Svoje razloge za saradnju su kamarati iz Sankt Peterburga, Andrey Faryus i Vadim Bondarenko prikazali albumom 8 Atmospheres (Faria Records, 2009),sada nas uveravaju sa Quiet Songs From Misty Places (Silentes, 2011) da to nije bilo samo trenutno razumevanje. U međuvremenu je Faryus uredno slagao elektroniku i zapise sa terena (field recordings) i sarađivao sa ljudima kao što su Robert Rich i Oophoi, dok je Bondarenko pričao naokolo kroz piano i klarinet.
Po onome sto se čuje, u pitanju su hodočašća Budlendu i Satilendu, a tamo se sluša o ranim konceptima pop muzike (Erik Satie) i ambijenta (Harold Budd). Da (im) sve bude potaman i za još koji znak naklonosti, Bondarenko ne odoli da ne prizove Ravela, a Faryus Briana Enoa. Početna slušanja nagoveštavaju da bi njihovi ambijenti mogli da budu oni pogodni za introspektivno popodne uz koje je dostupnije i(li) izvesnije kako dalje kroz dan bez dodatne ostrašćenosti. A što da ne, drugačiji tajming & umnožena slušanja & poželjna melanholija, nude i drugačija tumačenja. Razbacaju iskre i (po)pale svetla, pa šta ko (u)vidi.
Prvi utisak preslušavanja najnovije ponude The Declining Winter me je naterao da se uhvatim za zadnja dva Talk Talk i jedini solo album Marka Hollis. Mislim da je samo to nekima dovoljno. The Decling Winter je čedo Richarda Adamsa nekadašnjeg Hood člana, još jednog benda po kome su se ljudi prepoznavali.
Really Early, Really Late je još jedna etapa u njegovoj pop pastoralnoj(ladanjskoj) ruti gde se i dalje drži svoje e(ste)tike uz pomoć pomagača zaljubljenika u sličan zvuk (Epic 45, Brave Timbers, Tangents). Ova melanholija opija, nije ona koja ubija, niti ona koja nagoveštava strepnju, već ona koja pronadje centar i vodi do pomerenog stanja i traženje nade. U bilo čemu. Umnožena slušanja mogu samo da pomognu i da poremete planove za već planirane aktivnosti. Ovakvo budjenje osećaja u svom najboljem napadu može da čini čuda i Declining Winter su pravi dokaz za to. I moram da kažem da je ovo prava britanska ploča sa pogledom na introspekciju, nešto sto mi je dugo, dugo nedostajalo. Sve je ovde adekvatno, počevši od omota, spotova i naravno muzike. U iščekivanju leta i povratka na nesto staro The Declining Winter su uvek dobar sagovornik. Ne tražite neku novu normalnost, to već postoji u nama bez obzira na nametnute pokušaje nelagodnosti i opasnosti, ovo je podsetnik. I zato je ovo buntovno tragalačka ploča za one koji prepoznaju i veruju u lepotu! Uprkos vremenima!!
Uostalom, album zatvara pesma Let Those Words Of Love Become The Lamps That Light Your Way. Afirmacija godine !
Šta god da su od muzike i uzora asimilovali, rokirali,
simbolizovali i vezivali za lične asocijacije, pokušaj opisa ne olakšava i ne
čini bližim ono sto ZENИTH jesu, ali... Badalamentijevi jataci za panteistički
špageti vestern; shoegazeri kojima ruke (ot)padaju u kasn(ij)oj fazi entropije;
Victorialand (Cocteau Twins) učenici bez glasa i nekoliko slojeva gitare.
Ipak! Nema razloga da ovaj dvojac nekog drugog, nekog trećeg dana
ne (pod)seti na nešto četvrto.
Inicijalni tiraž od nešto kasetnih primeraka je rasprodat skoro
brzinom svetlosti, ali ZENИTH bandcamp pored kompletnog streaminga nudi i fraj
download (http://znth.bandcamp.com/album/ritual). Dostupno
u svakom trenutku, čak i onima bez želje za posedovanjem. Jedan od većih fanova
etikete Warren Ellis (Dirty Three, GrindermanBad Seeds, Nick Cave and The Bad Seeds) se
uspavljuje i akumilura ovim i ne libi se da o tome priča i piše. Trivia za
kraj, tek da se bosim nogama oseti zemlja ispod.
Unfortunately je koncertni album
Shalabi Effect i prasak u lice. Skoro kompletnu
improvizaciju, njima dragu, pokazuju na početku
albuma, u numeri Out Of Closet - jedanestominutnoj mantri koja moze i da posluzi kao
uvod i vodic u
stanje duha ovih ljudi. Već u sledećoj "Pai Nai"
zvuče kao da su
se surferski Fall zatekli na
probi Cabaret Voltaire. Early Reptilian Memories upravo zvuči -
iskonski ritmicno.
Half Life počinje gotovo akustičarski, da bi se razvio/zagubio u
akcidentalnu muziku. Kao jos neki montrealski bendovi, Shalabi
Effect plaćaju dug Florianu Frickeu i
Popol Vuh, tako da Beluga podseca na theremin-ako i nije? Kao
gost na Harpie pojavljuje se Theirry Ammar (Godspeed You!Black Emporer, A
Silver Mt.Zion ...) i ovaj komad donosi istočnjačko-meditativnu smirenost -
tabla i "sitars" in their eyes. Vegas Radiation i završna Skin Job
deluju kao savršeno završeni filmski predložak - nesto po licnom izboru u imaginaciji.
Slušati ovakvu muziku je nekome hedonizam,
za nekoga neki oblik sado/mazohizma. Za odavno zaljubljene u montrealsku scenu,
album je ogledalo raznovrsnosti, dobre volje i deljenje životne radosti.
U vremenu pseudonima muzičkih jednoseda,
Eli Smith za psihodelični drim pop aktivizam koristii am running in circles. (Drugi) EP
Sleepwalking je razrada debija Haikus iz 2012, i okolostojeći merka Slowdive i
rane Bark Psychosis (period za CHE etiketu). Slowdive su opšte mesto časti i
pravovernosti ovakve muzike, a Smith se obazrivo dozira, pre uz uticaj nego
kićenje legatom. Pitanje Bark Psychosis je činjenica koja pravi razliku i višak
ideja na najdelikatnijim delovima terena, uz blagodatan istančan ukus.
Sleepwalking je u ovako ranom Smithovom životnom dobu, dok počinje
da korača u multitasking živote kako to zapoveda moderno vreme, nesumnjiva
reminiscencija na detinjstvo, odrastanje i pripremno kreativno lenčarenje. i am
running in circles, kao i mnogi pre njega, naslućuje da se to doba ne
primećuje, barem dok ne nestane i (p)ostane čežnja. Umetnuti snimci dečijeg
žagora, vode koja teče naokolo, samo relaksiraju fragilnost i neznost izraza.
Net etiketaNOISY ARCADE
podrazumevafraj download, što na klik
svima (etiketa, bend, publika) daje privilegiju davanja/primanja. Koliko god
svaka sekunda bila upečatljiva, shodno svakodnevnoj prenapučenosti fajlovima
ovo izdanje će ostati uglavnom nepoznato, te nije zgoreg najdražima uciniti
forward sledećeg stajališta.
Dal' je to Kebra ili PAINT mašina ? Reci mi nešto o akciji koju si provodio na FB profilu, sto crteža --> sto dana ! Meni je lično svaki dan počinjao zagonetkom..!
KEBRA - Pa nemam šta da kažem o tome, hahaha, samo sam crtao, svaki dan, da bih u 8 i 30h okačio na svoj FB profil. Bilo mi je jako zanimljivo tih sto dana - jedno novo iskustvo, super !
Onomad mi Rakeza (znan u populusu kao Zograf) reče da ćeš možda da vizitiraš PAnčevo sa crtežima i upriličiš nam hepening. Imaš li još nekih planova oko toga?
KEBRA - Sigurno ću napraviti nešto iz ove serije crteža, verovatno neku izložbu ili šta već - nešto će se desiti. A gde i kada, to stvarno ne znam u ovom trenutku. Javiću sigurno ako se bude nešto u tom smislu dešavalo ;-)
Cherry Red nastavlja svoj arheološka kopanja do diskografijama važnih etiketa, žanrova i pobočnih stremljenja istovremeno mešajući i posao i zadovoljstvo. Nesumnjivo,
njihova aktivnost ima i edukativni karakter. Novije generacije koje više nemaju
pristup originalnim vinilima i diskovima, na ovaj način imaju priliku da sretnu
nove dugododišnje prijatelje, Bar se nadam. Sada je na redu Shoegaze, Dream Pop i sve ostalo što je moglo da se poveže sa tim ili se dešavalo u tom vremenu. Tu
su kao osnov 4AD , naslov kompilacije je i preuzet od naslova pesme dua
Swallow ( Dead Can Dance, Ultra Vivid Scene, Cocteau Twins, Lush, His Name Is
Alive…) , zatim Sarah (Secret Shine), poneki Creation ( The Telescopes,
Slowdive ), američki bluepirint 4AD etikete Projekt ( Lycia, This Ascensions, Area, Love Spirals Downwards) i još mnogo toga što je bojilo sredinu i kraj osamdesetih a što je moglo da se
podvede u najširem obliku pod ETHEREAL soj. Lično meni najbolji radovi su
direktno izvedeni iz egzistencijalnog post punka i new wavea i onoga što je
kasnije oblikovalo dark ili goth scenu. Jedan deo se odmetnuo u twee pop ili
neki indie standard. Od velikana su dodali Davida Sylviana, Talk Talk, Julee Cruise i jos ponesto. Uglavnom sjajno podsećanje u
pravom trenutku, za nekoga početak ali sve u svemu najava jednog sjajnog putovanja.
Theo Travis i Robert Fripp imaju nekoliko audio druženja, O
Frippu se sve više manje zna, dok je Theo Travis britanski saksofonist i
flautist koji je saradjivao i sa Davidom Sylvianom na njegovom Nine Horses
offshotu, Johnom Foxxom, Haroldon Buddom i clan je ekipe oko Stevena Wilsona.
Discretion je originalno izdata 2014 i definisali su je
onomad i kao eksperimentalnu, jazzy,
ambijentalnu avanturu. Snimljena je uživo na koncertima u Cornwallu, Barceloni
i Rimu. Ima svega od navedenog, pa čak i
Frippovih glasnih, iznenadnih i kratkih bučnih ispada koji nijansiraju suptilnu
dinamiku izdanja. Preovladjuje lepota, prožeta na različite načine i kao odjek različitih
podneblja. Ponovljenapreslušavanja pojačavaju introspekciju i majmunski um koji
umnožava pitanja,
Možda ploča u skladu sa nekim današnjim stremljenjima deluje
i poluarhaično, ali podsećanje na bezbrižnost i kontemplacija kojih tada nismo
ni bili svesni uveravaju da pokušamo da
se (po)vratimo na neka ranije podešavanja i sa današnjim znanjima skrenemo sa
puta koji drugi diktiraju. Muzika je
ozbiljna stvar za mnoge koji su joj posvećeni I ova ploča jeste zato diskretna.
Kako je i naslovljena !. Ko hoće ima čime da se bavi uz njenu tihu, ali snažnu
podrsku.
Novo izdanje ima i bonus numere, koje jesu vredne naknadnog
nabavljanja.
Spiritualni tragalac iz Pančeva, povremeni saradnik Slovopresa i pasionirani ljubitelj biciklizma, u blogerskim krugovima poznat kao Valtazar Zaberquelle, ove godine se najviše zadržao na sledećim albumima
pedaliranje po etapama bez izrazitog (ne)reda…
SWANS – To be Kind ( Young God/Mute )
FENNESZ – Bécs ( Editions Mego )
BITCHIN BAJAS – Live at the Hideout ( Bathetic Records )
