valtazarzauberquelle: мај 2024

среда, 29. мај 2024.

Nick Cave and The Bad Seeds - Frogs

Ljudski rad, to je eksplozija koja osvetljava moj ponor s vremena na vreme ( Artur Rembo ).

Frogs.

Bolja nego Wild God.

Cela pesma je crescendo!!

Cave rasteruje svoje demone.

Cave još uvek rasteruje svoje demone,

уторак, 28. мај 2024.

Blashing – Sugarcoated ( Kanine 2024)

Blashing koriste nasledje muzike u zadnjih 4 decenije, počevši od postpunka, preko muzike 90. I sve slično što je aklamacijom vodjeno kao indie. Uglavnom ih vezuju sa dream popom ili shoegazeom, obzirom da su saradjivali sa Miki Berenyi (Lush) ni ne čudi, ali utisak mi je da bi oni hteli da ih ljudi doživljavaju kao bend koji sebi odredjuje sta će da bude ili da beži od toga. Neko bi rekao da su zvukom bliži mladjim generacijama,ali ovakva muzika može generalno da donese prijatne i pozitivne momente i popravi dan.

Blashing su iz Austina, Texasa, ovo je njihov treći album, mogli bi vremenom da postanu veći od onoga šta su sada, da ne ostanu samo na sledbeništvu već i da budu meta za ljude koji istražuju. Ima mesta za to svakako , vizitirali su Japan a tamo svako može da pronadje publiku. Ja bih dodao da mene najviše podsećaju na neki mutirani shoegaze za novije i mladje narastaje, ali ovo više nije svet kada se izvorni shoegaze pojavio. Tu se treba osloboditi iluzija i očekivanja. Svaka sličnost sa bendovima koji su se nastavili na tu scenu je verovatno namerna i dobrodošla.

https://www.piccadillyrecords.com/154834/Blushing-Blushing-Sugarcoated

https://weareblushing.bandcamp.com/album/sugarcoat

https://www.discogs.com/release/30441362-Blushing-Sugarcoat

недеља, 26. мај 2024.

Barry Adamson – Cut to Black ( Barry Adamson Inc. 2024)

Pre nekog vremena sam pročitao autobiografiju Barry Adamsona i svaka njegova nova ploča mi je svojevrstan podvig nakon svakojakih lomova. To ne menja činjenicu da je Barry Adamson jedan od ljudi ciji me muzički rad oduševljava od početaka-jedan je od Magazine heroja, preko druženja i povremenog ucešća sa bahanalijama koje su mogli samo Birthday Party da prirede, sukcesivno sa Nickom Caveom I njegovim Bad Seedsima pa do solo radova. Nebitno da li se radi o fiktivnim soundtrackovima ili albumima gde je naglasak na klasičnijim pesmama.

I evo ga Barry opet uz pojačanu znatiželju. I to se može! Omot podseća po fontu i po fotografiji na Moss Side Story što me je razgalilo, mada je ovaj put reč o pesmama i to po stilu ne baš onim koji bi trebalo da budu deo moje agende. Sve ono što je Adamson navodio u knjizi o uticajima od ranih tinejdž dana je uglavnom na ploči. Adamson nikad nije krio svoje uzore, a pratio je najraznovrsniju moguću muziku, uprkos nekad rigidnoj new wave filozofiji i pravilima šta se sme i može. Ispočetka skoro nezainteresovan za sviranje, Barry je slučajno upao u muzikantsku pricu I svet bi bio siromašniji za jednog maestra da nije bilo te vrste slučaja. Koga interesuje knjiga se zove "Up above the city, down beneath the stars" i preporučujem je. Mnogo toga će biti jasnije i lakše će ga ljudi razumeti.Adamson ne krije ništa, pa cak i one ružne i traumatične doživljaje iz svog zivota.

Cut The Stars je rekoh, ka pesmama orijentisan album i nakon prvog slušanja sam imao nekoliko asocijacija. Prvo sam pomislio bi da bi Caveu u ovom trenutku Barry dobro došao, nakon što sam čuo pilot teaser za novi ( u pripremi ) Caveov album ( Wild God) , čisto da se raspon malo raširi. Samo moje maštarije. Uostalom Adamson je stari Bad Seeds insajder. Kako god, Cut The Black je mikstura bluesa, jazza, gospel, delom I noir sinemaskopa (moram da priznam samo u tragovima ) garniran ličnim demonima sa kojima se izgleda saživeo i ne da ih tako lako. Bilo je dražih albuma- ne sporim, ali jeste intigrantan za prolongirane setnje, menjanje mizanscena (po potrebi) I za izolovanu groove utopiju.A može da se sluša u društvu, takva je to ploča. Uostalom izbegavanje rutine je dobro za zdravlje Iiza rascvetavanje neurona. Njegove ploče i jesu kognitivne zagonetke.

Ipak na kraju ću reci da mi je naslovna Cut The Stars omiljena sa albuma. Neke navike ne treba I možda nije moguće menjati.

https://barryadamson.bandcamp.com/album/cut-to-black

https://barryadamson.com/

https://www.discogs.com/release/30701935-Barry-Adamson-Cut-To-Black

четвртак, 23. мај 2024.

Kim Gordon – Collective ( Matador 2024)

Uvek je bila dilema ko mi je bio omiljeni član Sonic Youth – Lee Ranaldo ili Kim Gordon? Lee je off momenat koji skreće sa utabane staze ili Kim koja je bila “keva”, ne mužu nego I bendu. To se stalno menja.

Collective dolazi u pravi cas. Thurston Moore je napisao sjajnu knjigu, skoro raskošnu, ali je u dva tri pominjanja ex supruge I majke svog deteta bio nefer, da budem najblaži. “Kim je to neadekvatno odsvirala, nije mogla da iznese, etc, etc” I možda još dve tri polu-maliciozne opaske. Da li je to bio odgovor na njenu knjigu nemam pojma, ali dzentlmeni to ne rade,

Kim je ovaj album radila još dok se knjiga nije pojavila, pa nije mogla da zna šta će bivši poruciti, ali ovo shvatam kao demanti bez demantija. Naime, album je pobudio I povećao znatiželju I SY armija fanova je kibicireski raširenijih ruku dočekala plocu, čini se više nego bilo šta je Thurston uradio od rastave. A zna se koliko je aktivan I da je covek koji prakticno ne staje.

Kim je (p)ostala žena koja živi u savremenom vremenu, prati trendove I to čujemo. Kim je svoju opsednost mobilnim telefonom I socijalnim mrežama koje nas dovode do ludila kod nase dece, pretvorila u voajerski užitak I inspiraciju. Doduše na nagovor prijatelja( izgleda da još uvek rezigniranost nije prošla). Sinergija različitih uticaja nije bila strana SY na njihov način, Kim koristi svoj I time nam je pokazala da njeni artistički koreni, koji su imali na SY estetiku veću ulogu od one koju Thurston želi da predstavi nisu atrofirali. Ovde su sklopljeni u zavodljiv album koji donosi utehu SY armiji koja je zeljna bukvalno svega, ali ovde neće dobiti samo jos jednu SY ploču. Svo ludilo sveta, koje je htela da zabašuri I zavara borbu sa vremenom I dosadom I neaktivnošću, je pretvorila u pritajenu ličnuborbu I kroz buku I muziku koja treba da podigne. Pa bila ona I tiša od uobičajene I igranja u nekim drugim ritmovima.Kim je koristila I noise, I hip hop I rap, sa skoro spoken isporučenim rečima. U jednom momentu sam rekao u šali prijatelju- Kao da je bila Blixina, a ne Thurstonova žena.

Ploča koja sporije udara, sporije se I upija. , Za one koji su očekivali čudne štimove I buku, malo strpljenja molim, svega toga ima na ovaj ili onaj način, ali je drugo vreme. A I sazrelo se dodatno u medjuvremenu.

https://kimgordon.bandcamp.com/album/the-collective

понедељак, 20. мај 2024.

Die Partei – Celaviemachinery ( Bureau B 2024)

Još jedno iznenadjenje koje nam je priredio Bureau B, rudnik zlata zadnjih godina. Nemacka etiketa koja se bavi novim i starim izdanjima vezanim za kraut i elektroniku je iskopala iz polumraka kolaboraciju pod imenom Die Partei koju su cinili Tom Dokoupil ( gitarista cuvenih Wirtschaftswunder ) i Walter Dahn (student jos cuvenijeg Josepha Beuysa). Imena su mogla da budu bilo koja, za Die Partei nisam cuo do pre neki dan.

Originalni materijal je nastao 1981 ( za etiketu 1000 Augen) I u skladu sa svojom politikom Bureau B su ga upakovali za nas neobaveštene I neke novije naraštaje. Inace originalni materijal je bio poznat kao “La Freiheit des Geistes”.

Die Partei je kao spajanje dva provodnika, mora da bude po standardima i sa kvalitetnim materijalom da ne bi pregorelo. Tako je ovde jedna klasicna nemacka tvorevina( kraut rock ) spojena sa tada nadirućem Neue Deutsche Welle (NDW) zanosom koji je bio dovoljno autohton da bi u nekim slucajevima bio kvalitetniji i od uzora .Sem što je piktoreskniji I siri po uticajima I pogledima u nekim slucajevima .Samo moje mišljenje.

Varijabilno oktanska motorika, hipnotika i elektronika izmešana sa skeletnim zveckanjem nju vejva taman onoliko da zavodljivost otopi inhibitore, prošlost pretvori u sadašnjost i prolongira u nešto što će biti budućnost u smislu opetovanog slušanja u casovima traženja inspiracije.Signali su barem takvi. Za one kojima nije dovoljno preporuka, na albumu je i obrada Briana Enoa “Here Come The Warm Jets”.

Zakljucak - najradosnije istraživanje od kako smo u novom krugu oko Sunca.

https://www.discogs.com/release/30545956-Die-Partei-Celaviemachinery

субота, 18. мај 2024.

Bibi Club - Feu de Garde ( Secret City Records 2024 )

Kanadski bračni par (Montreal) koji zvuče kao amateri ( ne u pogrdnom smislu, već amateri-zaljubljenici u muziku) nakon par dana slušanja Stereolab ,nešto shoegazea, dream popa i bendova iz tog perioda.

Ovakvi entuzijasti kad nasteluju žicu,mogu da naprave sjajan album koji neće pomeriti svet, ali će onom kome se dopadnu i ko ih prepozna/upozna doneti časove poznato-nepoznatog zadovoljstva. Ja sam trenutno jedan od njih.

Muzika za svakodnevni, jednostavni život. Da svira u pozadini malih stvari i dogadjanja koje boje rurtnu i tvore utisak da sadašnjost traje neprekidno.

šarmantno do iritirajućeg repeata za ostatak familije.

https://bibiclub.bandcamp.com/album/feu-de-garde-2

среда, 15. мај 2024.

BIG SPECIAL - POSTINDUSTRIAL HOMETOWN BLUES ( So Recordings 2024)

Različiti su načini kako otkrivam bendove. Ova inflacija zvukova, kliktanja, bipanja- pomalo I muzike popriličan je teret. Ali volim dobru preporuku. Problem je što sam selektivan od koga je primam.

Već spomenuti Doni Darko mi je rekao pre nesto dana-“ Potraži Big Special. Kažu Novi Sleaford Mods. Samo da ne padnu”.

Ukusi nam se često ne poklapaju, ali on ima to nešto što volim kod ljudi koji pasionirani žive za i kroz muziku, a nije izrecivo. I mnogo mi više znači, nego kada mi nesto preporući istomisljenik.

Potražio sam, subjektivan sam i odmah sam u njihovoj muzici primetio da se voze na The Fall isparenjima kad zagusti. Ali pošto smo ušli u petu deceniju od postanka The Fall, ovi momci iz Walsalla (UK) su prljaviji, realniji i više izujedani od stvarnosti od manchesterske enigme. Takva su vremena. šarenija, a brutalnija. I bez naročitog izbora u lažljivom izobilju. Nema ovde lo-fi The Fall ekscentričnosti, samo brutalnosti i eksplicitnosti. Od mesta odakle MES nije ni bio uvek svestan o čemu prica, Big Special traže prostor za preživljavanje i emocionalni zaklon. Kao da kroz muziku ublažavaju svoju teskobu i poništavaju simptome bolesti društva koje opevaju.

Manje teskobe, manje drhtaja. Ali verovatno u nekim budućim vremenima kada će biti hipoaktivni.

Pošto su dvojac, asocirali su me emocijom i prozivljavanjem na Arab Strap, više po uverljivosti I involviranjem nego po sličnosti muzike.

https://bigspecial.bandcamp.com/

субота, 11. мај 2024.

DAN RINCON - Spotlight City (Castle Face 2024)

Sjajna je stvar što punk persone otkrivaju kosmos u sebi. Tako smo mi naknadni obozavaoci ( Velveti mi padaju na pamet) otkrivali nepoznata zadovoljstva. Najnovi primer je Dan Rincon, bubnjar u Thee Oh Sees, ima ih pre njega, biće Bože zdravlja i još posle. Kad se to pomeša sa etosom LA, moze da bude na korak od zavodljivog. LA mu daje uzemljenje i sprečava ga da odleti previše. čovek počne da otkriva sebe, naprosto se iznenadi šta može da nadje. Skoro kao neki oblik regresivne hipnoze.

Plus, ako persona naglasi da je slušala Roedeliusa ili Conrada Schnitzlera dok je smisljala ovo u časovima samoposvećivanja i samootkrivanja, očekivanja se umnožavaju. Teutonski kraut uticaji koji su ono nesvesno u mnogim punk individuama prosto opsedaju i traže repete. Ovo podseća na Tangerine Dream iz osamdesetih, nema lutanja po nebulama, ali se pulsirajući pejsazi smenjuju, neuroni bujaju, sinapse se ukrštaju u najneočekivanije raskrsnice i otkrivaju manje kosmose koji se pokazuju kao paralelni univerzumi, Postaju vrsta mentalnog treninga za one kojima je potrebno. A svima jeste u ovim ili bilo kojim vremenima. Možda je tu smisao.

https://danrincon.bandcamp.com/album/spotlight-city

четвртак, 9. мај 2024.

Anja Huwe – Codes ( Sacred Bones 2024)

Slučajno ili ne, solo album Anje Huwe, pevačice Xmal Deutschland se poklopio sa kompilacijskim izdanjem grupe na kojoj su prvi put okupljeni rani singlovi pre njihove 4AD avanture. Istine radi, Anja je na ovom album radilla duze vreme. Zasluge za to idu i Moni Mur, njenoj prijateljici iz herojskih dana punka i new wavea koja se muvala oko Einsturzende Neubauten, Stranglersa etc. Ideja je bila da se aktivizam koji je Anja upražnjavala u raznim poljima umetnosti vrati na muziku, po čemu je mi pamtimo - interakcijom, nadgradnjom, unapredjenjem, odabirom novih ideja . Anjine post Xmal aktivnosti smo pratili preko interneta, koliko nam je dozvoljavala preko objava. I iznebuha je stigla informacija da se ocekuje solo album, a samo koji dan kasnije je najavljen i Xmal kompilacijski album. Anja je malo netipično, za svoj album odabrala pristup koji podseća na koncept album.

Codes je baziran na dnevniku koji je ruski partizan vodio po šumama u Drugom Svetskom ratu u otadzbini. Da budem skroz precizan, Moshe Shnitzki (ne znam kako se tacno izgovara) koji/a je sa 17 godina otišao u partizane, pokusaj je da se pronikne u njegova osećanja dok je pro/eživljavao rat. Naravno, pozvala je i Manuelu Rickers gitaristkinju iz Xmal da što bolje iznese svoj muzički nemir . Album jeste odmak od klasičnog Xmal habitusa ( mnogo je godina prošlo) , ali uz dovoljno raspoznatljivosti.Negde se čuje gde se nastavlja zaostavština, a negde gde prestaje. Izabrala je da hoda i užim i širim prolazima, popičniji je osećaj uz više elektronike ali i dalje naslonjen na punk i new wave estetiku. Anja je u u odličnoj formi i njen glas pristaje sadrzaju koji album nosi. Ne kešira na staroj slavi i siri spektar emocija koje joj je životno i umetničko iskustvo donosilo. Mona Mur je tu dosta gradila I valja to spomenuti.

Ukupan utisak je dovoljno jak, zadržava konzistentnost ideje kojom je avantura počela. Malo vremena treba (Xmal je Xmal) ali je istina da je Codes jedan od intrigantnijih abuma dok čekamo da se nešto novo desi, ako je to moguće u ovakvom svetu i njegovom odnosu prema rokenrolu.

https://xmaldeutschland.bandcamp.com/album/codes

понедељак, 6. мај 2024.

VARIOUS ARTISTS - Moving Away From The Pulsebeat - Post Punk Britain 1978 -1981 (Cherry Red 2024)

Jukebox moje generacije. Istovremeno mza starije koji su propustili ili nisu podnosili, mladje i one koji tek dolaze. Selekcija sastavljena od prvoligaša, onih tik ispod koji su imali aspiracije da se dokopaju višeg nivoa i da predju u višu ligu, do onih uvek standardnih koji nikad nisu izneverili, a možebiti ih niko nije baš puno gurao. Mnogo emocija i sećanja koja ne bi ni regresivna hipnoza izvukla. Zato je muzika dar sa neba, Cherry Red misli o ponekad umesto nas. Ponekad I zaradjuje.

Nema više samo zaturenih kaseta, ali ima Cherry Red kompilacija. Press and Play!

https://www.cherryred.co.uk/various-artists-moving-away-from-the-pulsebeat-5cd-box-set

субота, 4. мај 2024.

Parsnip – Behold (Anti-fade Records2024)

Australijski zenski bend (Melbourne) uveren u inspiraciju postpunkom, indie scenom, garaznim rokom - svime sto se Uvezuje stereotipno. Lazy journalism!!!

Aktivizam je krenuo iz kruga prijateljica, koji se vremenom sirio I van ortacke parohije te uoblicio u konacni Parsnip. Svedenost izraza, neodoljiva naivnost asocira na to kakve su Boye mogle da budu da su nastavili putem demo snimaka ( nepolebljiv fan, uvek dajem prednost u odnosu na dalju karijeru). Naravno, imaju Parsnip svoj zvuk, cuje se jasno I glasno ta svedenost na lo-fi zvuk koji je dominirao devedesetih godina, a koji je umeo da bude dovoljno zavodljiv kada nadju meru I imaju vise vazduha. Mogao bih da naredjam par bendova, ali kazu da je lepota je u oku posmatraca( slusalaca ).

https://en.wikipedia.org/wiki/Parsnip_(band)

https://parsniphq.bandcamp.com/album/behold