorium (Dvation 2026 version) (4 Hours / Sensorium - Dvation Rework Edit 2026, Electronic Sound 2026)

07.   Clock DVA -4 Hours (Dvation 2026 version) (4 Hours / Sensorium - Dvation Rework Edit 2026, Electronic Sound 2026)

08.   Dead Can Dance – Ocean ( Dead Can Dance, 4AD 1984)

09.   Irmin Schmidt – Requiem ( excerpt 3) (Requiem, Mute 2026)

10.   Can – Millionenspiel ( The Lost Tapes, Spoon Records 2012)

11.   Miki Berenyi Trio – 8^th Deadly Sin (Tripla, Bella Union 2025)

12.   Ashes and Diamonds – Settings Yourself Up For Love(Are Forever, Cleopatra Records 2025)

13.   Boards of Canada- Cosecha Signal One (Tomorrow Harvest, WARP2013)

14.   Just Mustard – We Were Just Here (We Were Just Here, Partisan Records 2025)

15.   Automatic – Black Box (Is It Now?, Stones Throw Muic 2025)

Vorwärts(9) Plush Crush – South Side

Za razliku od drugih koji se upinju da što jače i žešće afektiraju prema uticajima, spremni čak da povuku za rame i da se uvere da ste dobro čuli/videli, Plush Crus na momente gotovo sa drskom ali ljubaznom učtivošću pokazuju svoju ljubav ka dream popu ili shoegazeu,kako je kome milije. Naivnost mladalačku ili kako njihovu muziku ko doživljava smatram jako važnim delom njihovog identiteta.

Plus Crush su u najboljoj tradiciji takvih bandova trio, sa dve gitare i basom y fluidni su, eterični, zamišljeni, sanjaju preko dana i noću, maštaju danju I preko noći I tako prkose svemu što može da ih izbaci iz mladalačke ravnoteže. Ne bih Plush Crush uporedjivao sa bilo kim, upućeniji ce prepoznati uzore, neka ovaj info-crtica bude posvećen njihovim idealima. Jos su mladi, možebiti da neće biti isti za neko vreme. Za sada kažite nekome za njih, ima shoegazera naokolo, opus im nije veliki, a reči mogu da budu moćne I da privlače jače nego sto mislite.

NevroAtem (08) 28.04.2026

 

 

01.   Hector Zazou feat John Cale and David Sylvian – First Evening (Sahara Blue, Made To Measure 1992)

02.   Hector Zazou - Ophellie (Sahara Blue, Made To Measure 1992)

03.   Pretenders - Show me (Show Me, Sire 1094)

04.   Mick Harvey –The River (One Man’s Treasure, Mute Records 2005)

05.   Tony Conrad & Faust- OutsideThe Dream Syndicate(Outside The Dream Syndicate, Caroline Records 1973)

06.   Boomtown Rats- Mary of the Fourth Form (Mary of the Fourth Form, Ensign 1977)

07.   Lush – Hey Hey Helen ( Gala, 4AD 1990)

08.   The Triffids- Wide Open Road (Born sandy Devotional, Hot Records 1985)

09.   Sandwell District- Falling The Same Way (Sandwell District, Sandwell District 2011)

10.   Laughing Clowns- Ghost of Ideal Wife (Ghost of Ideal Wife, Hot 1985)

11.   Laughing Clowns – Just Because I Like(Cruel, But Fair, Hot Records2005)

12.   The Saints – I’m Stranded (I'm Stranded, Sire 1977)

13.   Laughing Clowns –When Then This Party(Cruel, But Fair, Hot Recordings 2005)

14.   Laughing Clowns – Eternally Yours (Golden Days - When Giants Walked The Earth, Prince Melon 2021)

15.   Heidi Berry – Follow ( Heide Berry, 4AD1993)

Vorwärts(8) Vansire- For the Moment

Nisam pristalica toga sto se (generalno) pod današnjom indie muzikom i bandovima podrazumevaju oni koji svojom “slick” ( tako pamtim taj izraz iz osamdesetih i za mene je to tako, nebitno da li ga koristim adekvatno ili ne) produkcijom, lako mogu da budu pomešani sa muzikom koja pre pristaje kafićima ili nekim restoranima uz obalu, nego energičnim mislećim mladim ljudima koji žele svetu nešto da kažu ili pokažu na nekim manje komfornim, često i improvizanovanim mestima. Nekad je to bila energična muzika, koja je upošljavala i telo i um, sad svi gledaju da se osećaju ugodno i bez napinjanja u opservaciji. Ali ne mogu da kažem da mi ne prija u odredjenim trenucima da kupim snagu uz ovo. Naravno,ako je vredna to muzika, ali nema tu nekih rizika i rasčupavanja granica zone komfora kao nekada.

Vansire su odličan primer za to, duo iz Minesote,uz to rade za Spirit Goth etiketu koja nam nudi dosta toga lepog. Njihov zvuk jeste namerno uglačan i podsećaju me čas na neku ne baš ranu fazu China Crisis, čas na Prefab Sprout koji još nisu pustili ruku (samo moje mišljenje) , ali uz napomenu da su nastali u aktuelnoj dekadi ovog, a ne pre četrdeset plus godina ranije prošlog veka. Ali dobra stvar i dobar pravac su zauzeli generalno. Dva sjajna pop banda za koje ostavljam mogućnost da ih Vansire ni ne poznaju toliko, što je i nebitno. Uglavnom, zapisani su u tefter, pa ako se od silnog skipovanju nadje vremena potrazi za nečim ekstraordinarnim, proveravaću tu I tamo.

https://vansire.bandcamp.com/track/for-the-moment

NevroAtem (07) 25.04.2026

 

01.   Young Gods – Skinflowers (Skinflowers, Play It Again Sam 1992)

02.   Luna- Okean(Nestvarne Stvari, Helidon 1984)

03.   Nick Cave and the Bad Seeds – Sad Waters (Your Funeral, My Trial, Mute Records 1986)

04.   Nick Cave and the Bad Seeds – Mermaids (Push The Sky Away, Bad Seed Ltd. 2012)

05.   Brian Eno With Daniel Lanois & Roger Eno – Deep Blue Day (Apollo - Atmospheres & Soundtracks, EG Edition 1983)

06.   Alice Cooper – School is Out ( School is Out, WarnerBrosRecords 1972)

07.   U Skripcu – Rudnik Zlata (Nove Godine!, Jugoton 1983)

08.   U Skripcu – Hamuamule (Godine Ljubavi, PGP RTB 1982)

09.   Dead Kennedys – Kill The Poor (Kill ThePoor, Cherry Red 1980)

10.   Swans –New Mind (NewMind, Product Inc 1987)

11.   Bill Fay- Be at the Peace with to Yourself(Life is People, Dead Oceans 2012)

12.   Camera – Ausland (Radiate!, Bureau B 2012)

13.   Kraftwerk – Der Telefon Anruf (Electric Caffe,EMI 1986)

14.   Eliane Radigue –Kyema (Trilogie De La Mort, Experimental Intermedia Doundation 1998)

15.   Karl Bartos –Without A Trace of Emotion ( Off The Record, Bureau B, 2013)

 

Vorwärts(7) Vinyl Williams – Soulgaze

Visoko frekventno hiperinteligentni pop nastao susretom omekšanih Stereolab i Thievery Corporation dok se zagrevaju. Napomena -uslovno rečeno, kada bi morao da opišem uz svu moguću slobodu i široku interpretaciju. Sutra možda nešto drugo! Ovako, samosvojan čovek/band koji je skupljao uticaje i otelotvorio u neki svet koji odbija da bude ovaj savremen ili bilo koji ažuriran po današnjim vrednostima.

Vinyl Williams živi i radi u svetu fantazija, boja, tamo gde prozori možda nisu od čokolade ili marmelade,pre će biti od misli i želja koje isceljuju, oplemenjuju i šire se na svakoga naokolo. šećer nije baš najbolji izbor za zdravlje ljudi, Vinyl to zna-zamenjuje ga ovim afirmacijama. Ko želi da poradi na sebi, nema samo motivaciju nego I disciplinu, evo mu prave prilike da sa ovim prvim lepšim danima dodatno omogući sebi lepši, lagodniji, zdraviji i smisleniji život. Nekad pesma bude podsticaj i dalje se ide sa manje napora…

Naravno da nemam iluziju da će ovo pomeriti svet, ali to nije ni toliko bitno. Svet su uvek, barem za sebe i bližu ili malo širu okolinu pokretali ljudi koje nije interesovalo da podilaze drugima. A pri tome uopšte nisu ni hermetični, ni gordi, ni samozadovoljni. Jednostavno nisu poznati ili prepoznati. Ili nije imao ko da kaže nešto o njima.

Soulgaze je jedan od takvih primera. Znači, Vinyl Williams, LosAngeles, California.

Inače, Single of the Week da ima takve rubrike ovde

https://vinylwilliams.bandcamp.com/album/star-harmony

NevroAtem (06) 22.04.2026

 

 

01.   Haruka Nakamura – Blue(2024)

02.   Tired of Thinking- Hallow (Tired Of Thinking, 24 Seven, 2023)

03.   Dream Zone – star/it’s cold here ( 2022)

04.   Holem-Tundra ( Here & there, InhouseRecords 2025)

05.   Morelocke – A Walk Among The Gates (Clan Destine Records 2018)

06.   Green –House  - Soft Meadow (Six Songs For Invisible Gardens, Leaving Records 2020)

07.   Castle Hearts – Night Lights ( NightLight, Kurate Music Ltd 2023)

08.   You’ll Never Get To Heaven –Still ( Images, Yellow K Records 2017)

09.   Elijah Lee – Dreamy (2018)

10.   Green-house – Far more Other (A Host for All Kinds of Life, Leaving Records 2023)

11.   Omni Gardens –Lucky Rosemary (Golden Pear, Moon Glyph 2023)

12.   Green-House –Desire Path (A Host for All Kinds of Life, Leaving Records 2023)

13.   Aurenth-Green to Blue (Green To Blue EP, 2023)

14.   Green-house –Everything is Okay (A Host for All Kinds of Life, Leaving Records 2023)

15.   Chris Petra- Forever More (Forevermore 2022)

Vorwärts(6) Mogwai –Pale Vegan Hip Pain

Kažu da Stuart Braithwaite ima objašnjenje za svaki naziv albuma ili pesme,voleo bih da se to negde publikuje. Zato što sam o ovom albumu (Bad Fire), to jest preko jedne pesme već pisao, ne znači da neću još nesto da kažem. Album ne prestaje da oduševljava. Kao i ostala Mogwai izdanja.

Ova pesma nudi plodno tlo za neku muziku koja svetli neku francusku egzistencijalističku dramu ili italijansku introspekciju od onomad kada je gledanje takvih filmova bio ispit iz strpljenja i otpor i odupiranje lošim mislima.Muka koja se gledala zbog muzike u pozadini. Sentimentalne,iracionalne, uznemirujuće, kontemplativne….šta god!

Verovatno i sigurno grešim, možebiti i zbog Morikoneovskih gitara, ali ovo samo govori koliko je Mogwai muzika inspirativna,iz nje klija čežnja čak i kada je čujete po ko zna koji put,a probudi vam neku sasvim stotu asocijaciju od predjašnje. Blago današnje rok muzike, kakva god da je!

Cenim da neko ko čita ovaj blog zna ko su, šta su i kako zvuče Mogwai. Ali jednostavno neke se stvari moraju reći iznova i iznova.Tako se mozak šteluje na pozitivno, a on preko sinapsi i neurona stvara nove navike koje vas unapredjuju, menjaju, vi menjate nekog pored vas I lanac pozitivnih štelovanja ulazi u protokol. E, zato treba Mogwai stalno slušati. I moram da kažem da su mi u pameti kada slušam Mogwai, oni čuveni Rilkeovi stihovi - “Meni je dom medj danom I med snom”

 

https://mogwai.bandcamp.com/track/pale-vegan-hip-pain