valtazarzauberquelle: август 2024

петак, 30. август 2024.

FAKE FRUIT – Mucho Distract (Carpark 2024)

Za trio, Fake Fruit zvuce moćno, sa diskretnim ( zakamufliraniim) naglaskom na britanske uzore i sa preciznosću americkog math rocka, mada nemaju puno veze sa njima. Njihovi američki uzori su iz redova new wavea, no wavea Iikroz razne generacije, žanrove i vreme su mutirali u žestinu koja je nekako svojstvenija današnjoj sceni. Ako bih imao zamerku sadašnjim generacijama to bi bila direktnija agresivnost, bez uvijanja, bez neke estetike koje su definisale i razlikovale generacije prethodnika. Agresivna estetika. Opet za savremene mladiće i devojke svojstveno svetu u kome zive je to i tržišna i komercijalna prednost. Ako je ima!! Narodu se (ne) može ugoditi.

Ovoj trojci se ne sme osporiti ni čvrstina , ni decidiranost , ni uverljivost, ni sviračka umešnost. Kao ni kvalitet koji poseduju, a koji će se tek izoštravati I brusiti. U izjavama naglašavaju da se sprdaju sa zivotnim nedaćama i da im je to odbrambeni mehanizam I modus muzički operandi I možda tu leži tajna njihove uverljivosti.

Bend je inace iz Oaklanda, Kalufornija. San Francisco Bay Area, sto odmah za neke diže pozornost.

https://fakefruitmusic.bandcamp.com/album/mucho-mistrust

среда, 28. август 2024.

Boy Harsher Feat. Mariana Saldaña – Machina EP ( City Slang 2024 )

Ime Boy Harsher mi je stalno iskakalo godinama, ali iz nekog razloga nisam imao vremena ili je to dobar razlog što sam odolevao. Nije da nisam poslušao ponekad i interesovao se, ali…

Elem, nedavno su se pojavile tri knjige o Gothima i Boy Harsher se tu pojavljuju i spominje često. Posebno je na njima insistirao Lol Tolhurst, negdašnji bubnjar The Cure što me je ponukalo da probam da shvatim zašto su oni goth, a meni nikad to nije padalo na pamet da povežem sa tim. Jeste to inspirisano osamdesetim, ima tu nešto od te fele elektronike, etike i estetike, ali za mene su goth Sistersi, Rose of The Avalanche, The Mision, Southern Death Cult ili recimo March Violets. Nemačke i Engleske kopije ne računam, to mi je bilo gubljenje vremena na keca i/li smejurija . Ali su mi se Boy Harsher ipak dopali. Nisu me osvojili, ali su mi bili okej. Nisam imao ništa protiv, ali nisam ni imao htenja ni vremena da istražujem.

I pre neki dan sam naleteo na EP Machina koji me vraća u neku vrstu prošlosti. Uvek sam smatrao da je remix EP gubljenje vremena i za umetnike i za konzumente ( mamipara),alii me je ovaj izgleda uhvatio u pravom trenutku.I dalje mislim isto, ali mi je ovaj prijao, nekako mi je skinuo taj balast gubljenja vremena i rešio sam da ga iskoristim za rad na sebi i stuckam vreme. Sve može da koristi, pa i REMIX EP, ako samo stvari postavite takoda vam odgovara u tom trenutku.

Machina je energična, udaračka pesma koja uspeva da aktivira sve sisteme u telu i receptori moraju da polude na ovaj ili onaj način. Remiksi su remiksi, nekom će se dopasti, neko će se ubiti od dosade, Meni je volšebno pronašao trenutak, uhvatio sam se za jednu tačku koju sam pratio i stvari su počele da se otvaraju, baš u ono vreme kada mi je bio potreban boost nakon umornog putovanja, Svaki razlog je okej ako daju pozitivnu reakciju.

Inace, za one koji su kao ja u poluznanju, Boy Harsher su muško-ženski Američki duo čiji je raspon uticaja toliko veliki da nemam vremena ni da počnem. Ima ovde elektronike, oni koji su uporni da ih i dalje svrstavaju u got(h)e trude se da naglase izraz darkwave koji onomad nije ni postojao i verovatno bi se tome smejali.

Danas je svojevrsni ID.

Sto znači, da se desilo u neko drugo vreme I da nije bilo Gotha ( mislim na knjige ), ovo pisanije se ne bi ni desilo.

https://en.wikipedia.org/wiki/Boy_Harsher

https://boyharsher.bandcamp.com/album/machina-ep-2

понедељак, 26. август 2024.

Chime School - The Boy Who Ran The Paisley Hotel ( Slumberland 2024)

Covek iz San Franciska, fasciniran Creation etiketom što za mnoge uključuje ljubav prema The Byrds, nastavlja svoje kretanje unutar zadate teme. Indie ( power, malo grublji) pop, tačnije ono sto su britanski novinari vadili iz redakcijskih astala i ormara i klasifikovali kao jangle pop i šmek i naivnost ranih Teenage Fanclub i najboljih, inicijalnih Primal Scream vrludaju ovom pločom. Nostalgija i zadnji trzaji leta čine svoje, tako da ovaj album više nego iracionalno prija, deponovano sunce kao lupa uvećava osećaj bezbrige i nudi Chime School kao novi band koji se ušunjao na MTV 120 Minutes I kome je NME ili MM počeo stidljivo da posvećuje pažnju, pa šta ispadne. Dobra ploča , kako god okreneš, bez folirancije, veštačkih zasladjivaca etc, etc, etc… Ko je to prošao, pozna o čemu pricam.

Inace čovek se zove Andy Pastalaniec i možda činim nepravdu ostalim članovima banda, ali sve govori da je on ideolog ovoga.

https://chimeschool.bandcamp.com/album/the-boy-who-ran-the-paisley-hotel

субота, 24. август 2024.

Sun Kil Moon – The Great Meadow ( Cobra Verde 2024 )

Uporno pratim Kozelekove ponude, mada je konzensus da sve novije nije na nivou onoga čime nas je tesio svih godina. Mogu da se složim, možebiti nema vise te strasti, niti zavodljive melanholije zamrljane sepiom ali ne marim, ni on nije pitao kako nam je o da li je bio potreban onomad, bio je tu, red je da se odužimo na neki način.

Meni je ovaj singl od dve numere, sa pianom i glasom koji su istureni i koji vise deluju ispovednički nego kreacijom izazvani, sasvim dovoljni da se angažujem na najbolji način i pronadjem mu mesto u nekom delu dana, kada ce da me vrati ili prebaci tamo gde treba. Ako I kad treba.

Kako rekoh onomad, Red House Painters I Kozelek ( ovde kao Sun Kil Moon ) kao umetnik nisu bas svakodnevna pojava.Bili i ostali.

петак, 23. август 2024.

Felt – Index ( Shanghai Records 1979)

Prvo izdanje koje je Lawrence (Hayward) izdao, samizdat iz 1979. Totalni DIY sa gitarom, pojačalom i mikrofonom snimljenim u njegovoj sobi. Slično onome što je nekolicina ljudi inspirisani punkom i new waveom radilo- ni manje, ni više. Tom Verlaine je bio u ovom slucaju role-model.

Entuzijazam koji sa ove daljine deluje utopijski, u tim trenucima je i za izvodjača, za par prijatelja i slučajnih zaljubljenika u dešavanja koji su imali sreće da budu upoznati delovako kao ulaznica u novi svet pun nedefinisanih obećanja. Kvalitet izdanja nije bio najbitnija stvar, pristup i opsena jesu. Lična karta ili bilo kakav ID za svaki slučaj, ako zatreba.

Scriiti Politti koji su bili u Rough Trade su mu pomogli da singl odštampan u 100 primeraka prodaje kroz njihovu distribuciju. Kasnije kada je ime Felt postalo poznato, singl je u Sounds magazine( koji je po meni bio najmanje opterećen arogancijom i svemu onome što je te novine samopojelo) proglašen za Single Of The Week.

Felt ( citaj Lawrence ) su kasnije kroz karijeru postali respektabilno ime, a posebno je Lawrence postao familijarno ime i kroz druge aliase ( Denim, Go-Kart Mozart, Mozart Estate ), radio je sa etiketama kao sto su Creation ili Cherry Red i ima za ne baš mali broj ljudi kultni status.Dobio je i za Britance prestiznu Q Awards.

Zanimljivo kao posmatranje starih slika iz albuma, gde su osećanja pomešana, ali nekim čudom produkuju staru hemiju kroz sokove. Svojevrsni vremeplov u svakom slučaju.

Street Level Superstar: A Year With Lawrence (Will Hodgkinson )je knjiga o njemu od koje očekujem ništa manje nego pomerenu zabavu, kao što je i muzika koju je Lawrence pravio.

https://www.discogs.com/master/836547-Felt-Index

четвртак, 22. август 2024.

Thus Love – Memorial ( Captured Tracks 2022)

Sa pločom kasnim, ali ne mari. Zainteresovao me je opis da su mešavina Suede i Arctic Monkeys. Rane Suede sam voleo, Arctic Monkeys nikad. Pa mi je bilo zanimljivo pa vidim o čemu se radi.

Ima toga, ali je to deo kaleidoskopa, koji se pri svakom zavrtnju drugačije otvara i priziva druga imena, od post punka, osamdesetih, kraja osamdesetih i svačega iz devedesetih, I dalje. Pola od uzora verovatno ni ne znam.

Ali znam da je ovo jedan od onih bazičnih bendova, trio je u pitanju, koju ume da krene i da zadrži pažnju. Ima tu borbe, gneva, melodija, presipitivanja, afekcije i svega onoga čega malo zainteresovaniji poklonik rok glazbe želi da čuje i da se prepozna. I ima kvalitet da mu na ponovljena slušanja zvuče drugačije, a to je uvek bilo zabavno.

Dobra ploča, ne usudjujem se da kažem da će nešto značiti nekom za koju godinu – vremena su takva, ali trenutno mi je sasvim okej kao letnji intermezzo pa i više. Ali ko zna, ko je mogao da računa na dugovecčnost nekih bendova koji su danas popularni. Zato uživajmo u trenutku I kvalitetu, makar je to isporučeno kada je rok trajanja već krenuo da stiže na kraj. Tako odlučuju oni koji ih kontrolišu. čitava postavka muzike danas.

https://thuslove.bandcamp.com/album/memorial

https://capturedtracks.com/artist/thus-love/

уторак, 20. август 2024.

Font – Strange Burden (Acrophase Records 2024 )

Eklekticizam band iz Austina svakako nadmašuje aktuelnu produkciju i ponudu ako ste ljubitelj ovakve muzike. Na našu žalost nema vise načina, tj.medija koji to mogu da ispratepa preporuče. Sto je svakako apsurd našeg vremena, gde je sve samo klik daleko.

Ovakav album, ovako ustrojen bi bio popularan i pre skoro 40 ili više godina kao danas u krugovima koji su se tada bavili ovakvom estetikom. Nadahnut muzikom američkog new wavea, negde i no wavea kombinovanim sa svim unapredjenjima takom decenija I spojen sa uticajima Dostojevskog i Karmaka Mekartija ( po sopstvenom priznanju ), muzika ove petorke priziva sve - od Talking Headsa, preko Devo do oštrijeg zvuka koji se iz osamdesetih prelivao I u devedesete , preko tehnoloških naprava koje su sve pojačavale ritam iako bend ima dva bubnjara ( kao sto su nekada imali I The Fall I Adam and the Ants ) čini ovu ploču idealnu za simuliranje kognitivne teretane, a da ne morate van svog utočišta.Ovo je sve uslovno, ploča kao iz nekih ranijih vremena, jedva prelazi pola sata, ali je toliko bogata da bi meni trebale dve –tri šolje kakaoa da nadjemo sve asocijacije u sparing diskusiji i vežemo ih za anegdote iz raznih perioda, uz istovremeno kreiranje novih. Da, sumiram muzika koja se širila decenijama, spakovana u pola sahata nečega sto deluje moderno, aktuelno, apdejtovano i sto je najvažnije-dobro je, kvalitetno i trazi učestalu rotaciju.

Odlična ploča obećavajuceg benda. Na nasu nesreću, opet moram da kažem, sve danas traje kratko . moram da bacim neki talisman, makar virtuelni i ponadam se da ćemo Font pratiti jos dosta godina. Mogu u njima da naslutim spremnost i kvalitet za neka iznenadjenja.

https://fontmusic.bandcamp.com/album/strange-burden

четвртак, 8. август 2024.

Molly Lewis – On The Lips ( Jagjaguwar 2024)

Morricone na zvižduk daleko, ako želite -à izvolite!

Kada sam čuo cover Jeanette “Porqué Te Vas” (imao sam singl, kao klinac davnih sedamdesetih prošlog veka) znao sam da će ova ploca da bude drug u specijalnim trenucima. I jeste.

Debi album devojke nominalno iz LA ( a koja naglašava da je iz Australije) koja je umesto da peva, rešila da zviždi, deluje neobično i anahrono, ali svakako sama ideja ne bi bila dovoljna da nije Molly to potkrepila kvalitetom. Rasporedila je prostor na dva covera ( pored već pomenute “Porqué Te Vas” tu je i “Crying Game” ) i šest originala koji deluju istovremeno i egzotično i kao muzika koja može da služi kao pozadina ( ako umor nadvlada) i kao muzika koju želite da najbliskije podelite sa nekim zato što ima smisao. Kao neka knjiga koju nekom pozajmite, a ako vrati-vrati!

Ima sigurno onih koji misle dok ploča traje da će Molly u nekom trenutku da propeva, ali neće. Ovo je sasvim dovoljno da razbije učmalost današnje konfekcije i uniformnosti kojom nas bukvalno bombarduju iza svakog ćoška. Aplauzi za hrabrost, odvažnost. Umeće pre svega.

Od ovog materijala svako može da u glavi odrežira svoj film, pa da ga prikazuje u mnogim zamislivim situacijama, izbor je Molly ostavila svakome ponaosob. Album koji u doba sintetike, besmislenosti i iseckanih nazovi muzičkih opasnosti po mentalno zdravlje vraća analognu tehniku ( zvižduk je po meni taj element) kao antidot svemu tome zaslužuje barem jedno slušanje. Jerbo ovoga nema svaki dan!

Ako se tu ne popusti, Tik Tok i ostale pošasti su Vam ubacili malware u nervni sistem.

https://cafemolly.bandcamp.com/album/on-the-lips

уторак, 6. август 2024.

Sun Kil Moon – One Day on May ( 2024)

Ovaj EP i deluje kao da je Mark Kozelek jednog dana u Maju dohvatio gitaru i tri puta se ispovedio/izjadao/ispričao ono što je morao da izbaci iz sebe. Nije baš totalno svedeno, ali blizu toga jeste koliko inspiracija dozvoljava. Koliko vidim imao je pomoć najblizih, ali sve to opet deluje daleko od standarda koji je sam kroz decenije postavljao.

Mnogo toga je pošlo naopako, jos od nesrećnog izbacivaja sa 4AD etikete, koji je da bi karma igralaiI paralelnu igru načeo i samu omiljenu etiketu. Mada je Kozelek uz bend ( Red House Painters ) godinama održavao visoki nivo, kasnije je sa narastajućim talasom političke/ekonomske.finansijske (ne)korektnosti i inih stvari za koje nema opravdanja Kozelek jedno vreme bio u nemilosti. Očito da je to uticalo na njega, nema ovde baš puno toga što bi oduzimalo dah, ali sam Kozelekov glas je vredan toga da mu barem u nekom ( ovom okasnelom, ali nema veze ) pisaniju odam zahvalnost za sačuvani um tokom devedesetih . I da učini da dišem brže,U ostalo ne želim da se petljam niti da sudim.

Ove tri pesme su sasvim dovoljne da se za jedno popodne prisetim nekih davnih emocija I dana, a moram da naglasim da treća pesma ipak ima neki upbeat tempo odnosu na prve dve I da nagoveštava moguće neki čudesniji povratak. Da li će imati snage, da li I zaslužuje, tema je za neku veću raspravu koju bih izbegao.

https://obsoleterecordsrecords1.bandcamp.com/album/sun-kil-moon-quiet-beach-house-nights

субота, 3. август 2024.

Orcas – How To Color a Thousand Mistakes ( Morr 2024)

Posle deset godina ( nekako se u skorije vreme pojavljuju albumi posle deset godina pauze?) Benoît Pioulard i Rafael Anton Irisarri imaju novu ploču, koja preti da postane soundtrack leta i to rado grlim, najbolje da tako kažem. Njih sam dosta obradjivao, ko želi neka malo traga – dosta je toga dobrog iza njih.

Na novom albumu zvuče kao rani shoegaze band koji je u medjuvremenu poslušao sve što je mogao od nadirućeg shoegazea, plićeg gaza ambijenta, mekanog post rocka i post punk nasledja koje je u sebi nosio romantično egzistencijlani prizvuk. Sve to je ovde podrzala cuvena Morr etiketa iz Minhena I svako upućeniji već ima sliku šta je ovo i cemu ovo. Oni koji ne znaju, imaju tu privilegiju da lagano otkrivaju. Blago njima!

Kao gosti su prisutni bubnjari Slowdive i Mono, čisto da pojacaju utisak i to daje auru posebne esnafske sentimentalne prisnosti.

Abum se sporo otvara, tim bolje, polako ulazi u od nestrpljenja otvorene pore , a zatim dublje i dublje i dalje. Ne treba se protivu toga boriti, nikako! Nowhere Fast, reklo bi se u nekim našim krajevima….

https://orcasmorr.bandcamp.com/album/how-to-color-a-thousand-mistakes