Revizionizam
koji se javlja kroz knjige, forume i sajtove se utrkivao ko će da debi New
Order album plastičnije definiše ( ipak, bez naopakih optuzbi) kao nešto nesazrelo i da Martin Hannet pri produkciji albuma starateljski nije bio na nivou koji je
sam vaspostavio. Moje mišljenje nije takvo, imao sam priliku da album
zahvaljujući mančesterskim vezama dobijem čim se pojavio, uvukao me u rilne i držao
neprekidno.
Joy Division
jesu moja omiljena grupa i stvar koja me je pomerila u stranu pri upoznavanju
sa Movement jeste ipak drugačiji izraz koji je grupa prikazala. Bilo je tu nešto
elektronike, pesme su od JD konciznosti razvučenije, ali udes kroz tugu,
zbunjenost i melanholiju je podebljan na taj način. Impresije su bile da bend ne želi
da se otrese uspomene na Iana Curtisa, da želi da se to vidi, a opet ide dalje
bez obzira u sta će to da se pretvori.
Utisak drži
posle svih godina. Boks set daje priliku ne samo za konzumentsko uživanje, vec i svojevrsni analitički pristup (demo verzije, snimci sa proba) pa ko želi može
da proživljava mladost iznova i na taj način. Jedan od važnijih albuma
odrastanja.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.