Укупно приказа странице

субота, 30. март 2019.

Ana Never - Small Years (Fluttery Records, 2012)





Small Years pripoveda kako je Ana Never nakon istoimenog debija (Ana Never, 2006 Fokus ) nastavila sa uspostavljanjem sopstvene gravitacije. Post Rok je i dalje primarni izražaj, a vreme i off projekti su im darivali dodatno umeće i strpljenje.



Možebiti da se ideja i građa za arhitekturu albuma skupljala sa dve strane. Sa jedne je sličnog modusa kakvim William Basinski gradi svoju mađiju - (k)ako Basinski trake namotava na beskrajne lupove, tako i Ana Never upornim pokazivanjem melanholične matrice stiže do mesta gde (im/nam) horizont prazni um. Skoro (pa) zen. Na drugoj strani, piano i gudalo umešno prikazuju moguću dinamiku interakcije The Cure (Disintegration) i Dirty Three, nagoveštavajući gubitke, za koje nije nužno da su racionalni - nije li to  svačija stvar. Negde tu je i poenta ploče koja nema samo muzičku vrednost. 



Jedan francuski pisac je opservirao pesimizam kao najveći radikalizam. Gledajući tako, ovo je prilično konvencionalna ploča, poistovećujući prostornost kao žudnju za svetlom. Srednji put te borbe i ono što balansira spomenute strane je jedna od osnovnih alatki AN zanata - krešendo. Uostalom sva razonoda i polazi iz stomaka.






 







Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.