Укупно приказа странице

субота, 30. март 2019.

Ana Never - Small Years (Fluttery Records, 2012)





Small Years pripoveda kako je Ana Never nakon istoimenog debija (Ana Never, 2006 Fokus ) nastavila sa uspostavljanjem sopstvene gravitacije. Post Rok je i dalje primarni izražaj, a vreme i off projekti su im darivali dodatno umeće i strpljenje.



Možebiti da se ideja i građa za arhitekturu albuma skupljala sa dve strane. Sa jedne je sličnog modusa kakvim William Basinski gradi svoju mađiju - (k)ako Basinski trake namotava na beskrajne lupove, tako i Ana Never upornim pokazivanjem melanholične matrice stiže do mesta gde (im/nam) horizont prazni um. Skoro (pa) zen. Na drugoj strani, piano i gudalo umešno prikazuju moguću dinamiku interakcije The Cure (Disintegration) i Dirty Three, nagoveštavajući gubitke, za koje nije nužno da su racionalni - nije li to  svačija stvar. Negde tu je i poenta ploče koja nema samo muzičku vrednost. 



Jedan francuski pisac je opservirao pesimizam kao najveći radikalizam. Gledajući tako, ovo je prilično konvencionalna ploča, poistovećujući prostornost kao žudnju za svetlom. Srednji put te borbe i ono što balansira spomenute strane je jedna od osnovnih alatki AN zanata - krešendo. Uostalom sva razonoda i polazi iz stomaka.






 







уторак, 12. март 2019.

Masaki Batoh - Nowhere ( Drag City 2019)


Onda kad sam ti se javio, slušao album Masaki Batoha u metrou. Skroz se zaboravio i odvezao me metro u garažu. Bila mi frka. Zaključan vagon. Kad sam ugledao u mraku masinovodju, počeo da mu lupam na prozor. Kazao mi „ostani priseban „. i poslije nekoliko minuta otvorio vrata. Jos mi se išlo na WC. Mogao sam da prenoćim u tunelu i u mraku. Luda sreća.


 https://masakibatoh.bandcamp.com/
 https://www.discogs.com/Masaki-Batoh-Nowhere/release/13174934
 https://www.dragcity.com/products/nowhere