Posle deset godina ( nekako se u skorije vreme pojavljuju
albumi posle deset godina pauze?) Benoît Pioulard i Rafael Anton Irisarri imaju
novu ploču, koja preti da postane soundtrack leta i to rado grlim, najbolje da
tako kažem. Njih sam dosta obradjivao, ko želi neka malo traga – dosta je toga
dobrog iza njih.
Na novom albumu zvuče kao rani shoegaze band koji je u
medjuvremenu poslušao sve što je mogao od nadirućeg shoegazea, plićeg gaza ambijenta, mekanog post rocka i post punk nasledja koje je u sebi nosio romantično
egzistencijlani prizvuk. Sve to je ovde podrzala cuvena Morr etiketa iz Minhena
I svako upućeniji već ima sliku šta je
ovo i cemu ovo. Oni koji ne znaju, imaju tu privilegiju da lagano otkrivaju.
Blago njima!
Kao gosti su prisutni bubnjari Slowdive i Mono, čisto da
pojacaju utisak i to daje auru posebne esnafske sentimentalne prisnosti.
Abum se sporo otvara, tim bolje, polako ulazi u od
nestrpljenja otvorene pore , a zatim dublje i dublje i dalje. Ne treba se
protivu toga boriti, nikako! Nowhere Fast, reklo bi se u nekim našim krajevima….
https://orcasmorr.bandcamp.com/album/how-to-color-a-thousand-mistakes
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.